Недеља, 05.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Брисел не жели да попусти Пољској

Урсула фон дер Лајен поручила је у Европском парламенту да ће Европска комисија од Варшаве тражити поштовање владавине права као услов за коришћење средстава из европских фондова
Пољски премијер Матеуш Моравјецки у ЕП брани одлуку Уставног суда (Фото EPA-EFE/ O.Wittek)

„Помиритељска порука” премијера Матеуша Моравјецког упућена европским лидерима – како Пољска остаје лојална ЕУ, али се само противи централизацији власти – изгледа да не пролази код Брисела.

Шефица „европске владе” Урсула фон дер Лајен јуче је у Европском парламенту, поводом позива на дијалог из Варшаве, јасно ставила до знања: пресуда пољског Уставног суда је претња за ЕУ.

Овакав одговор и не чуди, јер је лидер владајуће странке Право и правда (ПИС) Јарослав Качињски, де факто лидер Пољске, у најновијем интервјуу за провладин портал „Сјећ” одлучно рекао: „Не попуштамо пред уценама”.

Пољско истрајавање да европско законодавство примењује по принципу „шведског стола”, да узима прописе који по мишљењу власти не нарушавају национални суверенитет и Устав земље, била је јуче тема жучне расправе у Стразбуру.

Дан после отвореног писма европским лидерима, пољски премијер Матеуш Моравјецки одбацио је у Европском парламенту оптужбе да је пољска влада антиевропска, нагласивши да је европска интеграција „судбина” Пољске, али је поновио да је Устав највиши закон у Пољској.

Моравјецки је поново негирао тврдње да се национално-конзервативна влада коју води партија Право и правда спрема за „полегзит” након недавне одлуке Уставног суда да је пољски Устав надређен Уговорима о ЕУ, што је изазвало оштре критике Европске комисије.

„Пољска ће остати део Европске уније. Наша је влада део проевропске већине, а то не значи да пољски грађани нису забринути за будућност Европске уније, та је забринутост оправдана”, истакао је Моравјецки.

Међутим, нагласио је и да се треба противити ширењу овлашћења европских институција које нису одобриле националне државе и грађани, додајући да је Европа постала јака управо због равнотеже између конкурентности и сарадње држава. Пољски премијер је подсетио да су раније француски, немачки, шпански, дански и италијански уставни судови такође доносили одлуке по којима је Суд Европске уније прекорачио своја овлашћења.

Тако је, на пример, Савезни уставни суд Немачке оспорио право Европске централне банке да купује обвезнице јавног сектора, што је претходно одобрио Суд ЕУ.

Председница ЕК Урсула фон дер Лајен поручила је да пољски Уставни суд није независан и легитиман због утицаја извршне власти, а то је нагласио и челник европских народњака Манфред Вебер као разлику између пољског и случајева које наводи Моравјецки.

Фон дер Лајенова сматра да пресуда пољског Уставног суда доводи у питање независност правосуђа, што је темељ Европске уније.

„Дужност комисије је заштита грађана у Европској унији, где год живели”, нагласила је председница „европске владе”.

Европска комисија зато ће прво правно довести у питање одлуку пољског Уставног суда и поставити питање да ли је поштовање владавине права услов за коришћење средстава из европских фондова.

„Пољска влада мора објаснити како ће заштитити новац с обзиром на пресуду Уставног суда”, поручила је она.

Фон дер Лајенова је европским посланицима у Стразбуру рекла да је дубоко забринута због те одлуке, која је, како тврди, „директан изазов за јединство ЕУ” и која подрива заштиту независности правосуђа, преноси агенција АП.

„Не можемо и нећемо дозволити да наше заједничке вредности буду угрожене. Владавина права је лепак који повезује нашу унију”, поручила је Лајенова, додавши како сви желе јаку Пољску у уједињеној Европи.

Подршка Фон дер Лајеновој стигла је из Луксембурга.

„Европа неће преживети крај владавине права. Европа ће умрети од таквог развоја сценарија. Европа је изграђена на демократији, слободи, поштовању и владавини права”, рекао је луксембуршки шеф дипломатије Жан Аселборн уочи састанка с европским министрима задуженим за европска питања у Луксембургу, а преноси агенција Ројтерс.

Иако Пољска и владавина права нису на дневном реду дводневног самита европских лидера који сутра почиње у Бриселу, холандски премијер Марк Руте поручио је да ће се борити да ЕУ замрзне средства овој чланици уније. Европска комисија је већ успорила одобравање Пољској 24 милијарде евра у грантовима и 12 милијарди у повољним кредитима као део пакета Европске уније за опоравак привреде од последица пандемије ковида 19. Међутим, немачка канцеларка Ангела Меркел већ је упозорила ЕУ и Европски парламент да не журе с блокирањем средстава за опоравак привреде у Пољској.

 

Коментари13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milan Filipović
Imam utisak da će se stav Poljske negatvno odraziti na dalje eu integracije. Ako Poljska zaista iskreno želi da bude deo zajednice kojoj civilizaciski i duhovno pripada, mora da se fokusira na otvaranje poglavlja i klastera te da u najkraćem mogućem roku bude primljena u eu kao punopravna članica.
Brat Kinez
@ Milan Filipović Poštovani, Poljska je punopravni član EU još od 2004. (dakle već 17 godina...)
zlatko
Pa evo Amerika egzistira skoro 250 godina , pa jos nije usaglasila sve zakone da su po Americkom Ustavu. U nekim drzava Porotnici odlucuju i moraju da svi budu slozni, u nekim to nje pravilo, . Izbori, od drzave do drzave izborni zakoni su razliciti..Kako bi Bilo kad bi Poljska nazvala njenu partiju ; Poljska Katolicka Partija Pravo i Pravda? Zar Nemacka nema Partiju koja se zove Demo Hriscanska , a sta ce biti ,ako negde u EU nikne Patrija Muslimana ? Pa Poljska , nije Bebence !
Раде Ковачевић
Зачуђује то да европски политички филозофи ћуте о великој тешкоћи - правном ћорсокаку у коме се ЕУ налази! Истина је да ЕУ не може да опстане, ако се на њене централне органе не пренесе много више националног суверенитета држава чланица него што је то до сада урађено. Сада се плаћа цех почетне европске неискрености. Један замашан и сложен пројекат као што је ЕУ и национални суверенитети држава чланица не иду заједно. На политичкој сцени ЕУ је правно ситничарење и међусобно понижавање.
Раде Ковачевић
Зачуђује то да европски политички филозофи ћуте о великој тешкоћи - правном ћорсокаку у коме се ЕУ налази! Истина је да ЕУ не може да опстане, ако се на њене централне органе не пренесе много више националног суверенитета држава чланица него што је то до сада урађено. Сада се плаћа цех почетне европске неискрености. Један замашан и сложен пројекат као што је ЕУ и национални суверенитети држава чланица не иду заједно. На политичкој сцени ЕУ је правно ситничарење и међусобно понижавање.
Slobodan Vlaski
Ne daj Boze... Evropa je zajednica drzava, a ne drzavna zajednica. Osim Nemaca, koji bi radije bili sve samo ne Nemci - niko drugi (ni Francuzi, ni Danci, ni Hrvati, ni Madjari...) ne zeli da se odrekne svoje nacije u korsit nekog kosmopolitskog projekta i ubacivanje u vrecu mlakih splacina. Prijatelji mogu ostati slozni iako nisu vecnani. A ako su vencani isto ne mora da znaci da su slozni - to je zastarela zabluda. To samo smanjuje svakoj demokratskoj jedinici prava. Nikad vise centralizam!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.