Rešenje za ostanak školovanih u Srbiji

Srbija, za sada, ima četiri naučnotehnološka parka (NTP). Najstariji i najveći je na beogradskoj Zvezdari, zatim je otvoren centar za preduzetne inovatore u Čačku, pa u Nišu, a u novosadskom je u toku poziv startapovima da dođu pod krov institucije, moderne tačke na kojoj se spajaju nauka i privreda.

Kako je nedavno najavila Ana Brnabić, predsednica vlade, u planu je otvaranje i naučnotehnoloških parkova u Kragujevcu i Kruševcu. Ovi parkovi su mesta popularizacije i razvoja tehnološkog preduzetništva i podsticanja razvoja startapova. Ovde nastaju savremena rešenja iz oblasti: informacionih tehnologija, biomedicine, robotike, energetske efikasnosti, zaštite životne sredine, medicine, pametnih gradova, mašinstva, haj-tek rešenja za poljoprivredu, proizvodnju hrane, turizam, građevinarstvo, kreativnu industriju.

Očekivano, odavde stižu dobre vesti. Tako je, na primer, Naučnotehnološki park u Čačku ovog leta proglašen nacionalnim pobednikom u okviru evropskog takmičenja za promociju preduzetništva EEPA (European Enterprise Promotion Awards – EEPA) Evropske komisije. I ne samo to, narednog meseca u Portorožu biće u društvu državnih šampiona Evrope, u završnici takmičenja.

Kompanije koje privlače investicije

Javnost je, krajem septembra, saznala da je jedna od čak 80 kompanija koje se razvijaju u kampusu na beogradskoj Zvezdari – „Džoberti” (Joberty) privukla investiciju od 350.000 evra za izlazak na globalno tržište.

Ovo je povod za razgovor s Gordanom Danilović Grković i Mirkom Pešićem, v. d. direktorima beogradskog i čačanskog NTP. Pitanje na kome smo insistirali bilo je: Da li su parkovi dobar alat sprečavanja odlaska školovanih ljudi iz domovine?

– Jedan od najboljih – odgovara Gordana Danilović Grković, koja vodi beogradski naučnotehnološki park.
– Samo ohrabrivanjem mladih da započnu svoje poslove, ostanu i stvaraju u Srbiji možemo doprineti da odliv mozgova iz naše zemlje zamenimo izvozom pametnih proizvoda i usluga.

Ona dodaje da uspešni primeri jačaju snagu celog startap ekosistema; podižu našu vidljivost na međunarodnoj sceni, krče put novim generacijama ka razvoju inovativnih rešenja, rame uz rame sa svetom. Zato su važni projekti koji imaju za cilj jačanje mreže parkova.

– Jedan od glavnih ciljeva projekta „Tehnopark Srbija 2 – Podsticanje izvoza kroz razvoj tehnoloških parkova”, koji beogradski park realizuje uz podršku Vlade Švajcarske, upravo je jačanje regionalne mreže NTP i davanje podrške osnivanju i razvoju startapova, kako bi izvozom znanja, inovativnih proizvoda i usluga srpske kompanije bile konkurentne s onima iz najrazvijenijih zemalja – kaže naša sagovornica.

Sve to zahvaljujući domaćim stručnjacima koji su ostali da žive, formiraju porodice i rade u mestima gde su odrasli i školovali se.

U proteklih četiri-pet godina zabeleženi su brojni uspesi domaćih inovativnih kompanija. To je, prema mišljenju Mirka Pešića, pravi motiv školovanim ljudima da ostanu.

 – Kolikogod bili dobri, naučnotehnološki parkovi, međutim, ne mogu u potpunosti da spreče odlazak iz zemlje. To nije realno ni očekivati. Jer, osobina mladih stručnjaka jeste da teže izazovima, imaju ambiciju da menjaju životno i radno okruženje. I inovatori iz razvijenih zemalja odlaze u druge zemlje. Ali, naši mladi, talentovani ljudi imaju šansu da se vrate u domovinu s više energija, znanja i iskustva, na dobrobit celog društva. U NTP im se obezbeđuje sloboda izbora za napredovanje u kvalitetnom ambijentu. Mi smo najadekvatnije adrese gde će svoj rad nastaviti po povratku u Srbiju – kaže Pešić.

U tako stimulativnom okruženju lakše dobijaju priliku da budu na izvoru informacija, olakšan im je izlazak na tržište, mogućnost saradnje sa specifičnom naučnom zajednicom. Dobijaju podršku u oblasti zaštite intelektualne svojine, do savetovanja i mentorstva. Na raspolaganju su oprema i laboratorije, kao i saradnja s fakultetima, institutima. Omogućen je pristup fondovima za podsticaj razvoja inovacione delatnosti.

