Četvrtak, 09.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ZAROBLjENICI APRILSKOG RATA (40)

„Vegetarijanci” – logorski satiričari

Извођење „Коштане” у логору (Фотографије лична архива

Kako bi ih onemogućili da se politički povezuju i da isuviše razmišljaju o slobodi, nemačke vlasti su u logorima dozvoljavale zarobljenicima da organizuju kulturna dešavanja. Iako su Nemci smatrali da će na taj način steći „poene” kod delegacija Crvenog krsta i drugih humanitarnih organizacija koje su obilazile logore – pokazujući im kako, eto, zatočenici u Rajhu uživaju sva prava, pa čak i stvaraju umetničke grupe – u pojedinim slučajevima se desilo suprotno. Osnivanjem pevačkih, glumačkih pa i satiričnih družina, zarobljenici su povratili moral a događaji koje su priređivali su čak sadržali i klicu otpora i pobune.

Već sami nazivi pojedinih zarobljeničkih kulturno-umetničkih grupa svedoče o nesalomivosti duha. Tako je u logoru Ofenburg na obroncima Švarcvalda osnovano umetničko društvo „Bodljikava žica”, među čijim je pokretačima bio i Stanislav Vinaver. Tim imenom, ova skupina nije samo aludirala na položaj zatočenika, već i na nameru da svojim radom „bocne” neprijatelja.

„Muzika iza bodljikavih žica” je ujedno naziv zbornika sećanja jugoslovenskih ratnih zarobljenika, objavljenog 1985. (urednik Anton Eberst). Našoj redakciji, ovaj vredan istorijski izvor je ustupio Nemanja Čabrić iz Beograda. Njegov deda, oficir Milenko Lonja Čabrić, bio je član umetničke grupe „Vegetarijanci” – kasnije „Boem” – koja je nazivom aludirala na oskudnu logorsku ishranu.

Među njenim članovima je bio i zarobljenik Dragoljub Hadži-Pešić, koji je u tom zborniku posvedočio da je pravi umetnički život zarobljenika začet u logoru u Nirnbergu. Tamo je među 12.000 oficira jugoslovenske kraljevske vojske bilo mnogo stvaralaca. U Nirnbergu su tako, osim „Vegetarijanaca”, nastali i veliki simfonijski orkestar i hor (dirigent Predrag Milošević) i pozorišna grupa „Saharin-bar” (upravnik i režiser Bora Stojković).

Članovi „Vegetarijanaca”, prema Hadži-Pešiću, bili su mlađi oficiri – priznati muzičari, glumci i pevači, poput Đorđa Karaklajića, Mirka Stefanovića, Bate Jovičina, Milenka  Lonje Čabrića, Ješe Kneževića...

Ovaj ansambla vremenom je prerastao u „Boem”, kompletniju grupu, sačinjenu od autora scenskih dela, izvođača ali i tehničkog osoblja koje je izrađivalo dekor i bavilo se osvetljenjem sale. Zatočenik Živojin Stevanović je naveo da je upravnik „Boema” bio Mika Ristić Riba, dirigent Đorđe Karaklajić, a među muzičarima su bili Aleksej Butakov i Mirko Stefanović, dok su u glumačkoj postavi bili Mlađa Veselinović, Duško Antonijević, Obrad Nedović...

Program „Boema” su činile parodične priredbe, poput „Điha, điha” (parodija na zatočenike koji su potpisali lojalnost Nediću, a ovaj nikako da ih pozove da se vrate u Srbiju) ili „Gde su Srbi”, koja se odnosi na pokušaje mnogih srpskih zarobljenika da se izvuku iz logora prijavljujući se čak i kao „pravoslavni Hrvati”. Na repertoaru je bila i predstava „Snežana i sedam patuljaka”, u kojoj je simbolično predstavljena propast Jugoslavije, a svaki patuljak je predstavljao jednu od nacija unutar te države. Igrani su i Nušićev „Put oko sveta”, Stankovićeva „Koštana”, Sremčeva „Zona Zamfirova”... Muzičari iz „Boema” su priređivali koncerte džeza i narodne muzike, a organizovane su i književne večeri.

Zatočenik Božidar Stančić, angažovan u horu „Boema”, zabeležio je da je ta grupa osmislila i balet „Goroseča”, u kojem drvoseča nastoji da poseče celu šumu u gori, da bi se na kraju šumski hrastovi koje obara obrušili na njega i ubili ga. Bila je to aluzija na Hitlera.

Iako su članovi „Boema” nastojali da na sve načine „predriblaju” nemačke cenzore u logorima, vremenom im je rad ipak zabranjen, a ansambl se raštrkao pri evakuacijama u druge logore. Ipak, nakon oslobođenja i privremenog smeštanja brojnih srpskih oficira u Borghorst, dolazi do ponovnog ujedinjenja „Boema”, čiji će se članovi većinom ponovo sresti u tom mestu blizu Minstera, gde su čekali na transport u otadžbinu. „Boem” je tamo pridodat štabu za repatrijaciju jugoslovenskih zarobljenika, a prema svedočenju Hadži-Pešića, održao je 1945. u Borghorstu i veliki koncert za naše i savezničke vojnike.

„Ogromna scena je sagrađena u dvorištu fabrike, a programom je postignut takav uspeh da je jedan engleski major rekao da bi, kad bi se ovakav koncert priredio u Engleskoj, pitanje Trsta, koje je u to vreme bilo aktuelno, bilo rešeno u korist Jugoslavije”, naveo je Hadži-Pešić.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.