Utorak, 07.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
NE SAMO O POSLU: ANDREJ KOLOSOV

Moskovljanin slika murale po Srbiji

Posle završenih visokih umetničkih škola u Rusiji, mladi slikar izabrao je da životni i umetnički put gradi u našoj zemlji: njegovi radovi krase sve više gradova, a trenutno pomaže i u ispisivanju kaligrafskih slova na freskama
Андреј Колосов, уметник чије радове могу да посматрају пролазници (Фотографије лична архива)

Razgovor za „Magazin” dogovarali smo dok je bio na putu u Kragujevcu. Andrej Kolosov (34), rođeni Moskovljanin, od pre pet godina Beograđanin, oslikavao je poslovno-reklamni mural u srcu Šumadije. Motiv, po želji naručioca, obogatio je ličnim, artističkim pečatom. Dominantan, profil dugokose devojke na slici na fasadi, rađen tehnikom foto-realizma, začinio je potezima kičice koji dočaraju prozračnost.

– Volim boje, igru svetla u svakom radu, bez obzira na to koju tehniku primenjujem – kaže mladi, skromni sagovornik, uz konstataciju da je najbolje da ga potpišemo jednom rečju – umetnik ili slikar.

U danu kada smo pričali ne samo o poslu, Andreja je čekalo još jedno „zidno platno”. Povodom praznika Svetog Jovana Bogoslova, slave kapele Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, na kome je i sam student, pomagao je u ispisivanju kaligrafskih slova na freskama.

Početak u Valjevu

Na dobrom srpskom, uz povremenu zadršku kako bi se prisetio pojedinih, ne toliko čestih reči, priča da je crtanje bilo jedna od efikasnih metoda kojom su ga roditelji, medicinari, umirivali kao živahnog dečaka.

– Tata je hirurg, a mama farmaceut. Bio sam veoma aktivno dete. Primetili su da se umirim kada dobijem papir i bojice. Od najranijeg detinjstva negovali su moj talenat. Mnogo sam im zahvalan na tome – kaže sada žitelj Beograda kome je to prva adresa po dolasku u Srbiju od 2011, a od 2015. i u Valjevu; jedno vreme u manastiru Jovanje.

S pet godina počeo je da ide na časove slikanja. Godinu dana kasnije radovi su mu izabrani za grupnu, gradsku izložbu najmlađih moskovskih talenata. To je roditeljima bila potvrda da sinovljev talenat nije njihovo, subjektivno zapažanje.

Kasnije, tokom školovanja na umetničkim školama, posvetio se usavršavanju različitih tehnika, a slobodno vreme provodio je u ateljeima, muzejima, bibliotekama. Priznaje, na insistiranje majke i oca, najpre je završio „običan” fakultet: marketing na Ekonomskom institutu pri Moskovskom državnom univerzitetu za prehrambenu proizvodnju.

Iste godine kada je diplomirao (2009) upisuje postdiplomske studije na katedri kulturologije Državne akademije slovenske kulture kako bi studirao uličnu umetnost. Završava studije 2012. i piše doktorsku tezu o kulturi grafita u aktuelnoj sceni Rusije. Istovremeno pohađa školu Svobodnije masterskije, pri Moskovskom muzeju savremene umetnosti, a na Fakultetu za monumentalno slikarstvo Pravoslavnog svetotihonovskog univerziteta u Moskvi, koji je upisao 2011, temeljno je izučavao akademsko crtanje, slikarstvo, fresko-slikarstvo, ikonopisanje, teoriju crkvene umetnosti.

S dekanom Bogoslovskog fakulteta, prof. dr Zoranom Rankovićem

U to vreme zaokupljen je ciklusom slika nazvan Karpe dijem (Carpe diem). Glavna tema na platnima je jedna vrsta starog ruskog pisma – pomorski vez kome daje nov, izmenjeni oblik:

 – Slova izdužujem pa likovno rešenje dobija ornamentalni oblik. Pet godina sam radio na kolekciji i pripremao samostalnu izložbu.

Priznaje da se jako iznenadio i obradovao kada je dobio poziv za samostalnu izložbu, pod istim nazivom, u moskovskoj Momi, za koju je lista čekanja za izlaganje  dugačka i traje decenijama. Većina slika iz tog ciklusa danas je u privatnim kolekcijama.

Sve vreme, naročito dok je bio tinejdžer, interesovao se za strit art. Posmatrao je fasade, delove grada kao izazovna i potencijalna, velika platna. Od kraja devedesetih godina slikao je grafite.

Dok sedimo u nekadašnjem „Šumatovcu”, pogled mu nesvesno prelazi na novu, sjajnu fasadu poslovne zgrade, preko puta „Politike” i Andrej kaže:

– Lepa je. Ulepšalo bi je, na primer, da se na nekom delu oslika bubamara!

U stasavajućim godinama, kada je bio angažovan u umetničkim grupama, prvi put pobliže je čuo za Srbiju.

