„Građanski” fašizam neće proći u Srbiji

Pre nekoliko dana je zapaljen automobil predsednika opštine Zaječar Boška Ničića a po saznanju „Novosti” to je učinio sin Sofije Dimčić koja vodi Đilasovu stranku u Zaječaru. Neko će reći, eto, usamljen incident kome ne treba pridavati prevelik značaj. No, u Novom Sadu koji se ponosi nazivom Srpska Atina se desio nedavno sličan vandalski napad na stranačke prostorije SNS-a. Sve su indicije da je razbijanje stakla na tri izloga i dvoje vrata stranačkih prostorija politički inspirisan i ideološki motivisan kao posledica agresivne kampanje koju vodi deo opozicije protiv predsednika Srbije i SNS-a. Da je u pitanju huligansko ponašanje i vandalizam političkih ostrašćenih pojedinaca, potvrđuje to što je osumnjičeni za napad sin funkcionera stranke Vuka Jeremića.

Osumnjičeni je sin Borislava Novakovića bivšeg gradonačelnika Novog Sada i sadašnjeg funkcionera Vukove Narodne stranke. On je razbijao i demolirao prostorije SNS-a u Novom Sadu u alkoholisanom stanju. Desilo se šta se desilo – nasilnik će odgovarati za huliganski čin. Ali, to nije tema ovog teksta već reakcije političkih aktera na ovakvo jasno i nedvosmisleno politički motivisano nasilje. Koliko nam je poznato niko od opozicije nije reagovao osudom na ovaj incident, što nas ni ne čudi jer je to postao manir.

Ono što je mnogo gore od ovog je prikrivena ili otvorena podrška političkom nasilništvu iz krugova bliskih „građanskoj opoziciji”. Jeremićeva narodna stranka se oglasila stavom da je mladi Novaković reagovao „emotivno” zbog navodnih nepravdi koji su nanete njegovoj porodici i da je to što je uradio pogrešno. Tu nije kraj. Tako je Bojan Pajtić bivši predsednik pokrajinske vlade i profesor Pravnog fakulteta imao razumevanja za nasilnika koji krši zakon. On kaže da mladi Novaković u nekakvom „pravednom gnevu” kada, po njegovom mišljenju, „mera bude prevršena, razbije izlog zločinačkoj bandi koja stoji iza zverstava – njega optuže za divljaštvo”. I dodaje: „Polako, naprednjaci, nije to ništa…” I Pajtić završava sa „ko seje vetar – žanje oluju”.

Ponovimo, bivši predsednik pokrajinske vlade i profesor prava opravdava nasilje i najavljuje novo sa „nije to ništa”. Da li bi igde u svetu neko posle ovakve ekstremističke izjave mogao ostati kao profesor na Pravnom fakultetu? Ovo je zaista nečuveno u civilizovanom svetu da se mladi ovako javno i otvoreno huškaju na nasilje nad političkim i ideološkim protivnicima. A sve zato jer su izgubili pozicije koje su imali i sa čime ne mogu da se pomire.

Ni ovo nije ono najgore. Čitava kampanja Jeremića i Đilasa je puna osvetničkih i ekstremističkih tonova, svodi se na hejterske napade na društvenim mrežama, te na okupljanje ogorčenih i frustriranih ljudi. Prizivaju ulicu i ulično nasilje kao šansu za dolazak na vlast. Jeremić otvoreno govori o revanšizmu u smislu osvete nad političkim protivnicima ukoliko dođe ponovo na vlast. Potpredsednik Đilasove stranke SSP Dejan Bulatović na javnom skupu, gde pored njega stoje Đilas i Marinika u obraćanju pristalicama, izneo je pretnju da će „svako juriti svog naprednjaka”. Oni sanjaju građanski rat.

Kako nazvati otvorene i učestale pozive na nasilje i „uličnu” promenu vlasti, kako nazvati satanizovanje političkih protivnika, kako nazvati ignorisanje izborne volje građana i same institucije demokratskih izbora već onako kako to nauka definiše kao fašizam. Klasični fašizam je elitistički, prezire demokratiju, priziva nasilje i primenjuje ga kao sredstvo dolaska na vlast i učvršćivanja na vlasti. Naša samozvana „građanska” opozicija sa kvazielitističkim prezirom gleda na većinsku Srbiju kao na primitivnu i „krezubu”, ona stoga i prezire demokratiju jer takva kakva je nemaju šansu da pobedi na izborima. Ona vidi jedinu šansu da preko haosa koji bi izazvala i uz pomoć stranaca dođe na vlast jer je većinska Srbija ne želi. To se neće desiti. Fašizam koji se presvukao u „građansku” opciju neće proći. Nema šanse. Normalna i patriotska Srbija to neće dopustiti.

Gradonačelnik Novog Sada i potpredsednik Srpske napredne stranke