Sreda, 08.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Osam decenija od krvavog pira u Šumaricama

Za samo tri dana, od 19. do 21. oktobra 1941. godine, u Kragujevcu i okolnim selima streljano je oko 2.800 ljudi, među njima i 300 đaka, a najmlađi Dragiša Nikolić imao je nepunih 12 godina. – „Za celu Srbiju stvoriti zastrašujući primer koji mora pogoditi celokupno stanovništvo”, reči su zloglasnog generala Franca Bemea, koji je izdao naredbu poznatu kao „sto za jednog”
Лична документа стрељаних у Крагујевцу октобра 1941. године (Фото Музеј Југославије)

Kragujevac – Ovog 21. oktobra navršava se osam decenija od krvavog pira nemačkih vojnika koji su u jesen 1941. godine, za samo tri dana, u Kragujevcu i okolnim selima streljali oko 2.800 ljudi, među njima i 300 đaka. Najmlađi Dragiša Nikolić imao je nepunih 12 godina kada je pogođen rafalima na stratištu u Šumaricama.

Kragujevac ne zaboravlja zločin i nevine žrtve kojima su posvećene oktobarske komemorativne svečanosti. Zbog tužnog jubileja, program je ove godine obimniji nego prethodnih, a na Velikom školskom času, kraj Spomenika streljanim đacima i profesorima, biće izvedena poema „Crni dan” Duška Radovića. Velikom školskom času prethodi pomen Svetim novomučenicama kragujevačkim koje je SPC kanonizovala.

Odlukom Narodne skupštine RS, kragujevački 21. oktobar se od 2012. obeležava kao državni praznik (radni dan) – Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu, s tim da je pre par godina prenos Velikog školskog časa skinut s prvog programa RTS-a i prebačen na drugi, bez obrazloženja, kako su nam rekli u Spomen-muzeju „21. oktobar”.

„Moglo je da se prenosi na prvom programu u Jugoslaviji s dvadeset miliona stanovnika, a sada ne može u Srbiji sa sedam miliona. Dvaput sam pisao RTS-u, nisu mi odgovorili. Zar se tako neguje kultura sećanja”, pita se u razgovoru za „Politiku” Nenad Karamijalković, do pre godinu dana pomoćnik direktora Spomen-muzeja „21. oktobar”, danas direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kragujevcu.

Povodom osamdeset godina od tragedije koja je obeležila istoriju grada, u Kragujevcu je priređen veliki broj manifestacija. Osim tradicionalnih, kao što su Međunarodni salon antiratne karikature, pozorišni i muzički festivali „Joakimfest” i „Oktoh”, u organizaciji Spomen-muzeja „21. oktobar” upriličeno je predstavljanje fotomonografije o Šumaricama Nikole Govedarice, prikazan je film „Pogled u nebo” Dejana Đusića, a održan je i naučni skup „Srbija 1941. godine”.

Vremenom su otkriveni novi detalji o surovosti nemačkih okupacionih trupa, ali su razobličeni i brojni mitovi koj su opterećivali istinu o stradanju Kragujevčana, kao što je onaj o 7.000 streljanih. Prema podacima koje je u knjizi „Ime i broj” izneo istoričar Staniša Brkić, dugogodišnji kustos Spomen-muzeja „21. oktobar”, nacisti su od 19. do 21. oktobra 1941. godine ubili skoro 2.800 nedužnih civila.

„Nisam jurio broj već podatke o streljanima. Prikupljao sam sve što se moglo prikupiti, po arhivama, od svedoka tragedije, rodbine ubijenih. Broj se sam pojavio. Oktobra 1941. godine u Kragujevcu i okolnim selima streljano je 2.796 ljudi. Za toliko postoje podaci. Oni su različitih nivoa, a minimum je bio da postoji ime, prezime, godina i mesto rođenja. Broj nije konačan, ali to više nije pitanje stotina već jednog ili dva imena”, izjavio je Brkić 2007. godine za „Politiku”, nakon što je posle 25 godina istraživanja objavio svoje kapitalno delo.

