Nedelja, 23.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Logistika jadarita

(Фото Г. Мирковић)

Razmišljam i pokušavam da odgonetnem zbog čega su rudnici generalno, a litijuma posebno, locirani uglavnom u pustinjskim, skoro nenaseljenim prostorima.

Odmah mi se, verovatno po inerciji, nameće ekologija sa svim svojim izazovima. Zatim su tu potencijalni problemi s lokalnim stanovništvom, kulturno-istorijskim dobrima...

Koliki je u svetu tome značaj logističko-transportnih rešenja?

Idemo redom: za normalan rad rudnika jadarita kraj Loznice, prema dokumentaciji kompanije „Rio Sava”, godišnji bilans osnovnih ulaznih repromaterijala u tonama je impozantan: koncentrovana sumporna kiselina 320.000, emulzioni eksploziv 1.300– 2.600, kaustična soda 1.500, hlorovodonična kiselina 1.900, kalcinirana soda 110.000 tona, negašeni kreč 60.000 i cement za zapunjavanje 85.000. Ukupno oko 580.000 tona, od čega više od polovine čine eksplozivne i opasne hemikalije.

U bilansu proizvoda (izlaz) dominiraju borna kiselina (300.000 tona), natrijum-sulfat (260.000 tona) i litijum-karbonat ( 60.000 tona) – ukupno 620.000 tona.

Na kraju je, možemo ga nazvati i internim prevozom, najveća masa rudnog materijala(?), industrijskog otpada (1,4 miliona tona), agregata za zapunjavanje (600.000 tona) i agregata za podgradu (160.000 tona), ukupno 2.160.000 tona.

Planinu koju čini više od tri miliona tona tečnih, praškastih i čvrstih, istovremeno opasnih i eksplozivnih materijala, treba dovoziti, pretovarivati i odvoziti drumskim ili železničkim putem našim putevima ili našim prugama. Po kiši, snegu, velikim vrućinama i ko zna kakvim klimatskim nepogodama. Skoro trećina ove planine, odnosno 1,2 miliona tona, mora biti transportovana kroz pola Srbije, čitavu Rađevinu i pored Loznice.

Postoji li algoritam koji može da nam prikaže sve rizike i, sigurno mogu reći, negativne efekte svakodnevnog prolaska oko 300 do 400 većih ili manjih kamiona. Ova analiza treba da obuhvati i buku, izduvne gasove, prašinu, saobraćajne gužve i brojne druge faktore.

Da li je ipak pustinja optimalna lokacija?

Branko Nikolić,
Beograd

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

marko
Naravno da jeste, zato ce veliki deo Srbije pretvoriti u pustinju.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.