Ponedeljak, 05.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Brisel ne želi da popusti Poljskoj

Ursula fon der Lajen poručila je u Evropskom parlamentu da će Evropska komisija od Varšave tražiti poštovanje vladavine prava kao uslov za korišćenje sredstava iz evropskih fondova
Пољски премијер Матеуш Моравјецки у ЕП брани одлуку Уставног суда (Фото EPA-EFE/ O.Wittek)

„Pomiriteljska poruka” premijera Mateuša Moravjeckog upućena evropskim liderima – kako Poljska ostaje lojalna EU, ali se samo protivi centralizaciji vlasti – izgleda da ne prolazi kod Brisela.

Šefica „evropske vlade” Ursula fon der Lajen juče je u Evropskom parlamentu, povodom poziva na dijalog iz Varšave, jasno stavila do znanja: presuda poljskog Ustavnog suda je pretnja za EU.

Ovakav odgovor i ne čudi, jer je lider vladajuće stranke Pravo i pravda (PIS) Jaroslav Kačinjski, de fakto lider Poljske, u najnovijem intervjuu za provladin portal „Sjeć” odlučno rekao: „Ne popuštamo pred ucenama”.

Poljsko istrajavanje da evropsko zakonodavstvo primenjuje po principu „švedskog stola”, da uzima propise koji po mišljenju vlasti ne narušavaju nacionalni suverenitet i Ustav zemlje, bila je juče tema žučne rasprave u Strazburu.

Dan posle otvorenog pisma evropskim liderima, poljski premijer Mateuš Moravjecki odbacio je u Evropskom parlamentu optužbe da je poljska vlada antievropska, naglasivši da je evropska integracija „sudbina” Poljske, ali je ponovio da je Ustav najviši zakon u Poljskoj.

Moravjecki je ponovo negirao tvrdnje da se nacionalno-konzervativna vlada koju vodi partija Pravo i pravda sprema za „polegzit” nakon nedavne odluke Ustavnog suda da je poljski Ustav nadređen Ugovorima o EU, što je izazvalo oštre kritike Evropske komisije.

„Poljska će ostati deo Evropske unije. Naša je vlada deo proevropske većine, a to ne znači da poljski građani nisu zabrinuti za budućnost Evropske unije, ta je zabrinutost opravdana”, istakao je Moravjecki.

Međutim, naglasio je i da se treba protiviti širenju ovlašćenja evropskih institucija koje nisu odobrile nacionalne države i građani, dodajući da je Evropa postala jaka upravo zbog ravnoteže između konkurentnosti i saradnje država. Poljski premijer je podsetio da su ranije francuski, nemački, španski, danski i italijanski ustavni sudovi takođe donosili odluke po kojima je Sud Evropske unije prekoračio svoja ovlašćenja.

Tako je, na primer, Savezni ustavni sud Nemačke osporio pravo Evropske centralne banke da kupuje obveznice javnog sektora, što je prethodno odobrio Sud EU.

Predsednica EK Ursula fon der Lajen poručila je da poljski Ustavni sud nije nezavisan i legitiman zbog uticaja izvršne vlasti, a to je naglasio i čelnik evropskih narodnjaka Manfred Veber kao razliku između poljskog i slučajeva koje navodi Moravjecki.

Fon der Lajenova smatra da presuda poljskog Ustavnog suda dovodi u pitanje nezavisnost pravosuđa, što je temelj Evropske unije.

„Dužnost komisije je zaštita građana u Evropskoj uniji, gde god živeli”, naglasila je predsednica „evropske vlade”.

Evropska komisija zato će prvo pravno dovesti u pitanje odluku poljskog Ustavnog suda i postaviti pitanje da li je poštovanje vladavine prava uslov za korišćenje sredstava iz evropskih fondova.

„Poljska vlada mora objasniti kako će zaštititi novac s obzirom na presudu Ustavnog suda”, poručila je ona.

Fon der Lajenova je evropskim poslanicima u Strazburu rekla da je duboko zabrinuta zbog te odluke, koja je, kako tvrdi, „direktan izazov za jedinstvo EU” i koja podriva zaštitu nezavisnosti pravosuđa, prenosi agencija AP.