Spomenik streljanim đacima i profesorima u Šumaricama, podignut 1963. godine, još stvara zabunu. Ponajviše zbog svog izgleda koji podseća na rimski broj pet, a onda i zbog „Krvave bajke” Desanke Maksimović koja u pesmi govori o „mučeničkoj smrti čete đaka u jednom danu”. Zato mnogi i danas misle kako to monumentalno delo vajara Miodraga Živkovića nosi naziv „Peto tri”. Proverom školskih dnevnika iz 1941. godine, koje brižljivo čuva Istorijski arhiv Šumadije sa sedištem u Kragujevcu, jasno se može videti da iz gimnazijskog odeljenja „peto tri” nije streljan nijedan učenik. Nažalost, na stratišta su odvedeni mnogi drugi kragujevački gimnazijalci, kao i učenici drugih gradskih škola.

Zajedno sa đacima, u Šumaricama su pogubljeni profesor Miloje Pavlović i direktor Gimnazije Lazar Pantelić. Među streljanima su i pop Andra Božić, jedan od osnivača Ravnogorskog pokreta u Šumadiji, kao i Nada Naumović, studentkinja medicine koja se pre rata učlanila u Komunističku partiju Jugoslavije.

O beskrupuloznosti ubica svedoče reči koje svojim vojnicima upućuje zloglasni general Franc Beme, koji je 10. oktobra izdao naredbu poznatu kao „sto za jednog”, prema kojoj je za svakog ubijenog nemačkog vojnika trebalo streljati 100 ljudi, a za svakog ranjenog 50.

Streljanje u Šumaricama 21. oktobra trajalo je neprekidno od sedam izjutra do dva posle podne (Fotodokumentacija „Politike”)

„Vaš zadatak je da prokrstarite zemljom u kojoj se 1914. potocima lila nemačka krv usled podlosti Srba, muškaraca i žena. Vi ste osvetnici tih mrtvih. Za celu Srbiju stvoriti zastrašujući primer koji mora pogoditi celokupno stanovništvo”, osvetnički je podstrekivao svoje vojnike na zločin general poražen u Prvom svetskom ratu.

Naredba „sto za jednog” važila je samo za Srbe i nije se odnosila na pripadnike drugih naroda koji su činili Kraljevinu Jugoslaviju. General Beme je ovu naredbu prosledio Otu Dešu, komandantu Kraljeva, a u Kragujevcu je primio komandant Oto fon Bišofshauzen. Streljanja su sproveli major Paul Kenig i kapetan Fric Fidler.

Povod za krvavu odmazdu bio je događaj od 16. oktobra 1941, kada su kod mesta Dumača, između sela Ljuljaci i Bare, četnici i partizani zajedno napali nemačku kolonu koja se vraćala iz Gornjeg Milanovca, posle borbi u kojima je taj grad zapaljen. Pripadnici Gružanskog četničkog odreda i Kragujevačkog partizanskog odreda ubili su devet i ranili 27 nemačkih vojnika iz 3. bataljona 749. pešadijskog puka od kojih je jedan ubrzo podlegao povredama. Ta nesmotrena akcija pristalica oba antifašistička pokreta na tlu Srbije – u smrt je odvela na hiljade Kragujevčana, pa i maloletnu decu (mlađe od 16 godina).

Racija je počela 18. oktobra uveče, a prva streljalja su se odigrala dan kasnije, u selima Ilićevo, Maršić i Grošnica, koja su po proceni Nemaca bila „legla komunističkih bandita”. Na Stanovljanskom polju streljani su Jevreji, a najveći broj građana, među kojima je bilo i Roma, odveden je u topovske šupe u Šumaricama. Kragujevački muzej čuva oproštajna pisma zatvorenika koji su streljani 21. oktobra.

Božidar Milenković, majstor: „Mila Ružice, oprosti mi sve na poslednjem času. Evo ti 850 dinara, tvoj Boža.”

Lazar Petrović, radnik: „Draga Lelo, Seko i Bato, kucnuo je zadnji čas, oprostite svom tati. Ljubi vas sve Lazar. Htedoh se slikati s tobom Lelo, al ti odgodi. Žao mi je.”

