Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Логистика јадарита

(Фото Г. Мирковић)

Размишљам и покушавам да одгонетнем због чега су рудници генерално, а литијума посебно, лоцирани углавном у пустињским, скоро ненасељеним просторима.

Одмах ми се, вероватно по инерцији, намеће екологија са свим својим изазовима. Затим су ту потенцијални проблеми с локалним становништвом, културно-историјским добрима...

Колики је у свету томе значај логистичко-транспортних решења?

Идемо редом: за нормалан рад рудника јадарита крај Лознице, према документацији компаније „Рио Сава”, годишњи биланс основних улазних репроматеријала у тонама је импозантан: концентрована сумпорна киселина 320.000, емулзиони експлозив 1.300– 2.600, каустична сода 1.500, хлороводонична киселина 1.900, калцинирана сода 110.000 тона, негашени креч 60.000 и цемент за запуњавање 85.000. Укупно око 580.000 тона, од чега више од половине чине експлозивне и опасне хемикалије.

У билансу производа (излаз) доминирају борна киселина (300.000 тона), натријум-сулфат (260.000 тона) и литијум-карбонат ( 60.000 тона) – укупно 620.000 тона.

На крају је, можемо га назвати и интерним превозом, највећа маса рудног материјала(?), индустријског отпада (1,4 милиона тона), агрегата за запуњавање (600.000 тона) и агрегата за подграду (160.000 тона), укупно 2.160.000 тона.

Планину коју чини више од три милиона тона течних, прашкастих и чврстих, истовремено опасних и експлозивних материјала, треба довозити, претоваривати и одвозити друмским или железничким путем нашим путевима или нашим пругама. По киши, снегу, великим врућинама и ко зна каквим климатским непогодама. Скоро трећина ове планине, односно 1,2 милиона тона, мора бити транспортована кроз пола Србије, читаву Рађевину и поред Лознице.

Постоји ли алгоритам који може да нам прикаже све ризике и, сигурно могу рећи, негативне ефекте свакодневног проласка око 300 до 400 већих или мањих камиона. Ова анализа треба да обухвати и буку, издувне гасове, прашину, саобраћајне гужве и бројне друге факторе.

Да ли је ипак пустиња оптимална локација?

Бранко Николић,
Београд

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

marko
Naravno da jeste, zato ce veliki deo Srbije pretvoriti u pustinju.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.