Petak, 28.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Osam decenija Kadinjače

Iako je bitka vojnički izgubljena, Kadinjača i Užice postali su simbol herojskog otpora okupatoru
Са једног од ранијих обележавања годишњице борбе на Кадињачи (Фото С. Јовичић)

Užice – Ovog 29. novembra navršava se 80 godina od čuvene borbe na Kadinjači, kada su, braneći Užičku republiku pred nadmoćnijim fašističkim okupatorom, izginuli borci Radničkog bataljona, a s njima i desetine posavskih i šumadijskih partizana.

Na dan te godišnjice u memorijalnom kompleksu na ovom brdu iznad Užica održaće se državna ceremonija polaganja venaca i odavanja pošte herojima Kadinjače. Organizuju je Odbor vlade za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, grad Užice i užički Narodni muzej. Iz muzeja je najavljeno da će se prisutnima obratiti resorna ministarka Darija Kisić Tepavčević, gradonačelnica Užica Jelena Raković Radivojević i predsednik SUBNOR-a Srbije Vidosav Kovačević. Program upotpunjuje prigodan umetnički sadržaj, parastos poginulima služe sveštenici užičke crkve.

O istorijskoj borbi i stradanju branilaca Kadinjače mnogo je napisano i rečeno. Decenijama se isticao njihov patriotizam, ponos i neprihvatanje tuđe sile, herojski otpor okupatoru u neravnopravnoj borbi protiv tada najbolje naoružane armije, s tim što u novije vreme ima drukčije obojenih stavova i zapisa, da je „Radnički bataljon nepotrebno žrtvovan” i sličnih tumačenja. Pominjući i sam te razlike, doajen istorijske nauke dr Života Marković u predgovoru zbornika radova o Kadinjači, koji je 2019. objavio užički muzej, ipak zaključuje da drama Kadinjače ima posebno značenje, ne samo u prošlosti užičkog kraja nego i šire u Srbiji:

– Iako je bitka vojnički izgubljena, Kadinjača i Užice, imajući u vidu okolnosti u kojima se dogodila, postali su simbol otpora i dosledne antifašističke borbe. Pojedinačni i kolektivni podvig njenih branilaca, u tehnici i ljudstvu, neravnopravnoj borbi sa okupatorom i žrtvovanju svojih života radi življenja u slobodi obezbedili su duže trajanje u vremenu i u širem prostoru. S pravom se može reći da je Kadinjača postala neprekidno nadahnuće za negovanje narodnooslobodilačkih tradicija – piše Marković i kritički se osvrće na, kako kaže, prevrednovanje istorijskih događaja ocenama o „nepotrebnom žrtvovanju Radničkog bataljona”, da je bila naređena „uporna borba po svaku cenu” i sličnim.

– Takve tvrdnje bez argumenata su ne samo netačne već i sa moralne i ljudske strane neprihvatljive. Vrhunac neargumentovanog pristupa predstavlja tvrdnja da nije bilo predviđeno da borci sa Kadinjače odstupe. Zaobilazi se poznato naređenje Josipa Broza Tita u kojem je stajalo da se na Kadinjači pruži što duži otpor, a potom da se borci povuku u pravcu Kremana – navodi ovaj užički istoričar.

O toj borbi svake godine 29. novembra na državnoj ceremoniji u memorijalnom kompleksu na Kadinjači govore predstavnici države, grada, boračke organizacije. Tako je prošle godine državni sekretar u Ministarstvu rada Zoran Antić rekao da su se ljudi na ovom mestu 1941. borili da pobede fašizam, nešto što je bila opaka sila zla na prostorima Evrope. Gradonačelnica Užica Jelena Raković Radivojević istakla je da su borci Radničkog bataljona pružili herojski otpor neprijatelju, sa iskrenim uverenjem da za slobodu vredi žrtvovati život, te da Užice pamti heroje Kadinjače: – Za nas je 29. novembar dan tuge i ponosa: tuge zbog svakog izgubljenog života, ponosa što smo potomci onih koji su verovali u to da naše postojanje ima smisla samo ako živimo slobodno i časno – kazala je ona na obeležavanju 79. godišnjice borbe na Kadinjači.

