Logistika jadarita

Razmišljam i pokušavam da odgonetnem zbog čega su rudnici generalno, a litijuma posebno, locirani uglavnom u pustinjskim, skoro nenaseljenim prostorima.

Odmah mi se, verovatno po inerciji, nameće ekologija sa svim svojim izazovima. Zatim su tu potencijalni problemi s lokalnim stanovništvom, kulturno-istorijskim dobrima...

Koliki je u svetu tome značaj logističko-transportnih rešenja?

Idemo redom: za normalan rad rudnika jadarita kraj Loznice, prema dokumentaciji kompanije „Rio Sava”, godišnji bilans osnovnih ulaznih repromaterijala u tonama je impozantan: koncentrovana sumporna kiselina 320.000, emulzioni eksploziv 1.300– 2.600, kaustična soda 1.500, hlorovodonična kiselina 1.900, kalcinirana soda 110.000 tona, negašeni kreč 60.000 i cement za zapunjavanje 85.000. Ukupno oko 580.000 tona, od čega više od polovine čine eksplozivne i opasne hemikalije.

U bilansu proizvoda (izlaz) dominiraju borna kiselina (300.000 tona), natrijum-sulfat (260.000 tona) i litijum-karbonat ( 60.000 tona) – ukupno 620.000 tona.

Na kraju je, možemo ga nazvati i internim prevozom, najveća masa rudnog materijala(?), industrijskog otpada (1,4 miliona tona), agregata za zapunjavanje (600.000 tona) i agregata za podgradu (160.000 tona), ukupno 2.160.000 tona.

Planinu koju čini više od tri miliona tona tečnih, praškastih i čvrstih, istovremeno opasnih i eksplozivnih materijala, treba dovoziti, pretovarivati i odvoziti drumskim ili železničkim putem našim putevima ili našim prugama. Po kiši, snegu, velikim vrućinama i ko zna kakvim klimatskim nepogodama. Skoro trećina ove planine, odnosno 1,2 miliona tona, mora biti transportovana kroz pola Srbije, čitavu Rađevinu i pored Loznice.

Postoji li algoritam koji može da nam prikaže sve rizike i, sigurno mogu reći, negativne efekte svakodnevnog prolaska oko 300 do 400 većih ili manjih kamiona. Ova analiza treba da obuhvati i buku, izduvne gasove, prašinu, saobraćajne gužve i brojne druge faktore.

Da li je ipak pustinja optimalna lokacija?

Branko Nikolić,
Beograd