Utrostručena prodaja vitamina

Od kada je krenula pandemija kovida 19, u apotekama širom Srbije najtraženiji su vitamini i suplementi. Neki građani ih uzimaju u ogromnim količinama kako bi ojačali imunitet, a neki jer im to lekari lekari savetuju ukoliko su zaraženi koronom.

Magistar farmacije Tatjana Šipetić, direktorka Farmaceutske komore Srbije, kaže za „Politiku” da su se prema iskustvu farmaceuta koji rade u javnim apotekama dosad najviše izdavali lekovi koji su vezani za lečenje kovid infekcije, pre svega antibiotici, medikamenti za smanjenje temperature i bolova, kao i vitamin De.

– Pacijenti su na početku pandemije, u martu 2020. godine, pravili dvomesečne ili tromesečne zalihe lekova za lečenje svojih hroničnih bolesti, ali kada su se uverili da je snabdevenost apoteka dobra, prestali su s tim. Potrošnja lekova i dijetetskih suplemenata u 2020. godini zabeležila je rast od 10 odsto u odnosu na isti period 2019. godine. Najveći rast svakako su zabeležili lekovi koji se koriste za lečenje kovida 19 i suplementi namenjeni za prevenciju i jačanje imuniteta. O razmeri tog porasta najbolje govori podatak da je prodaja suplemenata s vitaminom Ce, vitaminom De, odnosno cinkom iznosila 3,2 miliona kutija u 2019. godini, a u 2020. godini je porasla na više od 9,5 miliona kutija (prema podacima IQVIA) – ističe Šipetićeva.

Iako je tokom pandemije višestruko porasla potrošnja antibiotika, Šipetićeva naglašava da antibiotici nemaju dejstvo na viruse, pa tako ni na koronu. Međutim, kod određenog broja pacijenata na virusnu infekciju, zbog pada imuniteta i opšteg lošeg stanja organizma, nadovezuje se bakterijska infekcija, a u tim slučajevima je upotreba antibiotika opravdana.

– Uzimanje antibiotika na svoju ruku ili rutinsko propisivanje antibiotika ima ozbiljne posledice, pre svega zbog rizika ozbiljnih neželjenih dejstava i rastuće rezistencije na antimikrobne lekove.

Od velikog je značaja i pažljiv izbor vitamina i minerala, bez obzira na to što se radi o proizvodima koji su deklarisani kao dodaci ishrani, a ne lekovi, posebno danas kada smo svedoci njihove znatno povećane i neretko iracionalne primene. Veoma je važno voditi računa kada i u kojoj količini se uzimaju jer više nije uvek bolje. Tako, na primer, dugotrajno unošenje vitamina Ce u količinama koje su iznad maksimalnog dnevnog unosa od dva grama može dovesti do neželjenih dejstava kao što su dijareja, nadimanje, povraćanje i do drugih gastrointestinalnih problema. Zato i uvek savetujem da se pacijent obrati farmaceutu pre kupovine i uz njegovu stručnu pomoć izabere najbolji proizvod za svoje potrebe – savetuje Šipetićeva.

U prvom talalu korone u apotekama su se najviše tražili dezinfekciona sredstva, rukavice i maske, napominje dr Nada Milovanović Ivančić, iz Apoteke „Ivančić i sin”, a sada svi pokušavaju da ojačaju imunosistem.

Međutim, njen utisak je da je u poslednje vreme malo opalo interesovanje za kupovinu vitamina u odnosu na isti period prošle godine, ali da se i dalje najviše traže vitamini Ce, De i cink i selen. Ona smatra da su neki verovatno napravili zalihe.

– Osobe koje konzumiraju razne vitamine treba da znaju da moraju da imaju zdravu jetru i bubrege jer se svi oni metabolišu kroz ove organe. Traže se i probiotici, ali i na, primer, aparati za merenje saturacije kiseonikom, koji su bitni za pacijente na kućnom lečenju zbog blaže pneumonije. Pad saturacije na 90 i ispod je znak da se pacijent mora javiti lekaru – kaže dr Milovanović Ivančić.

S druge strane, Dragutin Rajevac, iz Saveza privatnih apoteka Srbije, naglašava za naš list da ljudi nekad ne idu kod lekara, već da se leče na svoju ruku, uzimajući razne preparate. Pošto su cene na pijacama iz dana u dan sve veće, građani smatraju da im je jeftinije da popiju jednu tabletu jer smatraju da će tako da nadoknade potrebu za vitaminima.

– Tu su razne varijante instant lečenja, koje uglavnom obuhvataju vitamin Ce. Kažu da im je jeftinije da uzmu tabletu nego da iscede limun jer cena jednog kilograma limuna košta više nego tabla preparata. Osim najtraženijih minerala, dosta je velika potražnja i za magnezijumom. Povremeno se pojavljuju zahtevi za lekovima za koje nismo ni čuli da postoje, na primer, za nekima iz Kine. Budući da u apoteku mogu da uđu uglavnom dve osobe, ispred se stvaraju redovi, pa ljudi razmenjuju najbolje „recepte” i savete o tome kako se korona pobeđuje jer su čuli da se neko uz pomoć „spasonosne” tablete izlečio za pet minuta. Pitaju nas sada često da li „Pavlovićeva mast” može da im pomogne protiv kovida 19 ako je stavljaju u nos. Kada im kažemo da je to nemoguće i da ljudi ne dišu samo na nos nego i preko usta, onda zaneme. Svega i svačega ima. Zato moramo da razgovaramo s njima i da im kažemo da nadrilekarstvo nema utemeljenja – naglašava Rajevac i dodaje da vitamini moraju da se piju u kontinuitetu minimum mesec dana da bi se video neki efekat, a to znači da ne mogu da budu spasonosni u roku od tri dana.

Naš sagovornik smatra da što je pacijent manje školovan i obrazovan u nekoj oblasti, onda prihvata što je moguće smešnije i čudnije savete. Traže se i razni čajevi, za koje ljudi kažu da su čuli kako je jedan bolji od drugih i smišljaju razne mešavine koje svrstavaju u – spasonosne.

– U tome često greše jer nije isto kada neku mešavinu uzimaju, recimo, oni s visokim i oni s niskim pritiskom jer ovi drugi mogu da padnu u nesvest jer piju ono što se savetuje kod hipertenzije – ističe Rajevac.

Bilo da je reč o vitaminima ili lekovima stav stručnjaka je da svaka osoba mora o tome da se posavetuje s lekarom ili farmaceutom jer terapija ne može da se prepiše – od komšije.