Четвртак, 16.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Турска најдуже пред капијом Европске уније

Анкара годинама није отворила ниједно ново поглавље и преговори о чланству у ЕУ, који су почели пре шеснаест година, практично су још на почетку
Турска најдуже пред капијом Европске уније
Турској сад нуде привилеговано партнерство – Истанбул (Фото EPA-EFE/Sedat Suna)

Последњи годишњи извештај Европске комисије потврдио је оно што се знало: приступни преговори о уласку Турске у Европску унију практично су блокирани и мали су изгледи да ће се ускоро покренути с мртве тачке.

„Влада у Анкари је одговорна за ерозију демократије и владавине права пошто није прихватила препоруке ЕУ од прошле године. Преговори о уласку Анкаре у унију су практично стали”, истиче се у најновијем годишњем извештају Европске комисије, у којем су изречене најоштрије критике откако је Турска почела приступне преговоре.

У Бриселу се отворено поставља питање да ли је Анкара способна да испуни обавезе које произлазе из пуноправног чланства у ЕУ, то јест да ли она истински жели да се придружи „европској породици”.

Ниједна земља досад није чекала толико дуго да откључа капије уније. Турска већ пет година није отворила ниједно ново поглавље, док су многа под ветом због тога што не признаје Републику Кипар, државу која је пуноправни члан ЕУ. Анкара је још 1964. године потписала споразум о приступању Европској економској заједници, претечи ЕУ, а постала је кандидат за улазак у унију на самом крају прошлог века. Приступни преговори су почели у октобру 2005. године и досад су завршени само о једном од 30 поглавља. Односи са Бриселом су се приметно погоршали после покушаја државног удара 2016. године за који је осумњичен турски имам Фетулах Гулен, који живи у Америци, и његов масовни грађански покрет „Хизмет”. После тога почели су масовни прогони осумњичених лица који још трају. У притвору се нашло више од 60 хиљада грађана, 150 хиљада њих је изгубило посао, на удару су се нашли многи официри, судије и јавни тужиоци, политичари, новинари, чак и борци за људска права. Једног тренутка затвори су били претесни да приме све осумњичене, па је, под изговором борбе против ширења короне, по кратком поступку донета одлука да се ослободи 90 хиљада лакших криминалаца.

У Анкари одбацују критике које стижу из Брисела да прогони политичке противнике и објашњавају да се на тај начин боре против „Гуленових терориста”.

„Најновији извештај ЕК потврђује двоструке стандарде Европске уније и ми одбацујемо неутемељене критике које стижу из Брисела”, истичу у Министарству иностраних послова. Истовремено се оптужује унија да не испуњава своје обавезе према Турској, поготово када је реч о споразуму о заједничком решавању проблема избеглица, који је склопљен 2016. године. Изостало је и обећано укидање виза за турске држављане, пошто се у унији очигледно боје поплаве радника из Анадолије.

„И поред неоснованих критика задржавамо своје стратешко опредељење да постанемо пуноправни члан Европске уније”, истичу у МИП-у Анкари.

У влади не желе да разговарају о идејама Париза и Берлина, који предлажу да се с Турском успостави „привилеговано партнерство” уместо пуноправног чланства. У влади изнова наглашавају да играју само на једну карту – чланство у ЕУ или ништа.

Турска је почела приступне преговоре истог дана када и Хрватска, која је већ осам година пуноправни члан европске породице. Како време пролази, међу грађанима се смањује почетни ентузијазам за улазак у Европску унију и ту иницијативу сада подржава мање од половине анкетираних Турака.

Један посланик је израчунао да ће Турска, ако буде ишла овим темпом, постати члан ЕУ у 22. веку, ако и тада постане. Чак се могу чути идеје да се распише референдум о „туркегзиту”, то јест о званичном прекиду јалових преговора како се даље не би траћило време. Лансирају се и предлози да се Анкара окрене на исток ка Шангајској организацији за сарадњу, чији чланови су Русија, Кина, Казахстан, Узбекистан, Киргистан, Таџикистан, Индија и Пакистан.

Ентузијазма нема – ако га је икад и било – ни у Бриселу. Европски парламент је усвојио необавезујућу резолуцију у којој предлаже земљама чланицама да и званично прекину преговоре са Анкаром пошто не спроводи демократске реформе. У Бриселу знају да је Тајип Ердоган тежак саговорник, али су свесни да се с њим мора разговарати, да га не треба гурнути на споредан колосек јер је Турска важан фактор на југоисточном крилу војне алијансе.

 

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ZLATKO S P
Citajte ovo ,, Тајип Ердоган тежак саговорник, али су свесни да се с њим мора разговарати, да га не треба гурнути на споредан колосек јер је Турска важан фактор на југоисточном крилу војне алијансе." Otvoreno kazu EU i SAD najvaznije im je ' Turska vazan faktor na vojne alianse , a ne tamo neke uslove, , Rumunija i Bugarska ispunili su 1% tih uslova, al Crno More ispunilo 100%
Филип
Зар има још наивних да вјерују у Турску у ЕУ
MIlan Petkovic
Dok je Erdogan na vlasti Turska nece uci u EU posto se njega u Briselu plase. Uostalom on cesto kaze da je Turska vise potrebna Briselu nego sto je Unija potrebna Turskoj.
V.Arsic
Predsednik Erdogan cini se i ne zeli da udje u EU. U Turskoj sa 80 miliona stanovnika ne mogu da shvate da mogu da ih blokiraju jedan Luksemburg ,Malta , Letonija, Kipar ili Litvanija koje nemaju stanovnika koliko turski omanji grad da ne govorimo o Istanbulu koji ima 16 miliona stanovnika.
ANALITICAR
Iz turskog sluccaja i Srbija treba da izvucce nauk. Jer kako je krenulo ni mi ne mozzemo tako brzo da otvorimo evropske kapije, pogotovo ssto imamo neresseno kosovsko pitanje.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.