Уторак, 18.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Поштовање истине при оцени наше историје из Другог светског рата

Дража Михаиловић са америчким пилотима, аеродром Прањани 1944. (Фотодокументација „Политике”)

У својој 102. години осећам обавезу и потребу да истакнем неке историјске чињенице, као прилог истини и нашем помирењу.

У „Политици” од 15. августа пише о спору грађана Бијељине због подизање бисте Драгољубу Дражи Михаиловићу. Уважени редитељ Радош Бајић у „Политици” од 13. јула пише о току снимања операције спасавања америчких пилота у Србији 1944. године. На то је реаговало више аутора различитим оценама о нашој историји из Другог светског рата. Наставља се спорење дела нас Срба о улози четника и Драже Михаиловића у том тешком времену.

После слања свог ађутанта Владимира Ленца у Београд Димитрију Љотићу, у мају 1941. године, да га обавести да неће вршити никакве акције, и после састанка у Дивцима, код Ваљева, с немачким пуковником Когардом, 11. новембра 1941. године, четници нису нигде водили рат против окупатора нити против усташа. Нападали су само партизане и њихове породице (тада су Немцима предали око 300 партизана).

Почетком 1943. године, у Липову код Колашина, где је Дража боравио с италијанским официрима, сачињен је план према којем је пуковник Бајо Станишић повео око 12.000 четника и два пука Бугара на Неретву да помогне окупатору и усташама да уништи главнину партизана.

После сукоба с партизанима код Коњица, четници су се разбежали и највећи део се вратио без оружја. Исте године, Станишић је погинуо у Острогу с генералом Блажом Ђукановићем, председником Црне Горе у време италијанског гувернера Пирција Биролија.

Када су партизани, после тешких борби против Немаца и четника, ослободили Даниловград 9. децембра 1944. године, сутрадан и више наредних дана разлегао се лелек народа који је долазио до заједничке гробнице у селу Лазине, у којем су четници Павла Ђуришића 23. јула 1944. стрељали 52 девојке и младића. Похватали су их по насељима и стрељали, а ту им је касније подигнут споменик.

Кад је Ђуришић схватио да се после таквог тешког злочина мора удаљити из Црне Горе, обукао је око 2.000 припадника свог одреда у немачке униформе. Сетио се црногорског политичара Секуле Дрљевића, који је из Црне Горе утекао код Павелића, и замолио га да Анте дозволи да његов одред прође за Аустрију. Павелић је дозволио, а усташама дао налог да их сачекају на обали Саве и ликвидирају. То је учињено тако да им није помогла немачка униформа.

У априлу 1944. године Михаиловић је са око 15.000 четника дошао близу Сарајева да би одступио с Немцима. Партизани су 6. априла ослободили Сарајево, па је Дражин план пропао. Та маса четника упутила се да преко Санџака уђе у Србију и Црну Гору. У тешким борбама с партизанима код Калиновика остали су без артиљерије и радио-станице. Дража је окупио око 500 четника и упутио се низ Дрину у циљу тражења склоништа. Било му је познато да су савезници предали Југославији генерале Лера и Недића.

Део четника се предао партизанима и њих око 1.800 у Шавнику су добили пропуснице да иду у своја места.

Највећи део четничке војске доживео је тешку судбину у шумама Зеленгоре и Сутјеске – масовно оболеле од тифуса и без икаквог снабдевања, стално су их нападали партизани.

Дража се скривао у Подрињу до 13. марта 1946. године, кад га је ухватила Озна. Осуђен је на смрт и каснија одлука да се пресуда поништи због процесних мањкавости не значи да му се опрашта сарадња с окупатором.

Овде изнете историјске истине требало би да послуже историчарима, књижевницима, сниматељима и другима, који се баве српском историјом из Другог светског рата, да поштују истину и тиме доприносе квалитету својих дела и помирењу оних Срба који се још споре у вези с делом тешке историје свог народа.

Др Данило Вујичић,
професор ФТН у пензији, Нови Сад

Коментари38
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Катарина Крстић
Истине ради, молим вас да објавите: не познајем Драгана Сотривића, али ми је познат капетан ЈкВ и мајор Армије Крајове Драган Сотировић, одликован највишим пољским ратним одликовањем Виртути милитари наредбом генерала Бор Комаровског и унапређен наредбом генерала Андерса.После заробљавања у ГМ и неколико логора одведен је у кажњенички логор Стриј,одакле уз помоћ АК бежи и постаје њихов борац. Добротвор манастира Хиландар. Добро је што постоји Гугл, само треба знати стране језике,пољски и францус
Бојана
Да нисам, Сотировићу, са тобом студирала, мислила би да си клонфер а не историчар. Елементарно незнање. Петар Томац је итекако на ранг листи за 1940.годину. Сам себи противречиш. Наводиш да је од средине 1940 начелник штаба. Сам знаш да сваки официр, који прима плату у трупи, макар један дан у тој календ. години, је на листи. Томац је по задатку отишао у домобране исто као што је Павелић послао Звонка Вучковића код Драже. Прекинуо си контакт са историјом давно. Сорош и Литванија учинише своје.
Др Тодор Николић
Госпон Сотировићу, ја немам такву моћ имагинације као што је имате ви. У време кад је директор војног архива био фантазер и СПО имагинатор, Драган Крсмановић, снимио сам ранг листе за преко 630 официра краљевске војске, који су после рата у ЈНА, заузимали одговорне дужности. Упознао сам српску породицу Томац у Бгд. Вашим фантазијама, Сотировићу, нема краја. Тврдите да П. Т. није био официр КЈ, а потом наводите где је службовао. Домобрани никад нису носили У на капи и, било је много Срба код њих
Катарина Крстић
Не постоји име П. Томца ни на кавим листама 1940. године, јер је он од 1937. до половине 1940. војни аташе Краљевине Југославије у Истанбулу, а потом начелник Штаба Вардарске дивизије са седиштем у Скопљу(у најостељивије време, са очајним реаговањем при италијанској инвазији 1940) - све до дезертирања у нацистичку НДХ војску. Онај ко је таквом, а било их је ~200К, ставио петокраку уместо У сам је себе заувек исписао из часних људи (могао је бити Србин и милион пута, иако етнос само ви помињете).
Inž. Goran Ostojić, Keln, Nemačka
Kad smo kod simbola, objasnite mi Sotiroviću, koji krst je na crvenoj podlozi na rukavu nosio vaš deda, šucfirer Dragan Sotirović, posle priključenja Wafen SS-u i u momentu streljanja nekoliko hiljada ruskih žena dece i staraca između Pripjata i Černigova? Budite ljubazni, objasnite, kako jedan srbin da se nađe u SS-u? I, zahvaljujući kome i čemu, je izbegao kaznu, posle rata?
Марко
Мислим да дебате овог типа и на овај начин више нема смисла водити. Ко има добру вољу и чисту жељу да дође до истине, наћи ће начин. Ко жели да гледа научену црно белу слику ових важних историјских догађаја, радиће то и даље без обзира на све изнете чињенице. Гледајмо да будемо браћа једни другима јер немамо више ни снаге ни времена за губљење. Чак и ова слика уз овај текст говори много. Будимо људи.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.