Nedelja, 05.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: DžULIJAN RAHLIN, violinista

Klasična muzika je puna misterije, kao triler

Instrument je moj glas, muzika moja religija, pasija, hobi, posao i moj život
Џулијан Рахлин гостује са супругом Саром Мекелреви, виолинисткињом (Фото: ЦЕБЕФ)

Volim da nastupam pred ljudima u Srbiji, imam divna sećanja na Beograd, gde sam i ranije gostovao, na ljude i atmosferu. Veoma sam uzbuđen što dolazim i sviram sada prvi put sa svojom suprugom Sarom, takođe violinistikinjom i violistkinjom i želim ovom prilikom da joj pokažem vašu prestonicu, kaže slavni Džulijan Rahlin, violinista, violista i dirigent koji će održati koncert sa Sarom Mekelrevi, večeras u 20 časova, u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu, u organizaciji CEBEF-a. Na programu će biti kompozicije Mocarta, Bartoka, Vijenjavskog, Pendereckog i Prokofjeva.

Rahlin je rođen 1974. u Litvaniji, ali se kao trogodišnjak preselio sa porodicom u Beč. Tamo je studirao violinu kod čuvenog Borisa Kušnira, a privatne časove je pohađao kod Pinkasa Cukermana u Njujorku. Uporedo je završio studije kod maestra Marisa Jansonsa i Sofije Rahlin, a mentor mu je bio dirigent Daniele Gati. Ovaj vrsni muzičar svira na violini „stradivari eks libig”  iz 1704. godine i na violi Lorenca Storinija iz 1785.

Tokom karijere duge više od tri decenije nastupao je sa najznamenitijim orkestrima i dirigentima sveta. Uvek ističe veliki značaj klasične muzike i rado okuplja umetnike različitih žanrova. Kompozitor Penderecki je za njega napisao i posvetio mu Dupli koncert za violinu, violu i orkestar, kao i Čakonu za violinu i violu. Pojavljivao se u filmovima, sarađivao sa digitalnim umetnicima i radio sa poznatim ličnostima poput Džona Malkoviča, Rodžera Mura i Žerara Depardjea. Sarađuje sa svojim dugogodišnjim kolegama: Martom Argerič, Evegenijem Kisinom, Denisom Macujevim, Žanin Jansen, Vilde Frang i Mišom Majskim. Njegova posvećenost festivalu „Rahlin i prijatelji” u Dubrovniku, koji traje više od decenije, priznat je u svetu, a nedavno je Rahlin imenovan za umetničkog direktora festivala „Zlatna jesen” u Dvorcu Esterhazi, u Ajzenštatu. Osnovao je i Fondaciju „Rahlin i prijatelji” za pomoć mladim talentima. Bavi se pedagogijom na Univerzitetu za muziku i umetnost u Beču.

Pored violine svirate i violu. U čemu je kvalitet i prednost takvog izbora?

Po mom mišljenju takav odabir vas čini boljim muzičarem, zato što je iskustvo kamerne muzike sa violom veoma posebno i bitno iskustvo za violinistu. Zato bih preporučio svim violinistima da probaju i violu, čak iako je to samo privatno, to će obogatiti vaše sviranje violine i takođe će vas unaprediti kao muzičara. I Sara i ja sviramo oba instrumenta i to nam omogućava da napravimo mnogo zanimljiviji program za naše duo recitale. Repertoar nam je širi i veoma smo srećni što možemo da iskusimo magiju oba insturmenta.

Vi ste umetnički direktor festivala u Dubrovniku, a odnedavno i u Ajzenštatu, kakve mogućnosti vam pruža ovakav angažman?

Od prošle godine imam priliku, sreću i čast da budem umetnički direktor festivala u legendarnom dvorcu Esterhazi u Ajzenštatu. Ovo mesto je jedno od najvažnijih u istoriji klasične muzike, jer je tu Jozef Hajdn živeo, radio i komponovao više od 40 godina svog života. Većina velikih kompozitora su posećivali dvorac i bili su bliski sa Esterhazi porodicom. Biti u mogućnosti da radim sa odličnim muzičarima, iz raznih krajeva sveta. u današnje vreme ispunjava me radošću. Volim da organizujem i prihvatam goste koji dolaze iz sveta. Volim da vidim kako muzičari sarađuju zajedno i volim da pravim tu specijalnu atmosferu festivala koja je drugačija od regularne na klasičnom koncertu. To mi omogućava da budem sa druge strane medalje, ne kao osoba koja je pozvana na festival kao izvođač već da budem onaj koji će da poziva i kreira program i da udovoljim svima da se osećaju kao kod kuće, to je ono što me je oduvek ispunjavalo.

Kako omogućiti da klasična muzika ima veći značaj u današnjem svetu?

Najvažnija stvar je uvek paziti na mlade generacije i odlaziti u škole direktno i dovesti muziku do studenata. Pokazati im da klasična muzika jeste jedna od uzbudljivijih stvari koje možete raditi, da je i ona „kul”. Posetiti koncert je nešto ekstremno uzbudljivo, kao gledati film ili ići na pop ili rok koncert. Klasična muzika je puna misterije, kao triler, puna humora, emocija. I dužnost muzičara, organizatora i direktora orkestara jeste da pokažemo mladima našu strast i pasioniranost, i kada mladi osete našu energiju oni se „zaraze”. Imam veoma pozitivan stav prema budućnosti klasične muzike u svetu.

Rođeni ste u Litvaniji, a sa tri godine ste došli u Beč. Da li bi vaše životne šanse bile iste da ste ostali u Litvaniji? I da li vaša fondacija za pomoć talentima upravo to želi, da pomogne u napredovanju mladima sa lošijim startnim pozicijama?

Biću zauvek zahvalan roditeljima za to što su otišli iz Sovjetskog Saveza kada sam imao tri godine. To mi je omogućilo život u slobodnom svetu. Politička situacija je bila jako teška tada. Bez obzira na to, volim da idem u Litvaniju, koja je danas slobodna demokratska država. Takođe imam ruske korene po ocu i volim da posećujem i nastupam u Rusiji, gde imam mnogo prijatelja. Veoma sam zahvalan što sam mogao da rastem u Beču, koji je do danas ostao grad klasične muzike. Moja fondacija podržava talente koji ne mogu da priušte sebi da studiraju, pokušavamo da im pomognemo sa stipendijama, da započnu svoju karijeru. S obzirom na to da sam ja bio u takvoj poziciji u mladosti, mislim da je moja dužnost da podržim mlade generacije, gde god i kako god uspem.

Koliko vam znače instrumenti na kojima svirate - violinastradivari eks libig” iz 1704. godine i violi Lorenca Storinija iz 1785?

Moj odnos sa ovim instrumentima je veoma važan, provodim više vremena sa svojim instrumentom nego sa bilo kojim drugim ljudskim bićem. Instrument je moj glas, muzika moja religija, pasija, hobi, posao i moj život.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.