„Ne možemo i nećemo dozvoliti da naše zajedničke vrednosti budu ugrožene. Vladavina prava je lepak koji povezuje našu uniju”, poručila je Lajenova, dodavši kako svi žele jaku Poljsku u ujedinjenoj Evropi.

Podrška Fon der Lajenovoj stigla je iz Luksemburga.

„Evropa neće preživeti kraj vladavine prava. Evropa će umreti od takvog razvoja scenarija. Evropa je izgrađena na demokratiji, slobodi, poštovanju i vladavini prava”, rekao je luksemburški šef diplomatije Žan Aselborn uoči sastanka s evropskim ministrima zaduženim za evropska pitanja u Luksemburgu, a prenosi agencija Rojters.

Iako Poljska i vladavina prava nisu na dnevnom redu dvodnevnog samita evropskih lidera koji sutra počinje u Briselu, holandski premijer Mark Rute poručio je da će se boriti da EU zamrzne sredstva ovoj članici unije. Evropska komisija je već usporila odobravanje Poljskoj 24 milijarde evra u grantovima i 12 milijardi u povoljnim kreditima kao deo paketa Evropske unije za oporavak privrede od posledica pandemije kovida 19. Međutim, nemačka kancelarka Angela Merkel već je upozorila EU i Evropski parlament da ne žure s blokiranjem sredstava za oporavak privrede u Poljskoj.

 

Komentari13
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milan Filipović
Imam utisak da će se stav Poljske negatvno odraziti na dalje eu integracije. Ako Poljska zaista iskreno želi da bude deo zajednice kojoj civilizaciski i duhovno pripada, mora da se fokusira na otvaranje poglavlja i klastera te da u najkraćem mogućem roku bude primljena u eu kao punopravna članica.
Brat Kinez
@ Milan Filipović Poštovani, Poljska je punopravni član EU još od 2004. (dakle već 17 godina...)
zlatko
Pa evo Amerika egzistira skoro 250 godina , pa jos nije usaglasila sve zakone da su po Americkom Ustavu. U nekim drzava Porotnici odlucuju i moraju da svi budu slozni, u nekim to nje pravilo, . Izbori, od drzave do drzave izborni zakoni su razliciti..Kako bi Bilo kad bi Poljska nazvala njenu partiju ; Poljska Katolicka Partija Pravo i Pravda? Zar Nemacka nema Partiju koja se zove Demo Hriscanska , a sta ce biti ,ako negde u EU nikne Patrija Muslimana ? Pa Poljska , nije Bebence !
Раде Ковачевић
Зачуђује то да европски политички филозофи ћуте о великој тешкоћи - правном ћорсокаку у коме се ЕУ налази! Истина је да ЕУ не може да опстане, ако се на њене централне органе не пренесе много више националног суверенитета држава чланица него што је то до сада урађено. Сада се плаћа цех почетне европске неискрености. Један замашан и сложен пројекат као што је ЕУ и национални суверенитети држава чланица не иду заједно. На политичкој сцени ЕУ је правно ситничарење и међусобно понижавање.
Раде Ковачевић
Зачуђује то да европски политички филозофи ћуте о великој тешкоћи - правном ћорсокаку у коме се ЕУ налази! Истина је да ЕУ не може да опстане, ако се на њене централне органе не пренесе много више националног суверенитета држава чланица него што је то до сада урађено. Сада се плаћа цех почетне европске неискрености. Један замашан и сложен пројекат као што је ЕУ и национални суверенитети држава чланица не иду заједно. На политичкој сцени ЕУ је правно ситничарење и међусобно понижавање.
Slobodan Vlaski
Ne daj Boze... Evropa je zajednica drzava, a ne drzavna zajednica. Osim Nemaca, koji bi radije bili sve samo ne Nemci - niko drugi (ni Francuzi, ni Danci, ni Hrvati, ni Madjari...) ne zeli da se odrekne svoje nacije u korsit nekog kosmopolitskog projekta i ubacivanje u vrecu mlakih splacina. Prijatelji mogu ostati slozni iako nisu vecnani. A ako su vencani isto ne mora da znaci da su slozni - to je zastarela zabluda. To samo smanjuje svakoj demokratskoj jedinici prava. Nikad vise centralizam!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.