Ponedeljak, 24.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Jalta trećeg sveta

Geopolitičke okolnosti otvaraju mogućnosti da Pokret nesvrstanih oživi, prilagođen novoj realnosti u Azijsko-pacifičkom regionu
Испред Гедунг Мердека ("Здање независности") у Бандунгу: Борислав Коркоделовић (Фото: Лична архива)

Nesvrstani su se vratili u Beograd, na četvrti veliki skup pokreta od početnog septembra 1961. Ideje nesvrstanosti, u međuvremenu, oživljavaju u Aziji, gde su nikle decenijama ranije.

Sledi li pred pretnjama novim „hladnim ratom” oživljavanje politike koja je u prethodnom bila „savest čovečanstva”? Da li je moguća „nesvrstanost 2.0” jer su borba za samostalnost, regionalnu i međuregionalnu solidarnost i nevezivanje za blokove porivi svojstveni čovečanstvu, baš kao i njima suprotni koji bi da ih zatru?

Pojedini istoričari smatraju da se u novije doba počeci iskazivanja politike nesvrstanosti mogu naći na Konferenciji o azijskim odnosima, marta i aprila 1947, u uskoro nezavisnoj Indiji. Sličan skup u januaru 1949. bavio se pitanjem tadašnje borbe Indonezije za nezavisnost od 300-godišnjeg holandskog kolonijalizma.

Već od naredne godine je Jugoslavija, pod uticajem svog prvog ambasadora u Nju Delhiju Josipa Đerđe, počela sistematičan i kondenzovan pristup Indiji i azijskim problemima, navodi istoričar dr Jovan Čavoški. Jugoslovenska delegacija, predvođena Milovanom Đilasom, imala je aktivnu ulogu na Prvoj azijskoj socijalističkoj konferenciji u Rangunu, glavnom gradu Burme u januaru 1953.

Tada se Vladimir Dedijer, saborac Josipa Broza i autor poznate Titove biografije, člancima snažno zalagao da Jugoslavija proširi veze sa azijskim i afričkim narodima. Maršal Tito je u dva maha, po dva meseca, 1954–1955. i 1956–1957. „Galebom” plovio u zemlje Južne i Jugoistočne Azije, Zapadne Afrike i Bliskog istoka na sastanke s ključnim liderima nastajućeg Pokreta nesvrstanih, Nehruom, U Nuom, Sukarnom, Solomonom Bandaranaikeom, Naserom, carem Hajlom Selasijem...

Opet, kineski premijer Džou Enlaj je poslednjeg dana 1953, prema indijskim izvorima, izneo osnovu spoljne politike svoje zemlje, ono što će postati Pet principa miroljubive koegzistencije, Panćsil. Narednog juna u Nju Delhiju su Džou i premijer Indije Džavaharlal Nehru ugradili Panćsil u rešenje graničnih problema između dveju starih civilizacija koje su se ponovo uzdizale posle oslobođenja od kolonijalnog sistema.

Panćsil principi su podrazumevali: obostrano poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta država, odricanje od agresije, nemešanje u unutrašnje poslove drugih država, jednakost i saradnju radi obostrane koristi, miroljubivu koegzistenciju. Džou je potpisao sličan dokument i s kolegom iz Mjanmara, tadašnje Burme, U Nuom. Nastala je originalna međunarodnopravna osnova za izgradnju nove vrste odnosa među državama, bez obzira na njihovu veličinu, politički ili ekonomski sistem.

Panćsil principi su prošireni na Dekasil (Deset principa) u deklaraciji Prve konferencije azijsko-afričkih zemalja u aprilu 1955. u indonežanskom gradu Bandungu. Učestvovali su državnici iz 29 azijskih i afričkih država koje su zajedno činile četvrtinu kopnene mase Zemlje i u njima je živelo 1,5 milijardi ljudi. Taj događaj neki smatraju datumom rođenja Pokreta nesvrstanih.

Drugi ukazuju da se konferencija prevashodno bavila antikolonijalnom borbom. Ovaj autor je imao privilegiju da u novembru 2013. poseti Gedung Merdeka (Zdanje nezavisnosti), u kom se odvijala konferencija.

