Pravni stav u suprotnosti s presudama Evropskog suda

Koliko je meni poznato, novom pravnom stavu Vrhovnog kasacionog suda prethodilo je pismo predsednika Američke privredne komore u Srbiji i predsednika Stranih investitora, poslato na adrese najviših državnih instanci. U pismu je zatraženo ujednačavanje sudske prakse posle čega je i usledila promena pravnog stava VKS. Očigledno je da strani lobisti i domaća politika imaju uticaj na VKS i najviše sudije. Umesto da poštuje pravo EU koje Srbija mora da poštuje na temelju pristupnih pregovora, VKS je odlučio drugačije.

Kada kažem pravo EU, pozvaću se na presude Suda EU C-84/19 i C-224/19, u kojima je nedvosmisleno utvrđeno da se ugovorna odredba u potrošačkim ugovorima, ulaznim troškovima odnosno troškovima otvaranja kredita smatra nepoštenom u nekoliko slučajeva. Najpre, ako se o toj ugovornoj odredbi nije pregovaralo, zatim ako banka ne može dokazati da ugovorena naknada odgovara stvarno pruženoj konkretnoj usluzi i ukoliko naknada nije proporcionalna uslugama za koje se naplaćuje.

Budući da su naknade za obradu kredita ugovorene bez pregovaranja, da ne postoji konkretna usluga koja je za tu naknadu naplaćena i da onda ta naknada nije ni proporcionalna fiktivnoj usluzi, (ako je usluga nepostojeća onda je i naknada nula), onda takve naknade moraju biti ništave i moraju se vratiti potrošačima uz naplatu zateznih kamata.

Najgore u svemu je to da se ta naknada uzimala iz iznosa realizovanog kredita i onda se na to naplaćivala još i kamata. To što je VKS učinio promenom pravnog stava nedopustivo je. Posebno kada se zna da je prethodni stav VKS izazvao 135.000 tužbi potrošača zbog troškova obrade kredita. Zbog promene stava, oni sada moraju da vrate bankama novac i još plaćaju sudske troškove. Nadam se da ovo nije održivo na duži rok.