Pavle Ivanović, gimnazijalac, piše svom ocu ne znajući da je i on u topovskim šupama: „Tata, ja i Miša smo u topovskim šupama. Donesi nam ručak, neki džemper i neki ćilim. Donesi nam u teglici pekmez. Paja. Tata idi kod direktora ako vredi.”

Otac i sin Nikola i Aleksandar Simić streljani su zajedno. Nikola, inženjer: „Ja i Aca odlazimo zajedno. Ljubi vas otac, živite u slozi.”

Jakov Medina, knjigovođa: „Lebac sutra nemojte poslati.”

Streljanje u Šumaricama 21. oktobra trajalo je neprekidno od sedam izjutra do dva popodne. Imajući u vidu da je u Kragujevcu uoči rata živelo oko 30.000 ljudi, grad je tada izgubio skoro 10 odsto stanovništa, uglavnom muškaraca između 16 i 60 godina. To nije smetalo predstavnicima Nemačkog saveza za brigu o ratnim grobovima da 2016. godine upute zahtev kragujevačkim vlastima da se u Šumaricama podigne spomen-obeležje njihovim vojnicima iz Prvog i Drugog svetskog rata koji su tu sahranjeni.

„Što se tiče nemačkog zahteva, on je izrečen usmeno, ne u zvaničnoj formi. Uostalom, to pitanje podrazumeva i angažman Vlade Srbije”, izjavio je za „Politiku” Miljan Bjeletić, gradski većnik zadužen za pitanja kulture i umetnosti.

Pripadnici kolaboracionističkog Srpskog dobrovoljačkog korpusa Dimitrija Ljotića nisu učestvovali u streljanjima, ali su pomagali Nemcima da sprovedu raciju, potkazujući Jevreje i komuniste. Nisu imali milosti ni prema Romima, koje su hapsili i dovodoli na streljanje u zamenu za Srbe, svoje poznanika zatvorene u topovskim šupama.

Spomenik „Peto tri” (Foto B. Kartalović)

Vođa ljotićevske grupe bio je Marisav Petrović, koji je pred kraj rata uspeo da pobegne iz zemlje. Likvidirala ga je Udba 1974. godine u Minhenu. Oto Deš je, prema raspoloživim podacima, umro kao slobodan čovek, a general Beme je izvršio samoubistvo tokom suđenja u Nirnbergu. Sudbina ostalih aktera masakra u Kragujevcu nije precizno utvrđena.

Major Kenig je bio profesor teologije na protestantskom fakultetu u Nemačkoj, kapetan Fidler, profesor tehničkih nauka iz Austrije. Pripadnici nemačkih okupacionih trupa u Kragujevcu nisu bili profesionalni vojnici, uglavnom je reč o trećepozivcima – „običnim porodičnim ljudima” od kojih su mnogi završili u sanatorijumima za duševne bolesnike.

Prvi pomen u Šumaricama služen je 1942. godine. Spomen-park „Kragujevački oktobar” formiran je 1953, ali tako što su krstovi na grobnicama prethodno zamenjeni komunističkom petokrakom. Veliki školski čas održava se od 1964, a poema „Crni dan” Duška Radovića prvi put je izvedena pre pola veka, 1971. godine, kada je centralna manifestacija oktobarskih komemorativnih svečanosti dobila scensku formu koju je zadržala do danas. Ovogodišnje izvođenje režirao je Dragan Jakovljević, a organizator je Spomen-muzej „21. oktobar”, čije je prepoznatljivo zdanje podignuto 1976. godine. Krijući projekat od komunističkih vlasti, arhitekte Ivan Antić i Ivanka Raspopović napravili su objekat koji je izgrađen po uzoru na kosovsku Gračanicu.

Tradicija prekinuta 2012. godine

Od 2012. godine, kada je Tomislav Nikolić pobedio Borisa Tadića na izborima za predsednika Srbije, predsednici Srbije nisu govorili na Velikom školskom času, što je do tada bila tradicija. Tadić je govorio na Velikom školskom času, ali predsednik Nikolić to nije želeo. Od 2012. godine predsednici Srbije ne drže govor u Šumaricama 21. oktobra.

