Utorak, 18.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Poštovanje istine pri oceni naše istorije iz Drugog svetskog rata

Дража Михаиловић са америчким пилотима, аеродром Прањани 1944. (Фотодокументација „Политике”)

U svojoj 102. godini osećam obavezu i potrebu da istaknem neke istorijske činjenice, kao prilog istini i našem pomirenju.

U „Politici” od 15. avgusta piše o sporu građana Bijeljine zbog podizanje biste Dragoljubu Draži Mihailoviću. Uvaženi reditelj Radoš Bajić u „Politici” od 13. jula piše o toku snimanja operacije spasavanja američkih pilota u Srbiji 1944. godine. Na to je reagovalo više autora različitim ocenama o našoj istoriji iz Drugog svetskog rata. Nastavlja se sporenje dela nas Srba o ulozi četnika i Draže Mihailovića u tom teškom vremenu.

Posle slanja svog ađutanta Vladimira Lenca u Beograd Dimitriju Ljotiću, u maju 1941. godine, da ga obavesti da neće vršiti nikakve akcije, i posle sastanka u Divcima, kod Valjeva, s nemačkim pukovnikom Kogardom, 11. novembra 1941. godine, četnici nisu nigde vodili rat protiv okupatora niti protiv ustaša. Napadali su samo partizane i njihove porodice (tada su Nemcima predali oko 300 partizana).

Početkom 1943. godine, u Lipovu kod Kolašina, gde je Draža boravio s italijanskim oficirima, sačinjen je plan prema kojem je pukovnik Bajo Stanišić poveo oko 12.000 četnika i dva puka Bugara na Neretvu da pomogne okupatoru i ustašama da uništi glavninu partizana.

Posle sukoba s partizanima kod Konjica, četnici su se razbežali i najveći deo se vratio bez oružja. Iste godine, Stanišić je poginuo u Ostrogu s generalom Blažom Đukanovićem, predsednikom Crne Gore u vreme italijanskog guvernera Pircija Birolija.

Kada su partizani, posle teških borbi protiv Nemaca i četnika, oslobodili Danilovgrad 9. decembra 1944. godine, sutradan i više narednih dana razlegao se lelek naroda koji je dolazio do zajedničke grobnice u selu Lazine, u kojem su četnici Pavla Đurišića 23. jula 1944. streljali 52 devojke i mladića. Pohvatali su ih po naseljima i streljali, a tu im je kasnije podignut spomenik.

Kad je Đurišić shvatio da se posle takvog teškog zločina mora udaljiti iz Crne Gore, obukao je oko 2.000 pripadnika svog odreda u nemačke uniforme. Setio se crnogorskog političara Sekule Drljevića, koji je iz Crne Gore utekao kod Pavelića, i zamolio ga da Ante dozvoli da njegov odred prođe za Austriju. Pavelić je dozvolio, a ustašama dao nalog da ih sačekaju na obali Save i likvidiraju. To je učinjeno tako da im nije pomogla nemačka uniforma.

U aprilu 1944. godine Mihailović je sa oko 15.000 četnika došao blizu Sarajeva da bi odstupio s Nemcima. Partizani su 6. aprila oslobodili Sarajevo, pa je Dražin plan propao. Ta masa četnika uputila se da preko Sandžaka uđe u Srbiju i Crnu Goru. U teškim borbama s partizanima kod Kalinovika ostali su bez artiljerije i radio-stanice. Draža je okupio oko 500 četnika i uputio se niz Drinu u cilju traženja skloništa. Bilo mu je poznato da su saveznici predali Jugoslaviji generale Lera i Nedića.

Deo četnika se predao partizanima i njih oko 1.800 u Šavniku su dobili propusnice da idu u svoja mesta.

Najveći deo četničke vojske doživeo je tešku sudbinu u šumama Zelengore i Sutjeske – masovno obolele od tifusa i bez ikakvog snabdevanja, stalno su ih napadali partizani.