Prvo spomen-obeležje na ovom brdu, kamena piramida visoka 11 metara nad kosturnicom, podignuto je 1952. godine. Krajem sedamdesetih ovde je napravljen memorijalni spomen-kompleks na površini od 15 hektara, podeljen na tri celine: amfiteatar Užička republika, aleja Radničkog bataljona i plato slobode. Otkrio ga je predsednik SFRJ Josip Broz Tito 23. septembra 1979, u prisustvu (kako su novine tada izvestile) oko 100.000 ljudi. Od tada, pa i danas, veliki broj domaćih i stranih posetilaca pohodi Kadinjaču i ovo spomen-obeležje.

Komentari9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Darko
Najveca tragedija je sto su Nemci vec bili u Uzicu-pre zavrsetka bitke na Kadinjaci- naravno iz drugog smera.
Petar
Na Kadinjaci je zrtvovano par stotina radnika-partizana da bi vrthovni stab mogao da predje u Bosnu. Nemci nisu imali zrtava, nastupali su sa tenkovima.
Влада Мојсиловић
Пишете бесмислице Мој покојни отац је био у добровољци а од јула 1941. Био је у трећем ешалону на Кадињачи. Прва два епалона, Партизани су збрисали за пола сата. Мој отац се претварао да је мртав и тако је преживео. Око њега је лежало 7-8 мртвих Шваба и један официр. Отац је причао да је преко 200 запрежних кола, четири дана извлачило мртве, што Швабе што љотићевце. А преко 500 запрега је извлачио партизане, највише из Драгачева. Не треба наседати пропаганди. То је била крвава и тешка битка...
Niko
Zar je srbija imala partizanski pokret
Драгана Лазовић
Највећа глупост коју прочитах у задњих 60 година. Од свих српских породица на простору бивше Југославије, 4/5 је било у партизанима. Србија је је имала најокрутнији окупациони систем у Хитлеровог европској тврђави: Немци иСДС држе градове, Љотић држи казнене експедиције, а четници држе села, наравно, сви легализовани код Недића. Гибаничара су били задужени за утеривање страха у кости народу, зато су тако у прошлу. Дивци Кадињача и Ражана су светле тачке у,, борби против окупатора"... Брука!
Ja
Ko bi drugi napisao ovakav tekst, nego dragi gospodin Pejović. Pravo je uživanje čitati o našem kraju iz Vašeg pera. Hvala Vam i hvala Politici.
Горан Ф. Лалић
Првобитно партизани су заузели, грешком, положај за тзв. отсудну одбрану, без повлачења. Доласком на положај арт. потпоручник Радивоја Јовановића Брадоње, и његовом оштром критиком према Андрији Ђуровићу и Душану Јерковић, заузимају се много повољнији положаји. Битку је преживела једна чета и повукла се у правцу Кремне. Изгинуло је 70 % Радничког батаљона а Немци су имали 437 погинулих (29 Немаца и 409 љотићеваца у немачким униформама).(Dankelman fur OKW : NAW T 509 R 1906-13694-12)
Горан Ф. Лалић
Уважени колега из Литваније, преко 25 година, тражио сам извештај о немачким жртвама који су саставили сами Немци. Нашао сам га у Вашингтону, у фонду који никакве везе нема са операцијама у Србији. Тамо лепо пише да су Немци имали 29 погинулих, 123 рањена а СДК 409 и 358 рањених. Команда 342 дивизије тражила је 490 мртвачких сандука за своје војнике. На крају, преминуло је још 84 рањеника до 28. 12.1941, али се националност не саопштава. А што се тиче г. Крсмановића, погледајте приказ у ВИГу
Јеремија Крстић
Пуковник Драган Крсмановић, војни историчар и бивши начелник војног архива, наводи на основу немачких докумената да су Немци имали на Кадињачи 2 мртва и једног рањеног, и нема помена о учествовању љотићеваца ( "Истина о Кадињачи" Јутјуб). Коме сада треба веровати?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.