Velikom školskom času, centralnoj manifestaciji oktobarskih komemorativnih svečanosti, prisustvuju predstavnici ambasada, gradova koji su u pobratimskim odnosima s Kragujevcem, kao i predstavnici gradskih vlasti. Po tradiciji, prvi venac na Spomenik streljanim đacima i profesorima u Šumaricama polažu đaci i profesori Prve kragujevačke gimnazije.

Zašto 2.800, umesto 2.300

U akciji četnika i partizana 16. oktobra, kod Dumače na putu Gornji Milanovac – Kragujevac, ubijeno je deset i ranjeno 26 nemačkih vojnika. Kad se taj broj uskladi s naredbom generala Bemea, poznatu kao „sto za jednog”, dolazi se do broja o 2.300 streljanih. Zašto je, onda, ubijeno 2.800 ljudi?

„U nemačkim izveštajima kaže se da je bilo i pokušaja bekstva zarobljenih, da su neke grupe uspele da se izvuku i da je u tom metežu došlo i do pogibije vojnika. U jednom izveštaju stoji da je poginulo nekoliko nemačkih vojnika, u drugom da je život izgubilo dvoje. To je, prema podacima do kojih sam došao, moglo izazvati bes kod kapetana Fidlera koji je rukovodio streljanjima u selima. Ne mogu da tvrdim da je zbog toga ubijeno više ljudi nego što je planirano, ali to je logična pretpostavka”, izjavio je istoričar Brkić za „Politiku”.

Nisu komunisti, nego kragujevački prota

„Obično se misli kako je broj o 7.000 ubijenih komunistička tvorevina. Pogrešno. Prvi pomen tog broja nalazimo u mineju stare crkve (Crkva kneza Miloša Obrenovića u Kragujevcu – prim. aut.), bogoslužbenoj knjizi za oktobar. Na sam dan tragedije, ili nekoliko dana posle, prota Dragoslav Veličković je zapisao da je streljano 7.000 Kragujevčana. To je bio njegov utisak, a utisak je morao biti strašan”, govorio je istoričar Brkić za „Politiku”, navodeći kako je oktobra 1941, posle streljanja u Šumaricama, čitav Kragujevac bio „okićen” crnim zastavama, kao i da su mnogi Kragujevčani za komšije ili svoje bližnje donosili panaiju u crkvu.

Komentari26
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dusan T
Ovo treba da je naslovni clanak Politike za ceo ovaj dan. Bogu hvala da ga je uopste bilo. Svasta je moglo da se pomisli kada pet dana ranije nije bilo ni pomena masakra u Kraljevu. Kada ce rezim da odvoji pare da snimi film o stradanjima Srba od strane nemackih zlocinaca? Ili ima samo dozvolu da se prepucava sa Hrvatima o svojoj rodbini (stvarnim ili fiktivnim), dok se i clanci o nemackim zlocinima nad Srbima kriju kao zmija noge?
Nikola
Večna im slava. Neka počivaju u miru.
Sinisa Rodoljub
A sta reci na nastavak nemacke politike prema Srbiji i srpskom narodu? Setimo se izjave ministra vanjskih poslova Nemacke Hansa-Ditriha Gensera koji je u 1990-tim izjavio: “Dva puta smo probali da skrsimo Srbiju - u Prvom i Drgom Svetskom ratu, ali nismo uspeli jer je Zapad bio na njenoj strani, ali smo to konacno uradili sada jer je Zapad bio sa nama. Setimo se i izjave “velikog” nemackog predsenika Helmuta Kola za vreme bombardovanja Srbije 1999-ve: “Neka se Srbi uguse u vlastitom smradu."!
Matematicar
Za @Distancu : Kad od 7 000 oduzmes 2 800 koje su streljali Nemci, dobijes broj streljanih od OZNE 1945 godine.
Крвава бајка
Одакле вам идеја да стрељање 2800 људи од стране Немаца у Крагујевцу у октобру 1941. назовете "крвавим пиром"? Да ли ви знате шта је то крвави пир? Да ли сте можда, на пример, гледали (или макар чули за) македонски филм "Македонска крвава свадба"? Или наш домаћи "Живот је леп"? Или "Задах тела"?
Предраг Ољача
Мени се баш свиђа употребљени термин "крвави пир". Мислим да је то сасвим прикладно.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.