Draža se skrivao u Podrinju do 13. marta 1946. godine, kad ga je uhvatila Ozna. Osuđen je na smrt i kasnija odluka da se presuda poništi zbog procesnih manjkavosti ne znači da mu se oprašta saradnja s okupatorom.

Ovde iznete istorijske istine trebalo bi da posluže istoričarima, književnicima, snimateljima i drugima, koji se bave srpskom istorijom iz Drugog svetskog rata, da poštuju istinu i time doprinose kvalitetu svojih dela i pomirenju onih Srba koji se još spore u vezi s delom teške istorije svog naroda.

Dr Danilo Vujičić,
profesor FTN u penziji, Novi Sad

Komentari38
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Катарина Крстић
Истине ради, молим вас да објавите: не познајем Драгана Сотривића, али ми је познат капетан ЈкВ и мајор Армије Крајове Драган Сотировић, одликован највишим пољским ратним одликовањем Виртути милитари наредбом генерала Бор Комаровског и унапређен наредбом генерала Андерса.После заробљавања у ГМ и неколико логора одведен је у кажњенички логор Стриј,одакле уз помоћ АК бежи и постаје њихов борац. Добротвор манастира Хиландар. Добро је што постоји Гугл, само треба знати стране језике,пољски и францус
Бојана
Да нисам, Сотировићу, са тобом студирала, мислила би да си клонфер а не историчар. Елементарно незнање. Петар Томац је итекако на ранг листи за 1940.годину. Сам себи противречиш. Наводиш да је од средине 1940 начелник штаба. Сам знаш да сваки официр, који прима плату у трупи, макар један дан у тој календ. години, је на листи. Томац је по задатку отишао у домобране исто као што је Павелић послао Звонка Вучковића код Драже. Прекинуо си контакт са историјом давно. Сорош и Литванија учинише своје.
Др Тодор Николић
Госпон Сотировићу, ја немам такву моћ имагинације као што је имате ви. У време кад је директор војног архива био фантазер и СПО имагинатор, Драган Крсмановић, снимио сам ранг листе за преко 630 официра краљевске војске, који су после рата у ЈНА, заузимали одговорне дужности. Упознао сам српску породицу Томац у Бгд. Вашим фантазијама, Сотировићу, нема краја. Тврдите да П. Т. није био официр КЈ, а потом наводите где је службовао. Домобрани никад нису носили У на капи и, било је много Срба код њих
Катарина Крстић
Не постоји име П. Томца ни на кавим листама 1940. године, јер је он од 1937. до половине 1940. војни аташе Краљевине Југославије у Истанбулу, а потом начелник Штаба Вардарске дивизије са седиштем у Скопљу(у најостељивије време, са очајним реаговањем при италијанској инвазији 1940) - све до дезертирања у нацистичку НДХ војску. Онај ко је таквом, а било их је ~200К, ставио петокраку уместо У сам је себе заувек исписао из часних људи (могао је бити Србин и милион пута, иако етнос само ви помињете).
Inž. Goran Ostojić, Keln, Nemačka
Kad smo kod simbola, objasnite mi Sotiroviću, koji krst je na crvenoj podlozi na rukavu nosio vaš deda, šucfirer Dragan Sotirović, posle priključenja Wafen SS-u i u momentu streljanja nekoliko hiljada ruskih žena dece i staraca između Pripjata i Černigova? Budite ljubazni, objasnite, kako jedan srbin da se nađe u SS-u? I, zahvaljujući kome i čemu, je izbegao kaznu, posle rata?
Марко
Мислим да дебате овог типа и на овај начин више нема смисла водити. Ко има добру вољу и чисту жељу да дође до истине, наћи ће начин. Ко жели да гледа научену црно белу слику ових важних историјских догађаја, радиће то и даље без обзира на све изнете чињенице. Гледајмо да будемо браћа једни другима јер немамо више ни снаге ни времена за губљење. Чак и ова слика уз овај текст говори много. Будимо људи.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.