Бошњачки дед Кулин бан

Од нашег сталног дописника
Бањалука, 16. јула – Ми Турску доживљавамо као своју мајку која је пре сто година, зато што је морала, оставила своју децу. Сада долази да их види, Босну као најстарије дете, ово албанско што је ојачало и нас у Санџаку, као најмање и најмлађе дете, које се највише воли. Ова порука главног муфтије Исламске заједнице у Србији Муамера Зукорлића само је ехо ранијих порука реисул-улеме Исламске заједнице у Босни и Херцеговини ефендије Мустафе Церића и његовог заменика Исмета ефендије Спахића.

Церићево често позивање на Турску и њеног султана Мехмеда Фатиха као претка и „првог видика” бошњачког народа траје већ годинама и узело је такве размере да му је сарајевски магазин „Дани” недавно посветио више од шест страна. И коментар у којем је посебно наглашено да он, у ствари, разграђује „национални идентитет босанскохерцеговачких муслимана”, чиме, у ствари, разграђује и трајно дели БиХ.

Говорећи на Шестом евроазијском исламском већу, пре три године, Церић је, поред осталог, рекао: „Осећам се поносним што данас овде могу казати да се поносим што сам потомак Мехмеда Фатиха, који је моје претке упознао са исламом.” Султана Мехмеда, који је 1463. године разорио и освојио средњовековну босанску државу, Церић је помињао и пре и после тога. О њему, Гази Хусрев-бегу и Алији Изетбеговићу је казао и ово: „Нека свима буде јасно да ми, добри Бошњани, имамо три лика, три видика, кроз које видимо себе и свет око себе. Први лик и наш видик је Мехмед Фатих, који нас је научио да волимо ислам...”

У поистовећивању Бошњака и Турака, Церић је, бар на речима, најдаље отишао почетком септембра 2006. године. Тада је у Рогатици рекао и ово: „Овако кад вас видим, не могу да препознам који је Бошњак, а који је Турчин, јер сте сви исти, као да вас је једна мајка родила. Овде морамо бити једно, не можемо бити двоје и зато предлажем да сви ми овде будемо Турци... И ми јесмо Турци, по нашем повесном сећању, повесном одређењу, идентитету ислама који су нам Турци донели. Али, ми јесмо и Бошњаци.”

Неколико дана касније, он је у Мостару, понављајући тезу о три бошњачка „лика и три видика”, казао да је бошњачки „дед бан Кулин”. Да не би било дилеме ко је бошњачки прадед, побринуо се Церићев заменик ефендија Исмет Спахић. Он је недавно у Каменграду окупљеном народу поручио: „Ево нас на месту где је џума-намаз клањао наш прадед султан Мехмед Фатих још давне 1463. године.” И истакао да се „сећањем на Фатиха обележава суживот који је донео у Босну”, додавши да турски султан „није срушио ниједну богомољу, нити је имао логора”.

Професор социологије на бањалучком Правном факултету др Брацо Ковачевић у овоме, и у Церићевој изјави „Турска је наша мати”, види „опасно манипулисање историјом и историјским чињеницама”. Он је за наш лист казао: „Церић је једном, обраћајући се Бошњацима, рекао 'ислам је наш идентитет'. Дакле, његов циљ је да се бошњачки народ поистовети са својом вером, да му она буде надоместак за нацију.”

Ковачевић се не слаже са оценом да Церић, „турчењем Бошњака и Босне” дели БиХ. „Ако успе да се Бошњаци искључиво поистовете са религијом, онда Церић неће бити далеко од другог циља да се, према његовим речима, 'ништа у БиХ не може правити без учешћа улеме (свештенства), како у Исламској заједници, тако и изван ње'. Суштински, он и његови следбеници теже стварању Босне и Херцеговине у којој ће муслимани имати одлучујућу реч у свим сферама живота”, констатовао је Брацо Ковачевић.