Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Јалта трећег света

Геополитичке околности отварају могућности да Покрет несврстаних оживи, прилагођен новој реалности у Азијско-пацифичком региону
Испред Гедунг Мердека ("Здање независности") у Бандунгу: Борислав Коркоделовић (Фото: Лична архива)

Несврстани су се вратили у Београд, на четврти велики скуп покрета од почетног септембра 1961. Идеје несврстаности, у међувремену, оживљавају у Азији, где су никле деценијама раније.

Следи ли пред претњама новим „хладним ратом” оживљавање политике која је у претходном била „савест човечанства”? Да ли је могућа „несврстаност 2.0” јер су борба за самосталност, регионалну и међурегионалну солидарност и невезивање за блокове пориви својствени човечанству, баш као и њима супротни који би да их затру?

Поједини историчари сматрају да се у новије доба почеци исказивања политике несврстаности могу наћи на Конференцији о азијским односима, марта и априла 1947, у ускоро независној Индији. Сличан скуп у јануару 1949. бавио се питањем тадашње борбе Индонезије за независност од 300-годишњег холандског колонијализма.

Већ од наредне године је Југославија, под утицајем свог првог амбасадора у Њу Делхију Јосипа Ђерђе, почела систематичан и кондензован приступ Индији и азијским проблемима, наводи историчар др Јован Чавошки. Југословенска делегација, предвођена Милованом Ђиласом, имала је активну улогу на Првој азијској социјалистичкој конференцији у Рангуну, главном граду Бурме у јануару 1953.

Тада се Владимир Дедијер, саборац Јосипа Броза и аутор познате Титове биографије, чланцима снажно залагао да Југославија прошири везе са азијским и афричким народима. Маршал Тито је у два маха, по два месеца, 1954–1955. и 1956–1957. „Галебом” пловио у земље Јужне и Југоисточне Азије, Западне Африке и Блиског истока на састанке с кључним лидерима настајућег Покрета несврстаних, Нехруом, У Нуом, Сукарном, Соломоном Бандаранаикеом, Насером, царем Хајлом Селасијем...

Опет, кинески премијер Џоу Енлај је последњег дана 1953, према индијским изворима, изнео основу спољне политике своје земље, оно што ће постати Пет принципа мирољубиве коегзистенције, Панћсил. Наредног јуна у Њу Делхију су Џоу и премијер Индије Џавахарлал Нехру уградили Панћсил у решење граничних проблема између двеју старих цивилизација које су се поново уздизале после ослобођења од колонијалног система.

Панћсил принципи су подразумевали: обострано поштовање територијалног интегритета и суверенитета држава, одрицање од агресије, немешање у унутрашње послове других држава, једнакост и сарадњу ради обостране користи, мирољубиву коегзистенцију. Џоу је потписао сличан документ и с колегом из Мјанмара, тадашње Бурме, У Нуом. Настала је оригинална међународноправна основа за изградњу нове врсте односа међу државама, без обзира на њихову величину, политички или економски систем.

Панћсил принципи су проширени на Декасил (Десет принципа) у декларацији Прве конференције азијско-афричких земаља у априлу 1955. у индонежанском граду Бандунгу. Учествовали су државници из 29 азијских и афричких држава које су заједно чиниле четвртину копнене масе Земље и у њима је живело 1,5 милијарди људи. Тај догађај неки сматрају датумом рођења Покрета несврстаних.

Други указују да се конференција превасходно бавила антиколонијалном борбом. Овај аутор је имао привилегију да у новембру 2013. посети Гедунг Мердека (Здање независности), у ком се одвијала конференција.

Југославија није имала званичног представника, али су дописници Танјуга и „Борбе” послати да извештавају са конференције. Званичном Београду су закључци из завршног коминикеа били блиски, ако не и идентични ставу Југославије. Потврђени су на састанку Тита, Нехруа и Насера у јулу 1956, на Брионима, догађај који су неки назвали Јалта трећег света.

Азија је била дом шест од до сада укупно 18 самита несврстаних. После Африке највећи број држава чланица покрета је на најпространијем континенту, с највећим бројем становника (4,5 милијарди људи) и део света који се најснажније економски развија, па је покретач глобалне привреде.

Но државе од Западне Азије до Пацифика су, такође, поприште све оштријег стратешког надметања Народне Републике Кине и САД. Многима је Кина највећи зајмодавац и трговински партнер. С друге стране значајан број има одбрамбене и стратешке везе са САД и део су њихове безбедносне структуре у региону. Отуда, несврстаност, одбијање да се заузме страна може бити природан и разуман одговор на евентуалне дилеме „ком се приволети царству”.

Геополитичке околности отварају могућности да Покрет несврстаних оживи, прилагођен новој реалности у Азијско-пацифичком региону. Неки тамошњи аналитичари сматрају да је то процес који се већ догађа. Несврстаност у контексту политике подела у међународној заједници никада није подразумевала неутралност или изолацију. Активним учешћем на глобалном плану несврстани су настојали да утичу на геополитичка гледишта ривалских великих сила.

Сматра се да би се освежена несврстаност у Азији и на Пацифику могла допасти малим земљама и средњим силама, каква је Јужна Кореја. Јапан и Турска су већ били учесници Бандуншке конференције.

Више од тога, у обзир долазе искуства Удружења земаља Југоисточне Азије (АСЕАН), чијих 10 чланица обухвата око 650 милиона људи, а њихово заједничко тржиште може 2040. постати четврта привредна сила на свету, мерено паритетом куповне моћи (по тржишним ценама).

Неке чланице АСЕАН-а, попут Индонезије, биле су међу творцима покрета, остале су и формално несврстане. У АСЕАН-у веома поштују познати принцип немешања удружења у унутрашње послове појединих држава чланица, а одлуке доносе консултацијама и консензусом. Важно је и што АСЕАН одржава отворен дијалог и активно ангажовање с веома различитим државама.

Основна логика првобитног Покрета несврстаних биле су убрзана деколонизација и помоћ државама чланицама да се одупру притиску да се придруже неком од два блока током „хладног рата”. Покрет је настојао и да буде веза и олакша деловање између ривалских блокова.

У далеко глобализованијем и међусобно повезаном свету несврстани могу пружити још више. У томе би, уз властито вишедеценијско искуство, покрету могао да као модел и одскочна даска послужи АСЕАН. Чланице АСЕАН-а, попут Вијетнама, већ су изразиле жељу да посредују између САД и Кине, баш као и Јужна Кореја (која није чланица АСЕАН-а), предвођена администрацијом демократског председника Мун Ђе-ина.

У крајњој линији, те земље, несврстане или не, а углавном мање развијене, евентуално би себи обезбедиле боље договоре док се два блока боре за утицај нудећи развојне пројекте. Бег из неразвијености је, такође, био један од постулата Покрета несврстаних.

Уредник и новинар

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sloba
Da, ASEAN bi mogao posluziti kao okosnica jednog revitaliziranog Pokreta nesvrstanih ("2.0" kako ga autor opisuje). Iako se tih 10ak zemalja bitno razlikuje po politickim sistemima i ideoloskoj pripadnosti, uspeli su da prevazidju medjusobna trvenja i da nastupaju relativno jedinstveno u odnosu na velike sile i njihove blokove. Taj bi regionalni model mogao biti prihvatljiv i za neke druge delove sveta (Latinska Amerika, Afrika). Koliko je to daleko od naseg Balkana!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.