IRSKA, PONOVO

Mana političara je u tome što potcenjuju biralište. Uoči referenduma Iraca o „ustavu” EU, elita irske vlasti ušla je u kampanju relativno nespremno. Premijer Kouen priznao je na primer da „nije pročitao baš celi dokument”. Jedan pak drugi funkcioner, upitan o broju budućih komesara, „nije znao tačan odgovor”... Nekako, računalo se – čemu trud, kada Irci i inače jesu za Evropsku uniju. Uostalom i političke partije, sve odreda su propagirale stav „za”, a nijedna „protiv” Lisabonskog ugovora.

Irsko „ne” pokazalo je, međutim, da se za Evropu može biti i kada ste protiv takvog ustava. Kada svojim stavom branite ne slovo već „duh zajednice”. Na primer, kada protivnici dokumenta kažu da ne žele „da Irska izgubi vlast nad porezima”. Ili kada kažu da su kao privrženi katolici protiv abortusa. Ili, opet, da strahuju da Irska, prihvatajući jedan takav dokument ne „potkopa svoju tradicionalnu neutralnost”.

Irski evropski ustavobranitelji potcenili su izgleda strah građana od ukidanja ili smanjivanja njihovog uticaja na takva, njima važna pitanja, a strah postoji, ukazuju odgovori „protivnika” dokumenta. Umesto da nastoji i bude pravovremena i precizna, irska vlada je – tvrde njeni nemilosrdni kritičari – „plašila narod”. Ponavljala je da je „prava katastrofa” ako Irska glasa protiv Ugovora iz Lisabona.

Nešto slično ponavlja se i sada, otkako Evropom predsedava Francuska. Brodolom u Irskoj je neočekivana glavobolja za Francusku, šefa EU tokom šest sledećih meseci. Nadahnut prilikom da sada Pariz utre put Evropi, predsednik Sarkozi je prinuđen da svoje već utvrđene ciljeve misije (Mediteranska unija, odbrana EU i drugo) neplanirano podredi saniranju „irske situacije”. Ponovo se traži ključ spasavanja „ustava” Evrope.

Slučaj nije jednostavan, pogotovo što je Sarkozi, nastojeći da bude energičan, počeo političkim faulom – stavom da Dablin treba da ponovi neuspeli referendum. Valjda, sve do izglasavanja. A Ircima čini se to samo treba reći. I baš tako, da po mogućstvu zvuči kao „komanda sa višeg mesta”. Dopune, tumačenja i naknadna objašnjavanja da predsednik Francuske nije mislio to što je rekao pokuljale su i iz Pariza i iz Dablina, međutim nebo se natmurilo. Pogotovo što je uz „poziv” da se u Irskoj glasa još jedanput usledila i „pretnja” Francuske, da se Evropa neće proširivati sve dok EU ne usvoji „ustav”, jer prvo mora da ojača funkcije.

„Ustav” Evrope je zapravo Ugovor iz Lisabona. Jedna prašuma sitnih slova na ubistveno velikom broju stranica knjižurine „sklepane” u potrazi EU za izlazom iz krize samopouzdanja, neposredno pošto je dva puta uzastopno slomljen pokušaj (najpre u Francuskoj, onda i u Holandiji!) da dokument koji bi se i zvao „ustavni”, dobije podršku na referendumima građana. Iz tog holandskog i francuskog „ne!”, pročitan je strah nacija od mogućnosti da se njima odgovorni vođi i vlade sutra eventualno podrede nekom ,,nad-predsedniku” ili ,,nad-vladi” Evrope – nečem, u svakom slučaju nejasno naslutivom, ali što bi možda bilo u stanju da, u ime „efikasnosti” potopi u bunar uticaj plebsa na nacionalne vlade, a sve u ime „evropskih ciljeva”.

Rešenje je pronađeno u izbegavanju daljih referenduma. (Osim za Irsku, koja ga nije usvojila.) Prihvaćen je model ugovora, koji umesto građana može izglasati parlament, s tim što tekst ugovora ne pominje reč „ustav”. A da se ne bi reklo ni o čemu je ugovor, rečeno je odakle je dokument. Iz Lisabona. Ugovor iz Lisabona!

Umesto da se stvari slegnu dok Sarkozi predsedava one su počele da se komplikuju. Predsedniku Poljske Kačinskom čini se „nesvrsishodnim” potpisivati dokument, koji je jedna od članica EU referendumom odbacila. Prethodna vlada Poljske je već i tako bila u sporu zbog koncepta tog dokumenta, ulazeći u neprijatne konfrontacije s Nemačkom povodom fonda glasovnih prava. Kačinski želi da Poljska sada sačeka i vidi šta će o Ugovoru iz Lisabona ponovo reći Irska. Komplikacije su čak i u Nemačkoj, koja je glavni zagovornik ustavnog dokumenta, gde se o Ugovoru čeka najpre reč nemačkog Ustavnog suda. A i u Češkoj, gde se takođe odlučilo da se prvo čuje češki sud. Sve zbog Iraca, koji su Ugovoru skinuli bradu i brkove, prepoznavši opasnost za svoje male, ali važne interese. 18/07/2008