Ka pokretu malih i srednjih zemalja

Obeležavanje 60 godina Pokreta nesvrstanih u Beogradu daje povoda za razmišljanje o mogućnostima da se supersilama – kada su nepravedne, odnosno njihovom delovanju putem sile, nametanjem prisile, uslovljavanja i mešanja u unutrašnje stvari pojedinih zemalja – stvori i organizuje koliko-toliko uspešan odvraćajući i amortizujući odgovor.

Za treći milenijum i 21. vek, na osnovnoj ideji Pokreta nesvrstanih može se kreativno, ne samo državnički i diplomatski, strategijski i praktično, već i individualno razmišljati o načinu zadovoljenja potrebe ostvarivanja kolektivnih interesa zemalja koje one ne mogu da ostvare individualno ili ih vrlo otežano i nedovoljno ostvaruju.

Na osnovu mog profesionalnog iskustva, pre svega u ekonomskoj diplomatiji i neposrednom učešću u oblicima delovanja zemalja u razvoju u okrilju programa Pokreta nesvrstanih, iznedrila se zamisao o formiranju pokreta (ili evolutivnog saveza) malih i srednjih zemalja (teritorijalno i populaciono) po sopstvenom opredeljenju za pristup pokretu.

Ova još neformalna zamisao može se dalje osmišljavati i razrađivati s više stanovišta i u više pravaca.

Primera radi, predvodnice ove grupacije zemalja (poput organizovanih G7/8, G20) mogle bi da budu i Švajcarska i Švedska, kao zemlje koje su najduže obezbeđivale kulturu mira i prosperiteta. Naravno, i Srbija (u okrilju SFRJ) – pokretač i suosnivač Pokreta nesvrstanih.

U pogledu hodograma mogućeg osnivanja pokreta malih i srednjih zemalja, takođe i načina delovanja teritorijalnih organizacija i osnovnih aktivnosti mogu se oblikovati i razvijati opcije kao razrađene komponente izvornog projekta.

Za sve ideje, ma koliko one bile izvorne, inovativne, kreativne i inspirativne, i ma koliko da su proistekle iz sagledavanja realnih potreba i mogućnosti, neophodno je dosta toga praktično operativnog i još nešto više.

Uz javnu i medijsku pažnju i podršku, neophodne s državnička i politička volja i odgovarajuća diplomatska formalnopravna inicijativa.

Od toga će prvenstveno zavisiti da li je ostvariva ideja o novom pokretu malih i srednjih zemalja (kojem može prethoditi eventualno grupacija MSZ u okrilju OUN), koji može da evoluira i u savez malih i srednjih zemalja.

U svakom slučaju, pokušaj formiranja takve grupacije ne može da škodi. Naprotiv, grupacija manjih i srednjih zemalja može da doprinese boljem razumevanju realnih potreba ljudi i njihovom suštinskom uvažanju od svih aktera u međunarodnim odnosima. Stoga se može zalagati i za ovaj način usklađivanja odnosa između velikih i jakih s manjima i postepeno ići u perspektivnom procesnom faznom pravcu formiranja pokreta malih i srednjih zemalja.

Stremljenje ka tome ujedno je i etičko opredeljenje za bolje življenje sve više ljudi i izlaženje iz teškoća.

Slobodan Stojanović,
magistar društveno-ekonomskih nauka i raniji savetnik u SIV-u za saradnju SFRJ sa zemljama u razvoju