Sreda, 06.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
62.SOLUN

„Zlatni Aleksandar” francuskom filmu

„Mekani” Samuela Tesa ‒ najbolji film, Kanelopulosovom „Stadu ovaca” ‒ nagrada publike, a „Keltima” Milice Tomović ‒ nagrada „Sirena”
Из победничког филма „Мекани” (Фотографије 62.ТИФФ)

Solun - Nagrada „Zlatni Aleksandar – Teo Angelopulos” za najbolji film 62. Solunskog festivala, i deset hiljada evra, prema odluci žirija, u čijem je radu učestvovao i naš svetski proslavljeni dizajner zvuka Roland Vajs, pripala je francuskom filmu „Mekani” („Softie”/„Petite nature”) Samuela Tesa, koji je svoju svetsku premijeru letos imao na 74. Kanskom festivalu u programu „Nedelja kritike”.

Samuel Tes, francuski glumac, scenarista, reditelj i producent, koautor nagrađivanog filma „Parti gerl”, sada nudi intimnu, delikatnu gorko-slatku, jednostavnu ali i duboku priču o nežnom, anđeoski plavokosom desetogodišnjaku Džoniju, suptilno istražujući različite aspekte emocionalnog i seksualnog buđenja deteta predtinejdžerskog uzrasta u čijem životu nema mnogo poezije (oca jedva poznaje, majka je priprosta prodavačica), ali ima onoga što se naziva društvenim stidom. Za ulogu Džonija, harizmatični maleni glumac Aljoša Rejnert osvojio je nagradu za najbolju mušku rolu na 62. Solunskom festivalu.

Među nagrađenima u glavnom takmičarskom programu su još i švedsko-kostarikanski film „Klara Sola” Natali Alvarez Mesen („Srebrni Aleksndar” i pet hiljade evra), meksički film „Kutija Lorenca Vigasa („Bronzani Aleksandar” za najbolju režiju i tri hiljade evra), glumica Sofija Kokali za ulogu u filmu „Mesec, 66 pitanja” (nagrada za najbolju žensku rolu) i litvanski film „Hodočasnici” Laurinasa Barejša (nagrada za najbolji scenario).

I solunska publika je neprikosnoveno rekla svoje. Zahvaljujući ocenama gledalaca, koje se posle svake projekcije ubacuju u kutije, Nagrada publike je pripala grčko-srpsko-albanskom koprodukcijskom filmu „Stado ovaca” Dimitrisa Kanelopulosa, koji kao koproducent potpisuje Snežana Penev Hauvelingen, dok je originalnu muziku komponovao Dejan Pejović. Ovaj zanimljivi i upečatljiv film o grupi dužnika koji se udružuju da bi se nekako rešili zelenaša, rađen u stilu modernog vesterna i sa crnim humorom sličnim onom u filmovima braće Koen, sa lakoćom je osvojio srca grčkih i međunarodnih gledalaca, dok će ga srpska publika gledati na predstojećem Festu.

Dubravka Kovjanić i Milica Tomović u Solunu

U programu „Balkanski pregled” osim Arsenijevićevog „Strahinje Banovića” i kratkog filma „Kako sam pobedio lepak i bronzu” Vladimira Vulevića, sa velikim uspehom prikazan je i film „Kelti” Milice Tomović. Osvojio je srca i publike i grčkih filmskih kritičara od kojih su ga neki čak proglasili najboljim filmom u ovoj festivalskoj selekciji. Tročlani nezavisni žiri u sastavu: Oktavijan Dansila (filmski kurator i programer), Cef Montana (glumica, aktivistkinja i vizuelna umetnica) i Irini Vugijukalu (suvlasnik i osnivač producentske kuće „Gral”), svoju nagradu „Sirena” za najbolji film na Solunskom festivalu koji tematizuje LGBT populaciju, dodelio je upravo srpskom filmu „Kelti”.

U takmičarskom programu „Film forvard” nagradu „Zlatni Aleksandar” osvojio je debitantski grčki film „Magnetna polja” Jorgosa Gusisa i to za „humanističko pripovedanje o avanturi susreta kroz avanturističko filmsko stvaralaštvo”. Gusisov film je osvojio ukupno šest nagrada, među kojima je i nagrada međunarodnog žirija kritike Fipresci za najbolji film u nacionalnom takmičarskom programu (za najbolji film u glavnom takmičenju kritičari su nagradili poljski „Tiha zemlja”). Gusisov film „Magnetna polja” pripoveda o neočekivanom susretu između muškarca i žene, totalnih stranaca, tokom jednog putovanja koje će se pretvoriti u vezu (ali ne ljubavnu) između srodnih duša od kojih svaka traži put za sebe...

Ovogodišnji 62. Solunski filmski festival po broju filmova i programskih celina nije se razlikovao od svojih predpandemijskih izdanja. Gostiju i samih učesnika evidentno je bilo manje. Održan je i uživo (uz strogu kontrolu kovid propusnica), ali i onlajn za sve one koji fizički nisu mogli da prisustvuju festivalu. Solun je kao i uvek bio dobar i brižan domaćin, a sam festival ponovo je postao veliki praznik filma na velikom platnu.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nemanja
A da nesto napisete o radnji LGBT filma, to ne?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.