Čileanski Če Gevara zove se Gabrijel Borić

„Nostalgija za svetlošću”, naslov je dela trilogije sjajnog reditelja Patricija Guzmana, koji možda najvernije prikazuje stanje čileanskog duha. Kada je stvarao ovaj dokumentarni film, „društveno angažovan” na filozofski i metaforičan način, Guzman je objasnio da oseća nostalgiju prema Čileu iz doba svoje mladosti. U doba njegove adolescencije Čile je bio liberalna demokratska zemlja u kojoj ste mogli reći šta ste hteli i činiti šta ste hteli, a da vam se zbog toga ništa loše ne dogodi. Kasnije je zemlja prošla kroz jezivu diktaturu, koja je promenila. Čile je danas pun ožiljaka od Pinočeove vladavine, koje će nostalgični građani probati da zacele na izborima 21. novembra. Pitanje je samo da li onog ko će im „doneti svetlost” vide u desnici ili levici.

Sveže ankete prognoziraju da će mladi levičar Gabrijel Borić biti novi predsednik. U zemlji koja se nije oporavila od diktature uspon levice pod Borićem nije čudan, ali je predsednički angažman nešto o čemu su levičari mogli samo da sanjaju. Ova vest postala je bitna Hrvatima gotovo isto koliko i Čileancima. O najmlađem predsedničkom kandidatu u poslednje vreme s izrazitom pažnjom izveštavaju hrvatski mediji. Gabrijelova majka potiče iz špansko-katalonske porodice, a otac Luis dete je emigranta s ostrva Ugljan. Hrvati se rado prisećaju da je potencijalni čileanski predsednik pre desetak godina prešao okean kako bi obišao kuću svojih predaka na Ugljanu, u kojoj odavno niko ne živi. Meštani i Borići koji nisu napustili ostrvo rado novinarima pričaju da je njihov zemljak ostavio izuzetno pozitivan utisak. Sećaju se da nije znao da progovori ni reč na hrvatskom jeziku, ali je perfektno govorio na engleskom. Zanimalo ga je odakle je njegov pradeda otišao u Čile. Tražio je da upozna rođake, koji pričaju da su u sada praznoj kući pre više od stotinu godina živela tri brata od kojih je samo jedan ostao na ostrvu, a dvojica su otišli u Čile.

Hrvatska javnost ponosna je na svog Gabrijela, koji Čileance privlači ne zbog porekla, već zbog posvećenosti prekopotrebnim promenama. U Čileu revolucionarni potencijal postoji svugde, ali se već duže vreme ne pojavljuje neko ko će ga pokrenuti. U takvoj atmosferi njegovo delovanje, prvenstveno kroz studentske demonstracije, a potom i politički angažman, izuzetno brzo je dalo rezultate. Borić je kao student prava bio angažovan u studentskim organizacijama pa je brzo počeo da diže glas i pesnicu na ulicama. Postao je zvezda. Vidno izrastao pod romantičarskim uticajem slavnih revolucionara, Fidela Kastra i Ernesta Če Gevare, mladić je pustio bradu i kosu. Nije skidao sa sebe maslinasto-zelenu košulju s rukavima podvrnutim do lakta. Njegova šaka stisnuta u pesnicu često se uzdizala u masi na protestima. Ali poštovanje nije stekao paradnom ulogom i govorima preko megafona već zato što se nije štedeo i konstantno je bio u prvim redovima, spreman da dobije batine od policije. Brzo je postao politički angažovan i nakon dva poslanička mandata već je isplivao kao kandidat levice. On želi da sprovede zdravstvene i ekonomske reforme. Zalaže se za besplatno obrazovanje za sve i planira da oštrim rezom napadne ekonomski model iz vremena Pinočea. Njegovu viziju deli generacija studentskih vođa koji su nakon protesta protiv nejednakosti u obrazovnom sistemu, od kojih je prošla decenija, dospeli u žižu javnosti.

„Ako je Čile kolevka neoliberalizma, on će takođe biti i njegov grob”, govorio je Borić kad su se 2019. godine nemiri širili iz Santjaga. Sad se bori za predsedničku fotelju i to je samo početak za vođe protesta iz 2011. godine. Oni su važna generacija u političkoj istoriji zemlje. Ne samo tridesetpetogodišnji Gabrijel. Tu su, recimo, njegovi politički savetnici i mlade pristaše komunističke partije, koji su uspeli da mobilišu ljude da podrže program koji se fokusira na socijalnu zaštitu, pravedniju raspodelu resursa. Borićeva alijansa „Podržimo dostojanstvo”, grupa levičarskih partija i organizacija, uživa široku podršku zahvaljujući čemu i izlazi na crtu desnici, čiji je zastavonoša iskusni političar Hoze Antonio Kasta, poznat i kao čileanski Bolsonaro. On je neprijatelj kakvog je uvek bolje imati na svojoj strani, ali to ne osporava činjenicu da je Borić najbolji opozicioni kandidat, široko popularan i zbog ideja o zelenom ekonomskom oporavku, subvencijama za žene na radnom mestu, poreskim reformama i preraspodeli bogatstva. Istina, izolacija zbog kovida 19 (zaražen je virusom korona) jeste izazov za njegov tim uoči izbora, ali daleko od toga da će ih, kako veruje tamošnja štampa, sprečiti da omoguće mladom kandidatu da uskoro „povede narod ka svetlosti”.