Субота, 29.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Осам деценија Кадињаче

Иако је битка војнички изгубљена, Кадињача и Ужице постали су симбол херојског отпора окупатору
Са једног од ранијих обележавања годишњице борбе на Кадињачи (Фото С. Јовичић)

Ужице – Овог 29. новембра навршава се 80 година од чувене борбе на Кадињачи, када су, бранећи Ужичку републику пред надмоћнијим фашистичким окупатором, изгинули борци Радничког батаљона, а с њима и десетине посавских и шумадијских партизана.

На дан те годишњице у меморијалном комплексу на овом брду изнад Ужица одржаће се државна церемонија полагања венаца и одавања поште херојима Кадињаче. Организују је Одбор владе за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, град Ужице и ужички Народни музеј. Из музеја је најављено да ће се присутнима обратити ресорна министарка Дарија Кисић Тепавчевић, градоначелница Ужица Јелена Раковић Радивојевић и председник СУБНОР-а Србије Видосав Ковачевић. Програм употпуњује пригодан уметнички садржај, парастос погинулима служе свештеници ужичке цркве.

О историјској борби и страдању бранилаца Кадињаче много је написано и речено. Деценијама се истицао њихов патриотизам, понос и неприхватање туђе силе, херојски отпор окупатору у неравноправној борби против тада најбоље наоружане армије, с тим што у новије време има друкчије обојених ставова и записа, да је „Раднички батаљон непотребно жртвован” и сличних тумачења. Помињући и сам те разлике, доајен историјске науке др Живота Марковић у предговору зборника радова о Кадињачи, који је 2019. објавио ужички музеј, ипак закључује да драма Кадињаче има посебно значење, не само у прошлости ужичког краја него и шире у Србији:

– Иако је битка војнички изгубљена, Кадињача и Ужице, имајући у виду околности у којима се догодила, постали су симбол отпора и доследне антифашистичке борбе. Појединачни и колективни подвиг њених бранилаца, у техници и људству, неравноправној борби са окупатором и жртвовању својих живота ради живљења у слободи обезбедили су дуже трајање у времену и у ширем простору. С правом се може рећи да је Кадињача постала непрекидно надахнуће за неговање народноослободилачких традиција – пише Марковић и критички се осврће на, како каже, превредновање историјских догађаја оценама о „непотребном жртвовању Радничког батаљона”, да је била наређена „упорна борба по сваку цену” и сличним.

– Такве тврдње без аргумената су не само нетачне већ и са моралне и људске стране неприхватљиве. Врхунац неаргументованог приступа представља тврдња да није било предвиђено да борци са Кадињаче одступе. Заобилази се познато наређење Јосипа Броза Тита у којем је стајало да се на Кадињачи пружи што дужи отпор, а потом да се борци повуку у правцу Кремана – наводи овај ужички историчар.

О тој борби сваке године 29. новембра на државној церемонији у меморијалном комплексу на Кадињачи говоре представници државе, града, борачке организације. Тако је прошле године државни секретар у Министарству рада Зоран Антић рекао да су се људи на овом месту 1941. борили да победе фашизам, нешто што је била опака сила зла на просторима Европе. Градоначелница Ужица Јелена Раковић Радивојевић истакла је да су борци Радничког батаљона пружили херојски отпор непријатељу, са искреним уверењем да за слободу вреди жртвовати живот, те да Ужице памти хероје Кадињаче: – За нас је 29. новембар дан туге и поноса: туге због сваког изгубљеног живота, поноса што смо потомци оних који су веровали у то да наше постојање има смисла само ако живимо слободно и часно – казала је она на обележавању 79. годишњице борбе на Кадињачи.

Прво спомен-обележје на овом брду, камена пирамида висока 11 метара над костурницом, подигнуто је 1952. године. Крајем седамдесетих овде је направљен меморијални спомен-комплекс на површини од 15 хектара, подељен на три целине: амфитеатар Ужичка република, алеја Радничког батаљона и плато слободе. Открио га је председник СФРЈ Јосип Броз Тито 23. септембра 1979, у присуству (како су новине тада известиле) око 100.000 људи. Од тада, па и данас, велики број домаћих и страних посетилаца походи Кадињачу и ово спомен-обележје.

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Darko
Najveca tragedija je sto su Nemci vec bili u Uzicu-pre zavrsetka bitke na Kadinjaci- naravno iz drugog smera.
Petar
Na Kadinjaci je zrtvovano par stotina radnika-partizana da bi vrthovni stab mogao da predje u Bosnu. Nemci nisu imali zrtava, nastupali su sa tenkovima.
Влада Мојсиловић
Пишете бесмислице Мој покојни отац је био у добровољци а од јула 1941. Био је у трећем ешалону на Кадињачи. Прва два епалона, Партизани су збрисали за пола сата. Мој отац се претварао да је мртав и тако је преживео. Око њега је лежало 7-8 мртвих Шваба и један официр. Отац је причао да је преко 200 запрежних кола, четири дана извлачило мртве, што Швабе што љотићевце. А преко 500 запрега је извлачио партизане, највише из Драгачева. Не треба наседати пропаганди. То је била крвава и тешка битка...
Niko
Zar je srbija imala partizanski pokret
Драгана Лазовић
Највећа глупост коју прочитах у задњих 60 година. Од свих српских породица на простору бивше Југославије, 4/5 је било у партизанима. Србија је је имала најокрутнији окупациони систем у Хитлеровог европској тврђави: Немци иСДС држе градове, Љотић држи казнене експедиције, а четници држе села, наравно, сви легализовани код Недића. Гибаничара су били задужени за утеривање страха у кости народу, зато су тако у прошлу. Дивци Кадињача и Ражана су светле тачке у,, борби против окупатора"... Брука!
Ja
Ko bi drugi napisao ovakav tekst, nego dragi gospodin Pejović. Pravo je uživanje čitati o našem kraju iz Vašeg pera. Hvala Vam i hvala Politici.
Горан Ф. Лалић
Првобитно партизани су заузели, грешком, положај за тзв. отсудну одбрану, без повлачења. Доласком на положај арт. потпоручник Радивоја Јовановића Брадоње, и његовом оштром критиком према Андрији Ђуровићу и Душану Јерковић, заузимају се много повољнији положаји. Битку је преживела једна чета и повукла се у правцу Кремне. Изгинуло је 70 % Радничког батаљона а Немци су имали 437 погинулих (29 Немаца и 409 љотићеваца у немачким униформама).(Dankelman fur OKW : NAW T 509 R 1906-13694-12)
Горан Ф. Лалић
Уважени колега из Литваније, преко 25 година, тражио сам извештај о немачким жртвама који су саставили сами Немци. Нашао сам га у Вашингтону, у фонду који никакве везе нема са операцијама у Србији. Тамо лепо пише да су Немци имали 29 погинулих, 123 рањена а СДК 409 и 358 рањених. Команда 342 дивизије тражила је 490 мртвачких сандука за своје војнике. На крају, преминуло је још 84 рањеника до 28. 12.1941, али се националност не саопштава. А што се тиче г. Крсмановића, погледајте приказ у ВИГу
Јеремија Крстић
Пуковник Драган Крсмановић, војни историчар и бивши начелник војног архива, наводи на основу немачких докумената да су Немци имали на Кадињачи 2 мртва и једног рањеног, и нема помена о учествовању љотићеваца ( "Истина о Кадињачи" Јутјуб). Коме сада треба веровати?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.