Utorak, 18.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

Samit selektivnih demokrata

Izostavljajući Kinu, a pozivajući Tajvan, američki predsednik je sebi stvorio najveći problem. Iako je Vašington Tajvan nazvao „učesnikom” a ne „nacijom”, Peking ne krije bes zbog poziva teritoriji koju UN, ali i SAD od 1979, priznaju kao deo jedne Kine. Kina je samit ocenila kao „veliku ironiju” i ponavlja da „demokratija pripada čitavom čovečanstvu”

Demokratija je duže od decenije na silaznoj putanji, ugrožena na raznim tačkama sveta, a predsednik SAD je nameran da u „godini akcije” odlučnije promoviše poredak zasnovan na liberalnim vrednostima Zapada.

„Amerika se vratila”, izjavio je Džozef Bajden u junu, a šest meseci kasnije, 9. i 10. decembra, organizuje virtuelni Samit za demokratiju od kojeg očekuje da potvrdi njegovu ulogu lidera slobodnog sveta.

Učesnike video-konferencije Bajden će suočiti sa „najvećim geopolitičkim izazovom 21. veka”: odbranom demokratije od autokratije, što je osnovna ideološka postavka spoljne politike vašingtonske administracije. Druge dve teme su borba protiv korupcije i promocija poštovanja ljudskih prava.

Koje države pozvati, koje izostaviti? Konačna lista od 110 zemalja je miks liberalnih demokratija i poludemokratija, ali i država sa izrazito snažnim autoritarnim karakteristikama.

Bajden očekivano nije pozvao Rusiju i Kinu, dve zemlje koje koje su geostrateški rivali Amerike i ne ispunjavaju kriterijume Fridom hausa, glavnog svetskog arbitra za procene demokratskih sloboda.

Izostavljajući Kinu a pozivajući Tajvan, američki predsednik je sebi stvorio najveći problem. Iako je Vašington Tajvan nazvao „učesnikom”, a ne „nacijom”, Peking ne krije bes zbog poziva teritoriji koju UN, ali i SAD od 1979, priznaju kao deo jedne Kine. Kina je samit ocenila kao „veliku ironiju” i ponavlja da „demokratija pripada čitavom čovečanstvu”.

Moskva takođe brani stanovište da nije na SAD da propisuju šta je demokratija. „SAD sada, nažalost, žele da iscrtaju nove linije podela i da zemlje podele na dobre, po njihovom mišljenju, i loše, takođe po njihovom mišljenju”, izjavio je portparol Kremlja Dmitri Peskov.

Lista je izazvala reagovanja u rasponu od oštrih kritika preko konfuzije do poruka da bi Bajden prvo trebalo da se pozabavi erozijom demokratije u sopstvenoj zemlji a ne da podučava druge. Kritičari su posebno glasni posle autoritarnih tendencija vlasti Donalda Trampa, njegovog kontinuiranog odbijanja da prizna prošlogodišnji izborni poraz i napada na Kapitol 6. januara.

Bajden pokušava da se što brže oslobodi politike konfrontacije svog prethodnika i da na globalnom nivou promoviše prioritet svoje spoljne politike, ali problematična lista učesnika samita nagoveštava da će umesto velikog okupljanja virtuelni skup dodatno podeliti svet.

Vođen sopstvenom ambicijom, američki predsednik je izgleda otišao predaleko. Umesto da se ograniči na krug od 77 država koje su po ocenama iz izveštaja Fridom hausa za 2021. „slobodne” ili potpune demokratije, proširio je listu sa barem 19 koje ne ispunjavaju kriterijume. Među njima je i osam problematičnih: Angola, Demokratska Republika Kongo, Irak, Kenija, Malezija, Pakistan, Srbija i Zimbabve.

Utvrđivanje učesnika jednog tako velikog diplomatskog okupljanja je nesumnjivo složen proces koji je okončan više birokratskim knjiženjem američkih geostrateških interesa nego suštinskim uvažavanjem kriterijuma demokratije. Ukrajina je pozvana kao kontrabalans Rusiji, što je i uloga koju imaju Filipini naspram Kine.

Pozvane su sve ostale velike zemlje poput Brazila, Indije, Indonezije, Nigerije i Pakistana iako su suočene sa ozbiljnim demokratskim nazadovanjem, populizmom i političkim nasiljem. Kriterijum veličine i uticaja bio je presudan, ali organizatori su se potrudili i da pozovu oko 30 mikrodržava čije je stanovništvo manje od milion ljudi.

Evropa sa 39 učesnika predvodi listu. Sledi 27 zemalja zapadne hemisfere, 21 iz Azije/Pacifika i subsaharske Afrike, dok je najmanje učesnika sa Bliskog istoka, severne Afrike, južne i centralne Azije.

