Уторак, 07.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
НЕ САМО О ПОСЛУ: АНДРЕЈ КОЛОСОВ

Московљанин слика мурале по Србији

После завршених високих уметничких школа у Русији, млади сликар изабрао је да животни и уметнички пут гради у нашој земљи: његови радови красе све више градова, а тренутно помаже и у исписивању калиграфских слова на фрескама
Андреј Колосов, уметник чије радове могу да посматрају пролазници (Фотографије лична архива)

Разговор за „Магазин” договарали смо док је био на путу у Крагујевцу. Андреј Колосов (34), рођени Московљанин, од пре пет година Београђанин, осликавао је пословно-рекламни мурал у срцу Шумадије. Mотив, по жељи наручиоца, обогатио је личним, артистичким печатом. Доминантан, профил дугокосе девојке на слици на фасади, рађен техником фото-реализма, зачинио је потезима кичице који дочарају прозрачност.

– Волим боје, игру светла у сваком раду, без обзира на то коју технику примењујем – каже млади, скромни саговорник, уз констатацију да је најбоље да га потпишемо једном речју – уметник или сликар.

У дану када смо причали не само о послу, Андреја је чекало још једно „зидно платно”. Поводом празника Светог Јована Богослова, славе капеле Православног богословског факултета, на коме је и сам студент, помагао је у исписивању калиграфских слова на фрескама.

Почетак у Ваљеву

На добром српском, уз повремену задршку како би се присетио појединих, не толико честих речи, прича да је цртање било једна од ефикасних метода којом су га родитељи, медицинари, умиривали као живахног дечака.

– Тата је хирург, а мама фармацеут. Био сам веома активно дете. Приметили су да се умирим када добијем папир и бојице. Од најранијег детињства неговали су мој таленат. Много сам им захвалан на томе – каже сада житељ Београда коме је то прва адреса по доласку у Србију од 2011, а од 2015. и у Ваљеву; једно време у манастиру Јовање.

С пет година почео је да иде на часове сликања. Годину дана касније радови су му изабрани за групну, градску изложбу најмлађих московских талената. То је родитељима била потврда да синовљев таленат није њихово, субјективно запажање.

Касније, током школовања на уметничким школама, посветио се усавршавању различитих техника, а слободно време проводио је у атељеима, музејима, библиотекама. Признаје, на инсистирање мајке и оца, најпре је завршио „обичан” факултет: маркетинг на Економском институту при Московском државном универзитету за прехрамбену производњу.

Исте године када је дипломирао (2009) уписује постдипломске студије на катедри културологије Државне академије словенске културе како би студирао уличну уметност. Завршава студије 2012. и пише докторску тезу о култури графита у актуелној сцени Русије. Истовремено похађа школу Свободније мастерскије, при Московском музеју савремене уметности, а на Факултету за монументално сликарство Православног светотихоновског универзитета у Москви, који је уписао 2011, темељно је изучавао академско цртање, сликарство, фреско-сликарство, иконописање, теорију црквене уметности.

С деканом Богословског факултета, проф. др Зораном Ранковићем

У то време заокупљен је циклусом слика назван Карпе дијем (Carpe diem). Главна тема на платнима је једна врста старог руског писма – поморски вез коме даје нов, измењени облик:

 – Слова издужујем па ликовно решење добија орнаментални облик. Пет година сам радио на колекцији и припремао самосталну изложбу.

Признаје да се јако изненадио и обрадовао када је добио позив за самосталну изложбу, под истим називом, у московској Моми, за коју је листа чекања за излагање  дугачка и траје деценијама. Већина слика из тог циклуса данас је у приватним колекцијама.

Све време, нарочито док је био тинејџер, интересовао се за стрит арт. Посматрао је фасаде, делове града као изазовна и потенцијална, велика платна. Од краја деведесетих година сликао је графите.

Док седимо у некадашњем „Шуматовцу”, поглед му несвесно прелази на нову, сјајну фасаду пословне зграде, преко пута „Политике” и Андреј каже:

– Лепа је. Улепшало би је, на пример, да се на неком делу ослика бубамара!

У стасавајућим годинама, када је био ангажован у уметничким групама, први пут поближе је чуо за Србију.