Jugoslavija nije imala zvaničnog predstavnika, ali su dopisnici Tanjuga i „Borbe” poslati da izveštavaju sa konferencije. Zvaničnom Beogradu su zaključci iz završnog kominikea bili bliski, ako ne i identični stavu Jugoslavije. Potvrđeni su na sastanku Tita, Nehrua i Nasera u julu 1956, na Brionima, događaj koji su neki nazvali Jalta trećeg sveta.

Azija je bila dom šest od do sada ukupno 18 samita nesvrstanih. Posle Afrike najveći broj država članica pokreta je na najprostranijem kontinentu, s najvećim brojem stanovnika (4,5 milijardi ljudi) i deo sveta koji se najsnažnije ekonomski razvija, pa je pokretač globalne privrede.

No države od Zapadne Azije do Pacifika su, takođe, poprište sve oštrijeg strateškog nadmetanja Narodne Republike Kine i SAD. Mnogima je Kina najveći zajmodavac i trgovinski partner. S druge strane značajan broj ima odbrambene i strateške veze sa SAD i deo su njihove bezbednosne strukture u regionu. Otuda, nesvrstanost, odbijanje da se zauzme strana može biti prirodan i razuman odgovor na eventualne dileme „kom se privoleti carstvu”.

Geopolitičke okolnosti otvaraju mogućnosti da Pokret nesvrstanih oživi, prilagođen novoj realnosti u Azijsko-pacifičkom regionu. Neki tamošnji analitičari smatraju da je to proces koji se već događa. Nesvrstanost u kontekstu politike podela u međunarodnoj zajednici nikada nije podrazumevala neutralnost ili izolaciju. Aktivnim učešćem na globalnom planu nesvrstani su nastojali da utiču na geopolitička gledišta rivalskih velikih sila.

Smatra se da bi se osvežena nesvrstanost u Aziji i na Pacifiku mogla dopasti malim zemljama i srednjim silama, kakva je Južna Koreja. Japan i Turska su već bili učesnici Bandunške konferencije.

Više od toga, u obzir dolaze iskustva Udruženja zemalja Jugoistočne Azije (ASEAN), čijih 10 članica obuhvata oko 650 miliona ljudi, a njihovo zajedničko tržište može 2040. postati četvrta privredna sila na svetu, mereno paritetom kupovne moći (po tržišnim cenama).

Neke članice ASEAN-a, poput Indonezije, bile su među tvorcima pokreta, ostale su i formalno nesvrstane. U ASEAN-u veoma poštuju poznati princip nemešanja udruženja u unutrašnje poslove pojedinih država članica, a odluke donose konsultacijama i konsenzusom. Važno je i što ASEAN održava otvoren dijalog i aktivno angažovanje s veoma različitim državama.

Osnovna logika prvobitnog Pokreta nesvrstanih bile su ubrzana dekolonizacija i pomoć državama članicama da se odupru pritisku da se pridruže nekom od dva bloka tokom „hladnog rata”. Pokret je nastojao i da bude veza i olakša delovanje između rivalskih blokova.

U daleko globalizovanijem i međusobno povezanom svetu nesvrstani mogu pružiti još više. U tome bi, uz vlastito višedecenijsko iskustvo, pokretu mogao da kao model i odskočna daska posluži ASEAN. Članice ASEAN-a, poput Vijetnama, već su izrazile želju da posreduju između SAD i Kine, baš kao i Južna Koreja (koja nije članica ASEAN-a), predvođena administracijom demokratskog predsednika Mun Đe-ina.

U krajnjoj liniji, te zemlje, nesvrstane ili ne, a uglavnom manje razvijene, eventualno bi sebi obezbedile bolje dogovore dok se dva bloka bore za uticaj nudeći razvojne projekte. Beg iz nerazvijenosti je, takođe, bio jedan od postulata Pokreta nesvrstanih.

Urednik i novinar

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sloba
Da, ASEAN bi mogao posluziti kao okosnica jednog revitaliziranog Pokreta nesvrstanih ("2.0" kako ga autor opisuje). Iako se tih 10ak zemalja bitno razlikuje po politickim sistemima i ideoloskoj pripadnosti, uspeli su da prevazidju medjusobna trvenja i da nastupaju relativno jedinstveno u odnosu na velike sile i njihove blokove. Taj bi regionalni model mogao biti prihvatljiv i za neke druge delove sveta (Latinska Amerika, Afrika). Koliko je to daleko od naseg Balkana!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.