Mađarska je jedina članica EU bez poziva, ali jeste Poljska iako obe promovišu „neliberalnu demokratiju” dok ih partneri iz unije ozbiljno kritikuju zbog urušavanja prave države. Van samita ostaće i Turska, ključni američki saveznik unutar NATO-a. Pozivar je rešen da zbog autoritarnosti kazni i Viktora Orbana i Redžepa Tajipa Erdogana i da im tako odmogne uoči izbora koji ih čekaju.

Bajden je tek drugi predsednik rimokatoličke vere, nedavno je posetio papu Franju, ali zašto je isključio Svetu Stolicu? Po kom kriterijumu su iz Evrope izostali Lihtenštajn, Monako ili San Marino?

Sa zapadnog Balkana Srbija se našla na spisku iako Fridom haus kategoriše Srbiju kao „izbornu autokratiju”. Pozvani su svi iz regiona, sem Bosne i Hercegovine, verovatno zato što bi moralo da je predstavlja trojno predsedništvo, a Milorad Dodik je na crnoj listi Stejt departmenta.

Na spisku je više bivših sovjetskih republika, poput država Baltika, Gruzije i Jermenije, ali nema Azerbejdžana, Kazahstana i Uzbekistana.

Očito je da su sastavljači liste imali dosta problema koga da, sem Izraela, pozovu sa Bliskog istoka. Na kraju su izostavljeni ključni saveznici u arapskom svetu, poput Egipta, Saudijske Arabije i Ujedinjeni Arapski Emirati, što bi bilo razumljivo po stepenu njihove autoritarnosti, ali zašto nema Katara, Maroka ili Tunisa kada je već pozvan Irak?

Dileme stvara i Afrika jer je pozvana tek trećina zemalja, osvedočenih američkih prijatelja ili onih koje pokazuju tek prve znake liberalizacije, dok su izostavljene zemlje koje su po kriterijumima Fridom hausa plasirane bolje od barem polovine sa liste.

Pozvani su Indija, Pakistan i Filipini gde su uočljive autoritarne tendencije. Po kom kriterijumu nema Bangladeša, Singapura ili Šri Lanke? Moguće zbog rastuće saradnje sa Kinom. Spisak Latinske Amerike manje je kontroverzan, iako zbunjuje poziv Brazilu koji poslednjih godina beleži ozbiljne demokratske deficite.

Lista je veoma slična onoj sa skupa Zajednice demokratija održanog u Varšavi juna 2000, mada je tada Rusija smatrana potencijalnom demokratijom. Ta američko-poljska inicijativa završila je neslavno. Bajden to svakako ima na umu.

Američki predsednik od učesnika očekuje posvećenost odbrani demokratije i ljudskih prava, ali kako će se ta obećanja meriti i kako će se sprovoditi u život, nije poznato. Sem ambicije, neophodan je i osećaj za realnost.

Ukoliko se sve svede na uopštena i banalna saopštenja koja će svi zdušno podržati, pitanje je da li ovaj samit može da predstavlja prelomni trenutak, da u vremenu koje pristiže ohrabri stvarne reforme i prekine deceniju demokratskog nazadovanja? Svet već ima dovoljno deklaracija o ljudskim pravima i demokratiji. Još jedna ne menja mnogo na stvari.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Марко Латиновић
"... зашто је искључио Свету Столицу? По ком критеријуму су из Европе изостали Лихтенштајн, Монако или Сан Марино?" Па то није тешко погодити! Ниједна од набројаних држава нема бомбардере.
Ludolph
demokratija je tu samo ideoloski kisobran koji treba da okupi drzave koji su u zavisnom odnosu prema SAD. Zakljucak je da suverenost i demokratija po americkom obrascu nikako ne mogu da idu zajedno.
Звездан Јовановски
@Дипломирани политиколог Обични Немци, ван великих урбаних средина желе да американцима виде леђа. Чак шта више, слично као у Јапану, то прераста у мржњу према американцима. Што је за мене било велико изненађење, да људи са таквом страшћу говоре против американаца. То што би Немачка повећала издатке за одбрану без САД, било би чак уштеда јер губици немачке привреде због прислилне лојаности америчким санкцијама, Немачкој ствара годишње губитке који су око два пута већи од буџета за одбрану!
Звездан Јовановски
@Дипломирани политиколог Пример СТ2 је само пример да је "демократија" фарса. Није тачно да су политичке власти у Немачкој и Данској биле за СТ2. Напротив! Крупан немачки бизнис је ћутао, а онда је рекао немачким политичарима, "доста сте се играли власти, прекидамо". Онда су одржали Меркеловој пре два изборна круга лаку показну вежбу како ће да је скину и тек тада је "подржала" СТ2. И Француска је Русији исплатила преко милијарде евра казне јер није (смела од американаца) да испоручи бродове.
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.