MMF alibi za „rezanje” javne potrošnje

Želju nove ministarke finansija da iza kreiranja ekonomske politike ponovo stane i Međunarodni monetarni fond ekonomisti uglavnom blagonaklono gledaju. Međutim, pojedini stručnjaci u tome vide zaklanjanje iza „leđa” moćnog međunarodnog „finansijskog policajca”. Jer, ipak će neko morati da saopšti gorku istinu koja glasi – povećavanje plata, obećanih penzija i uopšte javne potrošnje ne može da bude bez pokrića.

Za Srbiju bi bilo dobro da što pre sklopi novi aranžman sa MMF-om jer bi, kako je obrazložila ministarka finansija Diana Dragutinović, zemlji u tranziciji, izloženoj raznim šokovima, dobrodošla pomoć u kreiranju ekonomske politike. Aranžman sa Fondom obavezuje na vođenje odgovorne ekonomske politike, a pozitivna ocena sigurno bi pomogla da Srbija brže dobije status kandidata za EU.

Ta ideja nije nova, kaže dr Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta. Srbija bi aranžmanom sa MMF-om dobila moćnog partnera za proveru predloga zakona i mera koje naša zemlja mora sama da sprovede. On podseća da smo u prvoj godini tranzicije bili uspešni jer smo imali čvrstu saradnju sa Međunarodnim monetarnim fondom i Svetskom bankom.

– Daleko od toga da su njihove preporuke čarobni štapić, kao gotovo rešenje za sve probleme, ali je dobro uvažiti sugestije. U svakom slučaju, takva vrsta aranžmana ne obavezuje, ali pomaže naročito zato što on signalizira investitorima da je Srbija spremna da vodi reformsku politiku i da o tome ravnopravno raspravlja s vodećim finansijskim organizacijama – ističe profesor EF.

Iskustva zemalja koje su okončale tranziciju su različita jer su i okolnosti bile drugačije. Ne treba prepisivati recepte MMF-a već se treba truditi da u ravnopravnom dijalogu sa njima dođemo do onih rešenja koja pomažu da se postignu osnovni principi u ekonomiji koju je vlada prihvatila. Međunarodni fond uvek insistira na smanjenju inflacije, ali na nama je da dođemo do ekonomskog i socijalnog rešenja kako da je smanjimo.

Goran Nikolić, saradnik naučnoistraživačkog centra Privredne komore Srbije, reči ministarke tumači kao nameru da vodi odgovornu restriktivnu fiskalnu politiku i da ne dozvoli da državna kasa bude u manjku. Za to bi joj od velike pomoći bio upravo monitoring MMF-a.

– Korist je dvostruka. Ministru finansija je, uz nadzor Fonda, lakše da sprovede restriktivniju politiku, smanji davanja i ućutka kolege ministre koji traže pare. S druge strane, ukoliko Srbija bude „dobar đak”, dobiće pozitivan izveštaj MMF-a–a, a ta preporuka znači povećanje kreditnog rejtinga, niže troškove finansiranja i ugled u očima stranih investitora – objasnio je Nikolić.

Svakako je poželjno da nas Fond nadgleda, kao i da zada određene parametre makroekonomske stabilnosti, slaže se i ekonomista Miladin Kovačević. Novi aranžman sa MMF-om po njemu je pre svega neophodan zato što nam preti destabilizacija spoljnjeg duga.

Ako hoćemo da izbegnemo ekonomsko samoubistvo, treba da sarađujemo sa Fondom, ne spori ni profesor dr Danijel Cvjetićanin. Ali, po njemu bi bilo daleko poštenije da se o tome govorilo u vreme predsedničkih i parlamentarnih izbora. Umesto toga, kako dodaje, javnost je masovno „kljukana” informacijama o povećanju penzija, zapošljavanju, socijalno odgovornoj vladi. Uprkos tome što se zna da prostora za povećanje javne potrošnje nema. Sadašnji i tadašnji ministar finansija, podseća on, ćutali su iako su obećanja političara u predizbornim kampanjama u suprotnosti sa osnovnim ekonomskim zakonitostima.

– Sada se u pomoć poziva MMF. Neko treba penzionerima da kaže da nema ništa od povećanja penzija, nego naprotiv – sledi smanjenje. Neko treba da kaže i da neće biti povećanja plata. Objašnjenje vlade će glasiti – tako traži MMF. Jer, Fond je oduvek preporučivao smanjenje javne potrošnje, penzija i socijalnih davanja – ukazuje Cvjetićanin.