Turska najduže pred kapijom Evropske unije

Poslednji godišnji izveštaj Evropske komisije potvrdio je ono što se znalo: pristupni pregovori o ulasku Turske u Evropsku uniju praktično su blokirani i mali su izgledi da će se uskoro pokrenuti s mrtve tačke.

„Vlada u Ankari je odgovorna za eroziju demokratije i vladavine prava pošto nije prihvatila preporuke EU od prošle godine. Pregovori o ulasku Ankare u uniju su praktično stali”, ističe se u najnovijem godišnjem izveštaju Evropske komisije, u kojem su izrečene najoštrije kritike otkako je Turska počela pristupne pregovore.

U Briselu se otvoreno postavlja pitanje da li je Ankara sposobna da ispuni obaveze koje proizlaze iz punopravnog članstva u EU, to jest da li ona istinski želi da se pridruži „evropskoj porodici”.

Nijedna zemlja dosad nije čekala toliko dugo da otključa kapije unije. Turska već pet godina nije otvorila nijedno novo poglavlje, dok su mnoga pod vetom zbog toga što ne priznaje Republiku Kipar, državu koja je punopravni član EU. Ankara je još 1964. godine potpisala sporazum o pristupanju Evropskoj ekonomskoj zajednici, preteči EU, a postala je kandidat za ulazak u uniju na samom kraju prošlog veka. Pristupni pregovori su počeli u oktobru 2005. godine i dosad su završeni samo o jednom od 30 poglavlja. Odnosi sa Briselom su se primetno pogoršali posle pokušaja državnog udara 2016. godine za koji je osumnjičen turski imam Fetulah Gulen, koji živi u Americi, i njegov masovni građanski pokret „Hizmet”. Posle toga počeli su masovni progoni osumnjičenih lica koji još traju. U pritvoru se našlo više od 60 hiljada građana, 150 hiljada njih je izgubilo posao, na udaru su se našli mnogi oficiri, sudije i javni tužioci, političari, novinari, čak i borci za ljudska prava. Jednog trenutka zatvori su bili pretesni da prime sve osumnjičene, pa je, pod izgovorom borbe protiv širenja korone, po kratkom postupku doneta odluka da se oslobodi 90 hiljada lakših kriminalaca.

U Ankari odbacuju kritike koje stižu iz Brisela da progoni političke protivnike i objašnjavaju da se na taj način bore protiv „Gulenovih terorista”.

„Najnoviji izveštaj EK potvrđuje dvostruke standarde Evropske unije i mi odbacujemo neutemeljene kritike koje stižu iz Brisela”, ističu u Ministarstvu inostranih poslova. Istovremeno se optužuje unija da ne ispunjava svoje obaveze prema Turskoj, pogotovo kada je reč o sporazumu o zajedničkom rešavanju problema izbeglica, koji je sklopljen 2016. godine. Izostalo je i obećano ukidanje viza za turske državljane, pošto se u uniji očigledno boje poplave radnika iz Anadolije.

„I pored neosnovanih kritika zadržavamo svoje strateško opredeljenje da postanemo punopravni član Evropske unije”, ističu u MIP-u Ankari.

U vladi ne žele da razgovaraju o idejama Pariza i Berlina, koji predlažu da se s Turskom uspostavi „privilegovano partnerstvo” umesto punopravnog članstva. U vladi iznova naglašavaju da igraju samo na jednu kartu – članstvo u EU ili ništa.

Turska je počela pristupne pregovore istog dana kada i Hrvatska, koja je već osam godina punopravni član evropske porodice. Kako vreme prolazi, među građanima se smanjuje početni entuzijazam za ulazak u Evropsku uniju i tu inicijativu sada podržava manje od polovine anketiranih Turaka.

Jedan poslanik je izračunao da će Turska, ako bude išla ovim tempom, postati član EU u 22. veku, ako i tada postane. Čak se mogu čuti ideje da se raspiše referendum o „turkegzitu”, to jest o zvaničnom prekidu jalovih pregovora kako se dalje ne bi traćilo vreme. Lansiraju se i predlozi da se Ankara okrene na istok ka Šangajskoj organizaciji za saradnju, čiji članovi su Rusija, Kina, Kazahstan, Uzbekistan, Kirgistan, Tadžikistan, Indija i Pakistan.

Entuzijazma nema – ako ga je ikad i bilo – ni u Briselu. Evropski parlament je usvojio neobavezujuću rezoluciju u kojoj predlaže zemljama članicama da i zvanično prekinu pregovore sa Ankarom pošto ne sprovodi demokratske reforme. U Briselu znaju da je Tajip Erdogan težak sagovornik, ali su svesni da se s njim mora razgovarati, da ga ne treba gurnuti na sporedan kolosek jer je Turska važan faktor na jugoistočnom krilu vojne alijanse.