RAKETNI ODGOVOR MOSKVE

Pre nekoliko dana Moskva je najavila da će na američku odluku o postavljanju dela antibalističkog raketnog odbrambenog sistema u Poljskoj i Češkoj odgovoriti „vojno-tehničkim merama”. I dok građani u Češkoj demonstriraju protiv odluke vlade da se pored Praga instalira veliki radar, kao deo američkog antibalističkog raketnog štita, Rusija je odlučila da se na borbene pozicije u Belorusiji postave nove taktičke, balističke, rakete tipa „iskander”. To je drugi korak u lepezi ruskog odgovora na američke planove, prvi je bio moratorijum na Sporazum CFF o konvencionalnom naoružanju na tlu Evrope. Treći korak, po svemu sudeći, biće jačanje potencijala ruskih oružanih snaga na području Kalinjingrada, gde su inače smeštene udarne jedinice ruske Baltičke flote i borbene avijacije, ali i veliki efektivi ruskih kopnenih snaga.

Dakle, nove ruske rakete „iskander” sada će da pokrivaju ciljeve u Poljskoj i Češkoj, a nije isključeno da Rusija obnovi i proizvodnju čuvenih projektila SS-20 koji su svojevremeno doveli i do velike krize u američko-sovjetskim odnosima početkom osamdesetih godina prošlog veka.

Kada su u avgustu 2004. godine tadašnji ministar odbrane Rusije Sergej Ivanov i (takođe tadašnji) načelnik Generalštaba general-pukovnik Jurij Balujevski referisali vrhovnom komandantu predsedniku Vladimiru Putinu o novoj taktičkoj balističkoj raketi tek se nagađalo da bi to mogao da bude ruski odgovor na američki antibalistički štit u Poljskoj i Češkoj. Tada je general Balujevski naglasio da će krajem 2005. prva brigada sa projektilima „iskander” biti operativna. Ubrzavanje američkih planova i odluke Varšave, iako Poljaci još nisu definitivno potvrdili dozvolu da Amerikanci u njihovoj zemlji instaliraju lansere za rakete, ali i Praga da na svoje teritorije prime deo američkog „rata zvezda”, zapravo su odredile i prve borbene pozicije i ciljeve „iskandera”.

Nova ruska taktička, balistička, raketa na čvrsto gorivo ima domet od 50 km do 280 km, ima inercijalno-optički sistem vođenja, bojevu glavu težine 480 kg klaster, fragmentarnog, ili duboko-penetrirajućeg tipa, mogućnost upotrebe na temperaturama od minus 50 do plus 50 stepeni Celzijusovih. Raketa se lansira sa visokoprohodnog vozila koje može da nosi dva takva projektila. Preciznost „iskandera”, ili CEP-a iznosi dva metra podbačaja, ili prebačaja što je idealno za gađanje malih, tačkastih ciljeva. Iako ima balističku trajektoriju, „iskander” ima skoro položenu putanju, nešto kao kosi metak, pa mu to omogućava da deo leta ostane skoro skriven od radara.

Po dometu, „iskander” bi trebalo da zameni stare rakete tipa „skad”, koje su već odslužile svoje i koje su vrlo neprecizne. Inače, pre pojave „iskandera”, Sovjetski Savez je razvio raketu OTR-23 „oka”, ili po NATO oznaci SS-23, koja je imala domet do 400 km. No, lider SSSR-a Mihail Gorbačov i njegov ministar spoljnih poslova Edvard Ševardnadze odlučili su da, kao gest prijateljstva prema SAD i NATO-u, uključe rakete SS-23 u Sporazum o eliminaciji raketa kratkog i srednjeg dometa INF, iako je taj sporazum obuhvatio samo projektile dometa od 500 km do 5.500 km. Tek što je SS-23 napravljen i testiran taj je projekat zaustavljen, raketa obuhvaćena sporazumom INF, a da ministar odbrane i načelnik generalštaba maršali Dmitrij Jazov i Sergej Ahromejev o tome uopšte i nisu bili obavešteni.

Za operativno raspoređivanje „iskandera”, pa i projektila tipa SS-20 na teritoriji Belorusije nisu potrebne neke velike radnje. Naime, u Belorusiji je ostalo nekoliko bivših velikih sovjetskih vojnih baza u kojima su ranije upravo bile smeštene rakete srednjeg dometa tipa SS-20. One su kasnije povučene upravo na osnovu Sporazuma o INF projektilima, ali je njihova infrastruktura ostala nedirnuta. Jedna od takvih baza je pored Brest-Litovska na samoj granici Poljske i Belorusije. Kako je to i spoljna granica ZND, i kako su na toj granici uvek beloruski i ruski vojnici, to Moskvi olakšava sve opcije u pariranju američkom antibalističkom, raketnom, štitu u Poljskoj i Češkoj. Jer, armije Belorusije i Rusije imaju isto oružje, iste oznake na oružju i opremi, iste činove oficira, podoficira i vojnika, istu doktrinu i taktiku.

U Belorusiji, u rejonu grada Baranoviči, smešten je i veliki ruski radar za gledanje „iza horizonta” koji je namenjen upravo za osmatranje američkih strateških balističkih projektila koji bi bili lansirani na velike ruske gradove. Tim radarom u Belorusiji rukuju i komanduju ruske posade na temelju specijalnog sporazuma između Moskve i Minska.

Sve u svemu, raketna trka u Evropi je počela. Baš kao nekada velika kubanska raketna kriza. Samo što su ovoga puta Amerikanci ti koji su tu trku i započeli. Ruski „iskanderi” putuju u Belorusiju, građani Češke protestuju protiv američkog radara, Amerikanci ne odustaju i vrše snažan pritisak na svoje evropske NATO-saveznike. Istina, Poljaci se još nećkaju i oklevaju. Vašington je upravo zbog toga ovih dana i započeo razgovore sa baltičkim državama da bi na vreme pronašao alternativu, iako je realno a očekivati da i Varšava pristane na raspoređivanje američkih raketa. Samo je pitanje šta će zauzvrat Poljaci da dobiju od Amerikanaca.