Petak, 28.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Brodolom lire ugrožava Erdogana

U turskoj vladi odbacuju zahteve opozicije da se održe vanredni izbori pošto se nadaju da će do juna 2023. godine povratiti poljuljano poverenje građana koji joj zbog ekonomske krize okreću leđa
У Турској се све теже живи: Капали чаршија (фото Д. Мучибабић)

Sunovrat turske lire produbio je ekonomsku krizu u zemlji i opozicija je pokrenula široku kampanju za raspisivanje vanrednih izbora. U vladi za to ne žele ni da čuju jer se očigledno plaše da će im nezadovoljni građani ovog puta okrenuti leđa.

„Predsednik Erdogan vodi zemlju u glad, on više nije u stanju da vodi ekonomiju zemlje. Mi tražimo da se hitno raspišu vanredni izbori”, kaže lider vodeće opozicione Republikanske narodne partije Kemal Kiličaroglu, koji sada pokušava da iskoristi privrednu krizu u zemlji kako bi se konačno dokopao vlasti.

Kako je najavio, njegova stranka će organizovati mitinge širom zemlje, kako bi uz podršku nezadovoljnih građana primorala Erdogana da otvori biračke kutije.

„Zašto se plašite da izađete pred građane. Pre ili kasnije nećete uspeti da izbegnete kaznu naroda. Mi ćemo poštovati volju građana kakva god da bude”, izazivački poručuje Kiličdaroglu.

Lira je poslednjih dana doživela brodolom kakav se ne pamti. Sada je kurs nacionalne valute prema dolaru 1:12,5 lira. U toku ove godine njena vrednost rekordno je opala – za više od 40 odsto. To je dovelo do talasa poskupljenja i inflacije koja je dostigla 20 procenata.

Mnogi građani to već osećaju u svom novčaniku. „Sve je poskupelo, cene se povećavaju svakodnevno. Ljudi kupuju samo ono što moraju. A oni koji imaju više para nabavljaju veće količine namirnica pošto će već sutra biti još skuplje”, prenose mediji izjave prodavaca s istanbulskih pijaca.

Predsednik Erdogan se nada da će se ekonomija ubrzo oporaviti pošto se situacija s epidemijom virusa korona stabilizuje. On se našao na udaru kritika jer odbija sugestije ekonomista da poveća kamatne stope. Od sredine 2019. godine smenio je trojicu guvernera centralne banke koji su se zalagali za povećanje kamata. Politički protivnici optužuju ga da se uljuljkao u vlasti, da se okružio prijateljima i rodbinom, ljudima koji mu sve aminuju, ali nisu sposobni da se uspešno nose sa sve težim ekonomskim izazovima zemlje.

„Probleme poskupljenja zbog pada kursa lire, koji nema ekonomsku osnovu, rešavaćemo u korist naše nacije kroz veća ulaganja, proizvodnju i zapošljavanje”, istakao je i naglasio da nikad neće podržati politiku povećanja kamata.

Opozicija pokušava da iskoristi ekonomsku krizu kako bi konačno prekinula skoro dve decenije dugu vladavinu Erdoganove Partije pravde i razvoja (AKP). Zato predsednik Republikanske narodne partije Kiličdaroglu najavljuje organizovanje mitinga u većim mestima širom zemlje, kako bi uz podršku nezadovoljnih građana primorao šefa države da zakaže vanredni izlazak na birališta. Kiličdaroglu uživa podršku nekoliko manjih opozicionih stranaka, ali pitanje je da li će to biti dovoljno da se osvoji vlast. Ankete potvrđuju da Erdogan gubi popularnost, da bi ovog puta moglo da dođe do smene na čelu države. U vladi tvrde da su to u stvari poručena ispitivanja javnog mnjenja kako bi se zbunili glasači.

„Građani će izaći na birališta u junu 2023. godine, dakle u redovnom roku”, poručuje predsednik političkim protivnicima. U vladi se očigledno nadaju da će u međuvremenu povratiti poverenje građana, koji su joj, kako se veruje, zbog ekonomske krize okrenuli leđa.

Redžep Tajip Erdogan (Foto EPA/Tolga Bozoglu)

Erdoganov koalicioni partner, lider desničarske Partije nacionalističkog pokreta (MHP) Devlet Bahčeli razmeće se optužbama protiv opozicionih stranaka.

„Opozicija ne zna ništa drugo da radi osim da poziva na raspisivanje vanrednih izbora. Ona je mobilisana od drugih zemalja koje rade protiv Turske. Nas neće poraziti domaće i strane finansijske bande”, ne bira reči Bahčeli, koji takođe poručuje političkim protivnicima: zaboravite, vanrednih izbora neće biti.

Na poslednjim parlamentarnim izborima, koji su održani sredinom 2018. godine, dve vladajuće partije koje su u Narodnoj koaliciji osvojile su zajedno 53,5 odsto glasova: Erdoganov AKP – 42,5, a Bahčelijev MHP – 11 procenata.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

M.V.
Redzep Tajip Erdogan ce sigurno pobediti i na sledecim izborima bez obzira sto pravi velike greske. Kao i Vucic u Srbiji tako i on zasad nema protivnika koji bi mogao da ga ugrozi.
ANALITICAR
Ovo je igra opozicije koja nije u stanju da se organizuje i da ponudi nesto novo. Oni samo kritikuju a vlada radi, a kada se radi tada se i gresi
ekonomik
Dolar je sada već 13,7 lira. Evro je 15,5 lira. Pre samo dva meseca evro je vredeo 10 lira.
Иван Грозни
Сви диктатори имају сличан речник. Доведу земљу до економског слома па онда оптужују опозицију и страни фактор.
Иван Грозни
@RUS А по чему су то сличне САД и УК са Белорусијом?
RUS
Tacno, sto se vidi na primeru Erdogana, Putina, Borisa Dzonsona, Bele kuce, Lukasenka. Cisto da se vidi da je to zajednicko istoku i zapadu

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.