Naučno-istraživački rad nije sprint nego maraton

Iako je Srbija mala zemlja, nije nepoznata u svetu nauke. Mnogi profesori prestižnih univerziteta vole da rade sa studentima iz Srbije, jer znaju da su obično odlično obrazovani i duboko zainteresovani za nauku. Možda je to razlog što postoji iznenađujući broj stručnjaka u samom svetskom vrhu koji su poreklom iz Srbije, iako uglavnom rade u inostranstvu. Tu su, na primer, Vladimir Bulović, profesor na MIT-u, Jelena Vučković, profesor Stenford univerziteta, Marko Lončar, profesor na Harvardu, Vlatko Vedral, profesor na Oksfordu, Zoran Hadžibabić, profesor na Kembridžu, Vladimir Stojanović, profesor na Berkliju... Tim rečima, poimence navodeći kolege s kojima deli polje istraživanja, na pitanje kako svet gleda našu nauku odgovara dr Vladan Vuletić, profesor fizike na Tehnološkom institutu u Masačusetsu, čuvenom MIT-u. On je eksperimentalni fizičar posvećen atomskoj i kvantnoj fizici, dobitnik brojnih međunarodnih nagrada i priznanja, svetski priznat naučnik koji pomaže nauku u našoj domovini. Član je Upravnog odbora Fonda za nauku Republike Srbije. Nada se da će se u Srbiji stvoriti uslovi za nauku i za život da bi neki od svetskih stručnjaka mogli da se vrate i da bi slični talenti mogli da ostanu ovde i ostvare uspehe.

Srbija ima priznate naučnike širom sveta, profesore prestižnih univerziteta, kako ih povezati sa kolegama u domovini i koliko tome doprinosi Program saradnje srpske nauke sa dijasporom koji finansira Fond za nauku?

Kao mala država Srbija ima iznenađujuće veliki broj etabliranih naučnika širom sveta. Mislim da je pomenuti program korak u dobrom pravcu, iako zbog pandemije virusa korona, i s tim u vezi otežanim uslovima za putovanja, nije još zahvatio puni mah. Nauka u Srbiji mogla bi mnogo da profitira od saradnje s dijasporom kroz uzajamne posete i zajedničke naučne projekte, usavršavanje naših mladih naučnika na institutima u inostranstvu. To, ipak, mora da se desi kroz individualne inicijative naših naučnika. Fond tu može samo da pomogne tako što će da obezbedi neka, dosta skromna, sredstva za uspostavljanje kontakata, prve posete, gostujuća predavanja... Kada se ti kontakti uspostave i ostvare, često je moguće naći ozbiljnija sredstva za dalju saradnju kroz nacionalne i međunarodne institucije.

Šta je najbitnije za istraživača da dosegne međunarodni uspeh i priznanje? 

Izreku „Nauka nije sprint nego maraton” pamtim još iz doba kada sam bio mladi student. Nauku čini veliki broj naizgled malih koraka, na primer, nešto bolje razumevanje neke ideje, neko novo i malo preciznije merenje nego što je pre bilo moguće. Sva mala nova saznanja vezuju se u dublju ideju, novu teoriju koja vodi do novog pogleda na svet. Kepler nas je naučio da se planete kreću na elipsama oko Sunca. Mnogo je godina bilo potrebno da se sakupe podaci koji su omogućili to saznanje. Važno je ne zaboraviti na sve male korake koji vode do velikog saznanja. U nauci je, pored posvećenosti radu i idejama, potrebno i strpljenje. Izuzetno bitni su i odlični saradnici i kolege. Niko ne radi u vakuumu i svako raste više i brže u boljoj sredini. Idealno je ako možete da dovedete saradnike ili kolege koji su bolji od vas.

Šta Vas je podstaklo da pomognete razvoj nauke u Srbiji?

Moj angažman u Srbiji je počeo saradnjom sa dr Branislavom Jelenkovićem sa Instituta za fiziku u Beogradu koji radi u sličnoj oblasti − fotonici. On je počeo da me posećuje i da mi šalje svoje perspektivne mlade studente na nekoliko meseci, godinu dana, da rade kod nas u laboratoriji. Kroz te mlade ljude, Stanko Nikolić i Senka Ćuk su bili među prvima, direktno sam uvideo koliko Srbija ima perspektivu u nauci, kroz još uvek odličan školski sistem, Matematičku gimnaziju, Istraživačku stanicu „Petnica”, takmičenja... Poželeo sam da i ja pomognem da se nauka u Srbiji postavi na solidan fundament kroz programe koji će da nagrađuju uspeh i omoguće talentovanim i radnim ljudima da ostvare svoje naučne snove u Srbiji. Fond za nauku u ovom polju ima značajnu ulogu.

Koji je najveći uspeh srpskog Fonda za nauku?

Svoj sistem evaluacije projekata Fond za nauku Srbije uspostavio je po uzoru na zemlje sa najrazvijenijim naučnim zajednicama. To znači da primenjuje sva pravila koja se koriste i u svetu: izbor nezavisnih kvalifikovanih stručnjaka kao evaluatora, sistem kontrole sukoba interesa, traženje više od jedne evaluacije za svaki projekat. Tu stranu svog rada Fond je veoma dobro rešio. Najveći i neverovatan uspeh je to što je za samo dve godine od osnivanja 2019, srpski Fond za nauku već uspeo da etablira nekoliko naučnih programa i uspostavi svetske standarde u sistemu evaluacije projekata. Već je sproveo programe „Promis” − za mlade istraživače, „Dijaspora” − za saradnju i razmenu sa srpskim naučnicima koji rade van domovine, „Kovid 19”, kao i „VI” program za veštačku inteligenciju. To je velika zasluga dr Milice Đurić-Jovičić, v.d. direktora, kao i drugih zaposlenih koji su neumorno radili u komplikovanim uslovima. Na primer, u okviru programa „Promis” bilo je skoro 600 predloženih projekata, od kojih je 59 odobreno. Trenutno je u fazi evaluacije najveći program do sada – „Ideje”. On će podržati oko 120 projekata iz svih oblasti nauke, sa ukupnim budžetom od 30 miliona evra. Apliciralo je više od 900 timova sa više od 9.000 istraživača, a samo za taj program potrebno je više od 2.000 nezavisnih i kvalifikovanih evaluacija. To je ogroman posao.

Kako uspevate da aktivno učestvujete na gotovo svim sednicama UO Fonda a živite na drugom kontinentu, u drugoj vremenskoj zoni?

Moje učešće lakše je otkako smo zbog pandemije svi morali da pređemo na onlajn sednice. Obično se sastajemo u moje jutarnje časove, posle podne u Srbiji, pre nego što mi počne radni dan na MIT-u. Izuzetno je zadovoljstvo raditi s kolegama koji donose različite ekspertize iz svojih oblasti, kao što su dr Vujo Drndarević, elektrotehničar i predsednik UO Fonda za nauku, mr Gordana Danilović - Grković, koja i rukovodi Naučno-tehnološkim parkom u Beogradu, dr Momčilo Pavlović, istoričar koji često piše za „Politiku”, i filozof dr Jovan Babić, koji često doprinosi jednu širu perspektivu.