РАКЕТНИ ОДГОВОР МОСКВЕ

Пре неколико дана Москва је најавила да ће на америчку одлуку о постављању дела антибалистичког ракетног одбрамбеног система у Пољској и Чешкој одговорити „војно-техничким мерама”. И док грађани у Чешкој демонстрирају против одлуке владе да се поред Прага инсталира велики радар, као део америчког антибалистичког ракетног штита, Русија је одлучила да се на борбене позиције у Белорусији поставе нове тактичке, балистичке, ракете типа „искандер”. То је други корак у лепези руског одговора на америчке планове, први је био мораторијум на Споразум ЦФФ о конвенционалном наоружању на тлу Европе. Трећи корак, по свему судећи, биће јачање потенцијала руских оружаних снага на подручју Калињинграда, где су иначе смештене ударне јединице руске Балтичке флоте и борбене авијације, али и велики ефективи руских копнених снага.

Дакле, нове руске ракете „искандер” сада ће да покривају циљеве у Пољској и Чешкој, а није искључено да Русија обнови и производњу чувених пројектила СС-20 који су својевремено довели и до велике кризе у америчко-совјетским односима почетком осамдесетих година прошлог века.

Када су у августу 2004. године тадашњи министар одбране Русије Сергеј Иванов и (такође тадашњи) начелник Генералштаба генерал-пуковник Јуриј Балујевски реферисали врховном команданту председнику Владимиру Путину о новој тактичкој балистичкој ракети тек се нагађало да би то могао да буде руски одговор на амерички антибалистички штит у Пољској и Чешкој. Тада је генерал Балујевски нагласио да ће крајем 2005. прва бригада са пројектилима „искандер” бити оперативна. Убрзавање америчких планова и одлуке Варшаве, иако Пољаци још нису дефинитивно потврдили дозволу да Американци у њиховој земљи инсталирају лансере за ракете, али и Прага да на своје територије приме део америчког „рата звезда”, заправо су одредиле и прве борбене позиције и циљеве „искандера”.

Нова руска тактичка, балистичка, ракета на чврсто гориво има домет од 50 км до 280 км, има инерцијално-оптички систем вођења, бојеву главу тежине 480 кг кластер, фрагментарног, или дубоко-пенетрирајућег типа, могућност употребе на температурама од минус 50 до плус 50 степени Целзијусових. Ракета се лансира са високопроходног возила које може да носи два таква пројектила. Прецизност „искандера”, или ЦЕП-а износи два метра подбачаја, или пребачаја што је идеално за гађање малих, тачкастих циљева. Иако има балистичку трајекторију, „искандер” има скоро положену путању, нешто као коси метак, па му то омогућава да део лета остане скоро скривен од радара.

По домету, „искандер” би требало да замени старе ракете типа „скад”, које су већ одслужиле своје и које су врло непрецизне. Иначе, пре појаве „искандера”, Совјетски Савез је развио ракету ОТР-23 „ока”, или по НАТО ознаци СС-23, која је имала домет до 400 км. Но, лидер СССР-а Михаил Горбачов и његов министар спољних послова Едвард Шеварднадзе одлучили су да, као гест пријатељства према САД и НАТО-у, укључе ракете СС-23 у Споразум о елиминацији ракета кратког и средњег домета ИНФ, иако је тај споразум обухватио само пројектиле домета од 500 км до 5.500 км. Тек што је СС-23 направљен и тестиран тај је пројекат заустављен, ракета обухваћена споразумом ИНФ, а да министар одбране и начелник генералштаба маршали Дмитриј Јазов и Сергеј Ахромејев о томе уопште и нису били обавештени.

За оперативно распоређивање „искандера”, па и пројектила типа СС-20 на територији Белорусије нису потребне неке велике радње. Наиме, у Белорусији је остало неколико бивших великих совјетских војних база у којима су раније управо биле смештене ракете средњег домета типа СС-20. Оне су касније повучене управо на основу Споразума о ИНФ пројектилима, али је њихова инфраструктура остала недирнута. Једна од таквих база је поред Брест-Литовска на самој граници Пољске и Белорусије. Како је то и спољна граница ЗНД, и како су на тој граници увек белоруски и руски војници, то Москви олакшава све опције у парирању америчком антибалистичком, ракетном, штиту у Пољској и Чешкој. Јер, армије Белорусије и Русије имају исто оружје, исте ознаке на оружју и опреми, исте чинове официра, подофицира и војника, исту доктрину и тактику.

У Белорусији, у рејону града Барановичи, смештен је и велики руски радар за гледање „иза хоризонта” који је намењен управо за осматрање америчких стратешких балистичких пројектила који би били лансирани на велике руске градове. Тим радаром у Белорусији рукују и командују руске посаде на темељу специјалног споразума између Москве и Минска.

Све у свему, ракетна трка у Европи је почела. Баш као некада велика кубанска ракетна криза. Само што су овога пута Американци ти који су ту трку и започели. Руски „искандери” путују у Белорусију, грађани Чешке протестују против америчког радара, Американци не одустају и врше снажан притисак на своје европске НАТО-савезнике. Истина, Пољаци се још нећкају и оклевају. Вашингтон је управо због тога ових дана и започео разговоре са балтичким државама да би на време пронашао алтернативу, иако је реално а очекивати да и Варшава пристане на распоређивање америчких ракета. Само је питање шта ће заузврат Пољаци да добију од Американаца.