„Грађански” фашизам неће проћи у Србији

Пре неколико дана је запаљен аутомобил председника општине Зајечар Бошка Ничића а по сазнању „Новости” то је учинио син Софије Димчић која води Ђиласову странку у Зајечару. Неко ће рећи, ето, усамљен инцидент коме не треба придавати превелик значај. Но, у Новом Саду који се поноси називом Српска Атина се десио недавно сличан вандалски напад на страначке просторије СНС-а. Све су индиције да је разбијање стакла на три излога и двоје врата страначких просторија политички инспирисан и идеолошки мотивисан као последица агресивне кампање коју води део опозиције против председника Србије и СНС-а. Да је у питању хулиганско понашање и вандализам политичких острашћених појединаца, потврђује то што је осумњичени за напад син функционера странке Вука Јеремића.

Осумњичени је син Борислава Новаковића бившег градоначелника Новог Сада и садашњег функционера Вукове Народне странке. Он је разбијао и демолирао просторије СНС-а у Новом Саду у алкохолисаном стању. Десило се шта се десило – насилник ће одговарати за хулигански чин. Али, то није тема овог текста већ реакције политичких актера на овакво јасно и недвосмислено политички мотивисано насиље. Колико нам је познато нико од опозиције није реаговао осудом на овај инцидент, што нас ни не чуди јер је то постао манир.

Оно што је много горе од овог је прикривена или отворена подршка политичком насилништву из кругова блиских „грађанској опозицији”. Јеремићева народна странка се огласила ставом да је млади Новаковић реаговао „емотивно” због наводних неправди који су нанете његовој породици и да је то што је урадио погрешно. Ту није крај. Тако је Бојан Пајтић бивши председник покрајинске владе и професор Правног факултета имао разумевања за насилника који крши закон. Он каже да млади Новаковић у некаквом „праведном гневу” када, по његовом мишљењу, „мера буде превршена, разбије излог злочиначкој банди која стоји иза зверстава – њега оптуже за дивљаштво”. И додаје: „Полако, напредњаци, није то ништа…” И Пајтић завршава са „ко сеје ветар – жање олују”.

Поновимо, бивши председник покрајинске владе и професор права оправдава насиље и најављује ново са „није то ништа”. Да ли би игде у свету неко после овакве екстремистичке изјаве могао остати као професор на Правном факултету? Ово је заиста нечувено у цивилизованом свету да се млади овако јавно и отворено хушкају на насиље над политичким и идеолошким противницима. А све зато јер су изгубили позиције које су имали и са чиме не могу да се помире.

Ни ово није оно најгоре. Читава кампања Јеремића и Ђиласа је пуна осветничких и екстремистичких тонова, своди се на хејтерске нападе на друштвеним мрежама, те на окупљање огорчених и фрустрираних људи. Призивају улицу и улично насиље као шансу за долазак на власт. Јеремић отворено говори о реваншизму у смислу освете над политичким противницима уколико дође поново на власт. Потпредседник Ђиласове странке ССП Дејан Булатовић на јавном скупу, где поред њега стоје Ђилас и Мариника у обраћању присталицама, изнео је претњу да ће „свако јурити свог напредњака”. Они сањају грађански рат.

Како назвати отворене и учестале позиве на насиље и „уличну” промену власти, како назвати сатанизовање политичких противника, како назвати игнорисање изборне воље грађана и саме институције демократских избора већ онако како то наука дефинише као фашизам. Класични фашизам је елитистички, презире демократију, призива насиље и примењује га као средство доласка на власт и учвршћивања на власти. Наша самозвана „грађанска” опозиција са квазиелитистичким презиром гледа на већинску Србију као на примитивну и „крезубу”, она стога и презире демократију јер таква каква је немају шансу да победи на изборима. Она види једину шансу да преко хаоса који би изазвала и уз помоћ странаца дође на власт јер је већинска Србија не жели. То се неће десити. Фашизам који се пресвукао у „грађанску” опцију неће проћи. Нема шансе. Нормална и патриотска Србија то неће допустити.

Градоначелник Новог Сада и потпредседник Српске напредне странке