Subota, 22.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
SEĆANjE: ALEKSANDAR PETROV (1938–2021)

Kosmopolitski duh srpske kulture

Bio je tumač savremene srpske književnosti (posebno poezije) u dugom vremenskom rasponu, pisac pokretačke knjige o Crnjanskom i srpskom pesništvu, autor prvog zbornika u nas o ruskom formalizmu, antologičar srpske i ruske poezije...
Александар Петров (Фото: породична архива)

Polako odlaze velike ličnosti srpske kulture koje su svojim delom i delovanjem stvarale i usmeravale i našu književnost i naš književni život. Aleksandar Petrov (1938‒2021) bio je poslednji veliki kritičar druge polovine prošloga veka koji je oko sebe (doslovno do poslednjeg dana) okupljao i sabirao nekoliko generacija književnih tumača, svedočeći im ličnim primerom nužnu prožetost pisanja, etičnosti i dobronamernosti. Retko da je u nas bilo književnog stvaraoca s kojim su se njegove mlađe i najmlađe kolege družile i sarađivale s više privrženosti i radosti.

Petrov je sin ruskih emigranata, majke Irine iz plemićke porodice Karatejev, polaznice čuvenog peterburškog instituta „Smoljni” (visoke obrazovne ustanove za devojke plemićkog porekla), i oca Nikolaja Petrova, mladog belogardejskog oficira i budućeg pravnika, koji su se upoznali tek u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Aleksandar je u Beogradu odrastao u okruženju koje je snažilo i potvrđivalo njegovu dvostruku nacionalnu i kulturnu pripadnost, kako zbog bliskosti dveju kultura tako i zbog srdačnog prijema ruskih emigranata u novoj otadžbini. Retko je ko bio tako duboko nacionalan, a tako otvorenog kosmopolitskog duha kao on. Njegovi susreti i druženja s Viktorom Šklovskim, Kirilom Taranovskim, Romanom Jakobsonom, Nikitom Tolstojem, Josifom Brodskim, Albertom Lordom, Arturom Milerom dovoljno svedoče o tome. U sebi je oličavao čitav moderni svet kulture, od Rusije do Amerike, u čijem su središtu, na našu sreću, bili Beograd i srpska kultura.

Petrovljeva književnokritička tumačenja i književnoistorijske studije su, šezdesetih godina prošloga veka, u izvesnom smislu bili prevratnički. Bio je tumač savremene srpske književnosti (posebno poezije) u dugom vremenskom rasponu, pisac pokretačke knjige o Crnjanskom i srpskom pesništvu, autor prvog zbornika u nas o ruskom formalizmu, antologičar srpske i ruske poezije, pokretač naučnih projekata u Institutu za književnost i umetnost, osnivač i urednik izuzetnog časopisa „Književna istorija” i poznatih izdavačkih edicija, ali to nikako nije sve. Njegove studije postale su nezaobilazne u svakom ozbiljnijem tumačenju i promišljanju srpske književnosti druge polovine 20. i početka 21. veka, a njega potvrđuju kao izvrsnog znalca književnih teorija, pouzdanog tumača razvoja srpske književnosti i suptilnog čitaoca književnoumetničkih tekstova.

S druge strane, kao pesnik i romanopisac (autor je jedanaest zbirki pesama, tri romana, knjige pripovedaka i knjiga sećanja), on je polako i uporno zauzimao svoje mesto (uz početnu dragocenu podršku Vaska Pope i Zorana Mišića), nastavljajući tradiciju koja u srpskoj književnosti, u novije vreme, ide od Milorada Pavića do Nikole Miloševića, Dragana Stojanovića, Ivana Negrišorca. Petrovljevu poeziju i prozu danas sagledavamo u širim tematsko-motivskim, intertekstualnim i interkulturnim kontekstima, koji ga pokazuju kao pisca kod kog izuzetna erudicija nije potisnula osećajnost. Tri naučna zbornika i jedna monografija njegovom delu uverljivo svedoče o tome.

Kao učesnik i svedok našeg književnog života u poslednjih nekoliko decenija, on je danas, čini se, još dragoceniji. Družeći se i sarađujući još od studentskih dana sa stvaraocima koji su potom postali književni klasici, prateći književne sporove i učestvujući u njima, gostujući kao profesor na više stranih (prevashodno američkih) univerziteta, učesnik međunarodnih PEN konferencija, predsednik Udruženja pisaca Srbije, vršilac dužnosti predsednika Saveza književnika Jugoslavije (a sve je ove funkcije obavljao u burnim osamdesetim godinama prošloga veka), Aleksandar Petrov bio je izuzetno pogodan da se u njemu ukrste dramatična i složena lična sudbina sa dinamičnim i bogatim srpskim književnim i kulturnim razvojem.

Zbog toga njegov „Memoroman” (doslovno: „sećanjeroman”, termin je Petrovljev) jeste izuzetno svedočanstvo o svom životu i našem kulturnom životu druge polovine 20. veka i početka ovoga veka. U njemu su dati i promišljeni mnogi događaji koji su bitno uticali ne samo na naš književni život nego, slobodno se može reći, i na unutarnji razvoj naše književnosti. Posebno su dragoceni razgovori sa značajnim piscima i umetnicima (Vaskom Popom, Miodragom Pavlovićem, Leonidom Šejkom, Milošem Crnjanskim, Milićem od Mačve, Novicom Petkovićem), koji otkrivaju i bitne momente njihovog stvaralačkog procesa. Takve knjige su retke u našoj kulturi, a Petrov ju je napisao vođen ne samo ličnom potrebom nego i nalogom kulturnog patriotizma.

Za takvim Aleksandrom Petrovim ostaje duboka praznina. Ali ne samo kao uteha, ostaje nam njegovo delo i ostaju mladi ljudi koje je on okupljao, bodrio i pomagao im, i koji znaju za šta se vredi boriti u srpskoj književnosti i kulturi.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.