Negovanje kulture sećanja

Posle više decenija zaborava zvaničnici Republike Srbije i Grada Beograda poklanjaju pažnju kulturi sećanja. Podignuti su spomenici znamenitim ličnostima iz naše prošlosti, kao i osvedočenim inostranim prijateljima u najtežim vremenima srpske istorije. Mnogi od njih najzad su dobili adrese i na ulicama širom Srbije. Nažalost, nismo se još svima dostojno odužili. Nadamo se da će i oni konačno doći na red. Nedavno su beogradske vlasti saopštile da će na obnovljenom Topličinom vencu biti podignut spomenik čuvenom arhitekti, neimaru, akademiku Aleksandru Deroku. Međutim, tu mu nije odgovarajuće mesto, jer je on posle Drugog svetskog rata živeo u pomenutoj ulici broj 6, u stanu svoje supruge Ivanke.

Zato bi bilo prikladnije da se na fasadi ove zgrade postavi samo spomen-ploča na kojoj bi bili ispisani osnovni podaci o njemu, kao što su upisani i na drugim spomen-pločama, a da njegov spomenik bude postavljen u parku pored Hrama Svetog Save.

Zašto baš tamo? Zato što je profesor Deroko prvi predstavio idejno rešenje ove veličanstvene bogomolje – u svom diplomskom radu još 1926. godine. Konačan idejni projekat ovog našeg najznamenitijeg pravoslavnog hrama ugledao je svetlost dana 1932. godine. To nije bilo delo samo akademika Aleksandra Deroka, već i arhitekte Bogdana Nestorovića, koji se ne pominje u najavljenom spomeničkom obeležju, a kome bi, svakako, trebalo u istom parku, pored obeležja Deroku, postaviti bistu. I, naravno, ukoliko još postoji kuća u kojoj je živeo veliki graditelj Nestorović, i na njen zid postaviti spomen-ploču.

Nećemo sad o tome da su temelji ove svetinje, započete nekoliko godina pred Drugi svetski rat, decenijama posle njegovog završetka bili ruglo, zapušteni i skrnavljeni sve do 1985. godine, kad je, posle više od 80 molbi, izgradnja nastavljena zahvaljujući nastojanjima patrijarha Germana. Činjenica je da je Hram završen i zasijao u punom sjaju zahvaljujući aktuelnoj vlasti.

To bi bio još jedan od dokaza da ne samo što euforično otkrivamo ljude koji su nas u raznim oblastima zadužili, već i da na pravi način negujemo kulturu sećanja. Trebalo bi da znamo kome je i gde pravo mesto i da, kao što je Brana Crnčević rekao, ne mešamo pivo i vino, što često činimo na grobljima, tačnije u Aleji zaslužnih građana.

Miroslav Vujović,
novinar