Završen festival „Dezire”

Subotica – Ovogodišnji, trinaesti po redu, festival „Dezire” trajao je duže nego inače, punih jedanaest dana. Na repertoaru međunarodnog, regionalnog festivala savremenog pozorišta bilo je 15 predstava, nekoliko koncerata, a njegova dužina ove godine pružila je festivalskoj publici i mogućnost da odahnu. Ipak, u drugoj polovini festival se odvijao u prepoznatljivom ritmu, sa po dve predstave za veče.

Povremeno je taj trenutak pauze bio potreban da se povrati dah nakon teških tema koje je doneo ovogodišnji „Dezire” s podnaslovom „Istorija i ti”. Izgleda da nam se istorija baš navalila na pleća i ne dozvoljava da predahnemo.

Ostajući veran svom konceptu, koji uostalom proizlazi iz samog opredeljenja pozorišta „Kostolanji Deže” da se hvata ukoštac s aktuelnim pitanjima savremenog života i da ih uobličenim umetničkim sredstvima iskazuje na pozornici, „Dezire” nam je ove godine ponudio jednu drugačiju sliku od onih koje smo viđali prethodnih godina.

Tada su nas mučile banke i njihove lešinarske kamate, nezajažljivi pohod kapitala, koji je kao reakciju pobuđivao potrebu da se po dirkama klavijatura sve snažnije udara u ritmu „Internacionale”, Evropska unija i njena izneverena obećanja, gramzivost sveta bile su teme svakodnevice, a koje su pozorišni stvaraoci obrađivali.

Ove godine, mada banke i dalje imaju nepodnošljive kamate, i mada se glad kapitala za uvećanjem nije zaustavila, fokus je pomeren na čoveka, na njegovu suštinu i njegovu ogoljenu, elementarnu borbu za opstanak. Pandemija je ispreturala pozicije na lestvici vrednosti.

Festival je započeo predstavom „Oma” po koreografiji Jožefa Nađa, kojom je istraživao korene plesa, a završio se predstavom „Amber” trupe „Hodvorks” iz Budimpešte, u kojoj koreografkinja Adrijen Hod kao da ispituje šta sve može dodir. Susret dvaju bića, u svom univerzumu u kojem ne obraćaju pažnju na svet oko sebe, i koji, preplićući se, igraju oslonjeni jedan na drugog.

Pozorišta su se ove godine, što naravno ne mora biti opšti zaključak, već samo rezultat festivalske selekcije, bavila čovekom, njegovim hodom i sudbinom kroz istoriju. Ponekad se nekoliko istorijskih trenutaka lomilo na jednoj generaciji, od promene državnog uređenja do promene države, trebalo je opstati, kao što treba opstati pred manipulantima, pred idejom o povlačenju u sopstveni imaginarni zatvoreni svet u kojem sve kobajagi funkcioniše kao što je to u predstavi „Strah” u režiji Igora Vuka Torbice.

Pojedinac i njegov odgovor na istoriju tema su i predstave „Mefisto” u režiji Andraša Urbana u izvođenju budimpeštanskog pozorišta „Kulturna brigada – Atrijum”. Mnogo pitanja lomi se u sudbini pojedinca koji nastoji da preživi, da gradi karijeru zanemarujući moral, etiku, pa i gazeći preko sopstvenih ideala. Pozorišni festival „Dezire” i ove godine pratila je publika koja je ispunila gledalište u meri u kojoj je to bilo dozvoljeno, te se dešavalo da zbog strogih pravila o poštovanju broja gledalaca neki budu i vraćeni sa biletarnice. Pandemija je ostavila svoj žig, nije bilo studenata sa Univerziteta u Novom Sadu u meri u kojoj je to bilo ranije, gostiju iz Mađarske i drugih gradova, prateći programi svedeni su na radionice, a druženja, bar pod okriljem festivala kao organski deo njegovog programa, nisu bila predviđena.

Istovremeno, festivalska publika ostala je verna ovom jedinstvenom pozorišnom događaju, nagrađujući svaku predstavu koja je bila na repertoaru „Dezirea”.