Турска најдуже пред капијом Европске уније

Последњи годишњи извештај Европске комисије потврдио је оно што се знало: приступни преговори о уласку Турске у Европску унију практично су блокирани и мали су изгледи да ће се ускоро покренути с мртве тачке.

„Влада у Анкари је одговорна за ерозију демократије и владавине права пошто није прихватила препоруке ЕУ од прошле године. Преговори о уласку Анкаре у унију су практично стали”, истиче се у најновијем годишњем извештају Европске комисије, у којем су изречене најоштрије критике откако је Турска почела приступне преговоре.

У Бриселу се отворено поставља питање да ли је Анкара способна да испуни обавезе које произлазе из пуноправног чланства у ЕУ, то јест да ли она истински жели да се придружи „европској породици”.

Ниједна земља досад није чекала толико дуго да откључа капије уније. Турска већ пет година није отворила ниједно ново поглавље, док су многа под ветом због тога што не признаје Републику Кипар, државу која је пуноправни члан ЕУ. Анкара је још 1964. године потписала споразум о приступању Европској економској заједници, претечи ЕУ, а постала је кандидат за улазак у унију на самом крају прошлог века. Приступни преговори су почели у октобру 2005. године и досад су завршени само о једном од 30 поглавља. Односи са Бриселом су се приметно погоршали после покушаја државног удара 2016. године за који је осумњичен турски имам Фетулах Гулен, који живи у Америци, и његов масовни грађански покрет „Хизмет”. После тога почели су масовни прогони осумњичених лица који још трају. У притвору се нашло више од 60 хиљада грађана, 150 хиљада њих је изгубило посао, на удару су се нашли многи официри, судије и јавни тужиоци, политичари, новинари, чак и борци за људска права. Једног тренутка затвори су били претесни да приме све осумњичене, па је, под изговором борбе против ширења короне, по кратком поступку донета одлука да се ослободи 90 хиљада лакших криминалаца.

У Анкари одбацују критике које стижу из Брисела да прогони политичке противнике и објашњавају да се на тај начин боре против „Гуленових терориста”.

„Најновији извештај ЕК потврђује двоструке стандарде Европске уније и ми одбацујемо неутемељене критике које стижу из Брисела”, истичу у Министарству иностраних послова. Истовремено се оптужује унија да не испуњава своје обавезе према Турској, поготово када је реч о споразуму о заједничком решавању проблема избеглица, који је склопљен 2016. године. Изостало је и обећано укидање виза за турске држављане, пошто се у унији очигледно боје поплаве радника из Анадолије.

„И поред неоснованих критика задржавамо своје стратешко опредељење да постанемо пуноправни члан Европске уније”, истичу у МИП-у Анкари.

У влади не желе да разговарају о идејама Париза и Берлина, који предлажу да се с Турском успостави „привилеговано партнерство” уместо пуноправног чланства. У влади изнова наглашавају да играју само на једну карту – чланство у ЕУ или ништа.

Турска је почела приступне преговоре истог дана када и Хрватска, која је већ осам година пуноправни члан европске породице. Како време пролази, међу грађанима се смањује почетни ентузијазам за улазак у Европску унију и ту иницијативу сада подржава мање од половине анкетираних Турака.

Један посланик је израчунао да ће Турска, ако буде ишла овим темпом, постати члан ЕУ у 22. веку, ако и тада постане. Чак се могу чути идеје да се распише референдум о „туркегзиту”, то јест о званичном прекиду јалових преговора како се даље не би траћило време. Лансирају се и предлози да се Анкара окрене на исток ка Шангајској организацији за сарадњу, чији чланови су Русија, Кина, Казахстан, Узбекистан, Киргистан, Таџикистан, Индија и Пакистан.

Ентузијазма нема – ако га је икад и било – ни у Бриселу. Европски парламент је усвојио необавезујућу резолуцију у којој предлаже земљама чланицама да и званично прекину преговоре са Анкаром пошто не спроводи демократске реформе. У Бриселу знају да је Тајип Ердоган тежак саговорник, али су свесни да се с њим мора разговарати, да га не треба гурнути на споредан колосек јер је Турска важан фактор на југоисточном крилу војне алијансе.