– To je bilo krajem devedesetih, kada je kod vas bilo bombardovanje. Neki moji, stariji prijatelji dolazili su u Srbiju, na Kosovo.

S izložbe u moskovskoj Momi 2015.

Andrej prvi put lično na Balkan stiže desetak godina kasnije – 2011.

Povremeno boravi u našoj zemlji i tek 2015. godine, kada završava umetničke studije i neposredno nakon izložbe u Muzeju moderne umetnosti, odlučuje da se preseli za stalno u Srbiju. Rešava da upiše Pravoslavni bogoslovski fakultet u Beogradu. Pre toga morao je godinu dana da uči srpski jezik.

Ni u jednom trenutku nije prestajao da slika. Bilo da su ikone, platna za svoju dušu, naravno, murali. Dok je živeo u Rusiji za ulična umetnička rešenja osvajao je priznanja. Na primer, 2005. godine proglašen je pobednikom na festivalu ulepšavanja rejona Jasenjevo u Moskvi. Posle toga vodio je u gradu Reutov Klub mladih slikara. Kroz rad ovog umetničkog kolektiva oslikao je fasade brojih državnih institucija: od škola do administrativnih zgrada, prolaza, parkova.

Ljubav prema kaligrafiji

U našoj zemlji ulična, Andrejeva umetnička dela imaju adrese po Beogradu, Kragujevcu, Vranju, Vršcu, Leskovcu, Predejanima. Tokom leta iscrtao je sportski mural na Adi Ciganliji, ukrasio je terene Osnovne škole „Starina Novak” kaligrafskim slovima, zidove u privatnim stanovima, oslikava poslovne prostore, iscrtao je freskama jednu privatnu kapelicu na obroncima Fruške gore.

Jedan od omiljenih slikara mu je Pablo Pikaso. Ne zbog autentičnog izraza po kome je lucidni umetnik poznat širom sveta već po svestranosti. Pikaso se podjednako uspešno bavio i grafikom i vajarstvom i crtežom.

Od pojave korone Andrej ne ide toliko često u domovinu jer kaže da su avio-karte znatno poskupele. Majka i otac su mu dolazili u posetu u Beograd i ponosni su na Andrejev put. Familija supruge je iz sibirskog dela Rusije i već ovih dana javljaju da su pod malim snegom. Kolosovi u glavnom gradu Srbije još uvek šetaju u laganoj garderobi.

Srpski jezik i muzika

Godinu dana pre nego što je upisao Bogosloviju pohađao je časove srpskog. Kaže da je do polaska na kurs mislio kako dobro zna naš jezik.

Prijatelji su mi govorili da dobro pričam. Nisu me ispravljali i tek kada sam pošao na kurs video sam koliko ne znam – kaže uz široki smeh. Još jedan jezik ga muči ovih meseci. Tačnije, ispit iz staroslovenskog na koji je do sada izlazio čak 12 puta i – padao. Uveliko sluša našu muziku. Na pitanje o srpskoj hrani i poređenju rakije i votke, citira jednu Bajaginu pesmu i dodaje da nije ljubitelj alkohola. Od srpskih đakonija najviše voli one s mesom. Stekao je u Srbiji nove prijatelje, a s prijateljima iz Rusije, koji su izdržali test fizičke udaljenosti, i dalje je u kontaktu. Nekako u isto vreme kada je došao u Srbiju, naš glumac Miloš Biković počeo je da gradi karijeru u Andrejevoj Rusiji. Poznaju se, dugovali su ...

– Molim vas nemojte to da pišete – ne želi previše da otkriva o privatnom životu. U Beogradu je upoznao suprugu, takođe Ruskinju i sredinom ovog meseca, tačnije 15. oktobra, sinu su, koji je poput tate kad je bio mali – jako živahno dete, slavili prvi rođendan.

Koloritna jesen

Od kako je u Beogradu, redovno posećuje Narodni i druge muzeje po gradovima gde ga odvede posao. Prija mu naša klima. Iako je Rus, ne voli hladnoću pa se brzo navikao na naša jarka leta. Posebno voli ovdašnje dugačke jeseni, miholjsko leto.

– U Beogradu jesen sa svim svojim tonovima traje dugo. U Moskvi, brzo opadne lišće s drveća i nema te igre boja. Jedinu zamerku na život u glavom gradu Srbije ima što teško nalazi mesta za parking.

Student na Bogosloviji

Prvo akademsko obrazovanje stekao je na katedri za marketing i to zbog sugestija majke i oca. Sada kaže da mu znanje iz korpusa ekonomskih nauka pomaže u vođenju studija, poslovanju. Kada završi fakultet moći će da se bavi teologijom. Za sada, priznaje, nema planova za dalju budućnost; pušta da ga srce i ljubav vode podjednako i prema religiji, filozofiji i slikarstvu.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Aco
Predivna prica! Dobro dosao u Srbiju!
Andrej Kolosov
Hvala
Betty Boop
Bravo!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.