– То је било крајем деведесетих, када је код вас било бомбардовање. Неки моји, старији пријатељи долазили су у Србију, на Косово.

С изложбе у московској Моми 2015.

Андреј први пут лично на Балкан стиже десетак година касније – 2011.

Повремено борави у нашој земљи и тек 2015. године, када завршава уметничке студије и непосредно након изложбе у Музеју модерне уметности, одлучује да се пресели за стално у Србију. Решава да упише Православни богословски факултет у Београду. Пре тога морао је годину дана да учи српски језик.

Ни у једном тренутку није престајао да слика. Било да су иконе, платна за своју душу, наравно, мурали. Док је живео у Русији за улична уметничка решења освајао је признања. На пример, 2005. године проглашен је победником на фестивалу улепшавања рејона Јасењево у Москви. После тога водио је у граду Реутов Клуб младих сликара. Кроз рад овог уметничког колектива осликао је фасаде бројих државних институција: од школа до административних зграда, пролаза, паркова.

Љубав према калиграфији

У нашој земљи улична, Андрејева уметничка дела имају адресе по Београду, Крагујевцу, Врању, Вршцу, Лесковцу, Предејанима. Током лета исцртао је спортски мурал на Ади Циганлији, украсио је терене Основне школе „Старина Новак” калиграфским словима, зидове у приватним становима, осликава пословне просторе, исцртао је фрескама једну приватну капелицу на обронцима Фрушке горе.

Један од омиљених сликара му је Пабло Пикасо. Не због аутентичног израза по коме је луцидни уметник познат широм света већ по свестраности. Пикасо се подједнако успешно бавио и графиком и вајарством и цртежом.

Од појаве короне Андреј не иде толико често у домовину јер каже да су авио-карте знатно поскупеле. Мајка и отац су му долазили у посету у Београд и поносни су на Андрејев пут. Фамилија супруге је из сибирског дела Русије и већ ових дана јављају да су под малим снегом. Колосови у главном граду Србије још увек шетају у лаганој гардероби.

Српски језик и музика

Годину дана пре него што је уписао Богословију похађао је часове српског. Каже да је до поласка на курс мислио како добро зна наш језик.

Пријатељи су ми говорили да добро причам. Нису ме исправљали и тек када сам пошао на курс видео сам колико не знам – каже уз широки смех. Још један језик га мучи ових месеци. Тачније, испит из старословенског на који је до сада излазио чак 12 пута и – падао. Увелико слуша нашу музику. На питање о српској храни и поређењу ракије и вотке, цитира једну Бајагину песму и додаје да није љубитељ алкохола. Од српских ђаконија највише воли оне с месом. Стекао је у Србији нове пријатеље, a с пријатељима из Русије, који су издржали тест физичке удаљености, и даље је у контакту. Некако у исто време када је дошао у Србију, наш глумац Милош Биковић почео је да гради каријеру у Андрејевој Русији. Познају се, дуговали су ...

– Молим вас немојте то да пишете – не жели превише да открива о приватном животу. У Београду је упознaо супругу, такође Рускињу и средином овог месеца, тачније 15. октобра, сину су, који је попут тате кад је био мали – јако живахно дете, славили први рођендан.

Колоритна јесен

Од како је у Београду, редовно посећује Народни и друге музеје по градовима где га одведе посао. Прија му наша клима. Иако је Рус, не воли хладноћу па се брзо навикао на наша јарка лета. Посебно воли овдашње дугачке јесени, михољско лето.

– У Београду јесен са свим својим тоновима траје дуго. У Москви, брзо опадне лишће с дрвећа и нема те игре боја. Једину замерку на живот у главом граду Србије има што тешко налази места за паркинг.

Студент на Богословији

Прво академско образовање стекао је на катедри за маркетинг и то због сугестија мајке и оца. Сада каже да му знање из корпуса економских наука помаже у вођењу студија, пословању. Када заврши факултет моћи ће да се бави теологијом. За сада, признаје, нема планова за даљу будућност; пушта да га срце и љубав воде подједнако и према религији, филозофији и сликарству.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Aco
Predivna prica! Dobro dosao u Srbiju!
Andrej Kolosov
Hvala
Betty Boop
Bravo!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.