U beogradskom, koji je najstariji i najveći, od osnivanja 2015. podržano je oko 120 kompanija. Razne vidove obuka prošlo je 700 mladih, potencijalnih preduzetnika, a više od 3.500 studenata upoznalo se s osnovama tehnološkog preduzetništva. Kompanije članice danas zapošljavaju više od 1.200 visokoobrazovanih (uglavnom inženjera) i izvoze u više od 40 zemalja sveta. Više od 50 procenata prihoda ove kompanije ostvaruju od izvoza.

Gordana Danilović Grković podseća da su pionirski koraci inovativnog preduzetništva kod nas bili u Poslovno-tehnološkom inkubatoru tehničkih fakulteta u Beogradu. Dobri temelji iskorišćeni su 2015. za osnivanje prvog tehnološkog parka u prestonici, u partnerstvu Vlade Republike Srbije, Grada Beograda i Univerziteta, uz podršku Vlade Švajcarske.

Nagrade i priznanja iz sveta

Usledio je ubrzani razvoj čitave startap scene. Shvatili smo da talentom i idejama možemo parirati svetu, ali da nam to donosi i konkretne rezultate. Na primer, kompanija „Plazmateh” iz čačanskog naučnotehnološkog parka – iz oblasti mašinske industrije, ovog proleća s jednog od najprestižnijih sajmova u Rusiji vratila se ovenčana nagradama. Ili solarne pametne klupe tima „Stroberi enerdži” iz beogradskog naučnotehnološkog parka već dugo se nalaze na skoro svim kontinentima.

Inicijativa da se baš u Čačku stvara zajednica inovativnih kompanija potekla je od lokalne samouprave i tamošnjih poslovnih udruženja. Mirko Pešić kaže da je onda 2020. godine usledio „korak od sedam milja” – dobijen je novi poslovni prostor, a država je bila jedan od suosnivača.

Mnogo je dokaza da kao zemlja možemo parirati razvijenim ekonomijama u inovacijama, naročito po potencijalu s tehničkih fakulteta.

– Parkovi tome doprinose. Prednjačimo i u regionu, gde uspešno posluje još samo Tehnološki park u Ljubljani. Trudimo se da što više mladih ljudi animiramo, pomognemo da razumeju šta znači pokrenuti startap, kako se razvija sopstvena ideja. Moramo biti svesni odliva mozgova s kojima se Srbija, ali i druge zemlje suočavaju. Tehnološki parkovi su idealna mesta za kreiranje klime da ljudi ostaju – zaključuje direktorka beogradskog naučnotehnološkog parka.

Mreža parkova

– Velike promene, dugoročno, ne može da napravi jedan tehnološki park. Mora da postoji mreža, od severa do juga zemlje, u svim univerzitetskim centrima. Vlada Srbije je to prepoznala i uložila puno, izgrađujući infrastrukturu u za sada četiri grada. Okupljajući studente, njihove kompanije i one koje su se već dokazale na tržištu; privredu, lokalne i međunarodne organizacije, održavajući čvrstu vezu s akademijom, naučnotehnološki parkovi su primeri onoga što se u teoriji zove ekonomija zasnovana na znanju. Pokazno mesto da izdvajanja sredstava iz budžeta za nauku i obrazovanje nisu trošak već investicija – objašnjava Gordana Danilović Grković.

Javni poziv i šansa do kraja godine

Do kraja ove godine najavljeno je raspisivanje drugog javnog poziva u okviru projekta „Tehnopark Srbija 2” i programa „Rajzing starts”, za startapove u najranijim fazama, kojima se nudi stručna i finansijska podrška.

Za ovaj program lane se prijavilo 200 timova, od kojih je izabrano 35. Pomoć u iznosu do 15.000 švajcarskih franaka dobilo je 13 startapova s najvećim potencijalom za komercijalizaciju ideja i osvajanje globalnog tržišta.

Imamo 40.000 zaposlenih programera

Od kada su fokus i podrška vlade usmereni ka informaciono-komunikacionim tehnologijama (IKT), razvojem digitalizacije i inovacija, Srbija je zabeležila povećanje izvoza za tri puta u ovom sektoru. Kako je nedavno na jednom od takmičenja posvećenih startapovima rekla Ana Brnabić, predsednica vlade, očekuje se da će na kraju ove godine izvoz IKT sektora biti veći od 1,7 milijardi evra. Samo u julu ostvarili smo rekordan izvoz IKT tehnologija – 171 milion evra, što je više od 50 procenata nego za isti period u 2020. godini i 35 odsto više od vrednosti izvoza sektora u julu 2019.

– Danas imamo skoro 40.000 zaposlenih programera, dok je u 2016. u sektoru programiranja radilo 19.000 stručnjaka – rekla je Ana Brnabić, dodajući da doprinos dinamičnom rastu i razvoju daju ulaganja i razvoj inovativnih kompanija i da nećemo stati na četiri naučnotehnološka parka.

Pre pet godina Fond za inovacije iz budžeta dobijao je 558.000 evra, dok je ove godine iz državne kase za podsticaj startapova odvojeno 10,5 miliona evra.