Protesti i blokade – dug put od ulice do glasačke kutije

Ako ovu energiju ne akumuliramo u dve građanske pobede nego ih pretvorimo u neku vrstu izbacivanja zahteva, bojim se da ćemo posle toga ponovo doći u situaciju da dolazimo u emisiju ovde i kukamo kako je narod kriv jer narod neće da se buni i ne sluša genijalne stvari, rekao je u jednoj televizijskoj emisiji Savo Manojlović iz pokreta „Kreni – promeni”, koji je jedan od organizatora protesta i blokada saobraćajnica i mostova prethodne dve subote. Komentarisao je, naime, pokušaje da se lista zahteva protestanata proširi, a koji dolaze iz političkog sektora. Predstavnici zeleno-levog bloka (Zajedno za Srbiju, „Ne davimo Beograd” i „Ekološki ustanak”) zatražili su da lista zahteva sadrži i usvajanje zakona kojim se „briše” plan o otvaranju rudnika litijuma u Jadru i smenu REM-a, a predsednik pokreta „Oslobođenje” Mlađan Đorđević poručuje da „protesti ne smeju stati čak i ako režim popusti po pitanju Zakona o eksproprijaciji” jer „krajnji cilj svih protesta mora da bude ostavka Aleksandra Vučića”.

Ovakve poruke iz opozicionih redova vlast dočekuje „na volej”, to jest kao dokaz za tvrdnje da protesti nemaju nikakve veze s brigom o građanima i zaštitom životne sredine. Funkcioner SNS-a i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević tvrdi da su „vedete protesta koji se navodno organizuje zbog ’Rio Tinta’ isti oni koji su ga doveli u Srbiju – predstavnici bivše vlasti”, a ministarka Zorana Mihajlović kaže da „osnovni razlog protesta jeste protiv vlade, predsednika Vučića i SNS-a”. „Imali smo dogovor da će ovi protesti biti građanski i drugi deo opozicije je bio korektan da se neće menjati zahtevi da se priča ne bi razvodnjavala. Smatram da je ovim zahtevima dogovor prekršen”, istakao je Manojlović preksinoć u „Utisku nedelje” i dodao da „ako svi budu dodavali zahteve, bićemo džuboks želja”.

Političari ne bi bili političari ako ne bi pokušali da iskoriste ovakvu situaciju za podizanje sopstvenog rejtinga, ili makar vidljivosti – a da li će u tome uspeti zavisi od više faktora. Upitani koliki je politički domet aktuelnih protesta, u čijem središtu su zahtevi ekoloških grupa i pojedinaca za povlačenje Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i izmene Zakona o eksproprijaciji, sagovornici „Politike” pominju pitanje kredibiliteta i autentičnosti.

Navodeći da su protesti svakako jednim delom u političkoj funkciji, politički analitičar Dragomir Anđelković ukazuje da se sigurno jedan značajan deo i organizatora i veliki deo ljudi opredeljuje za proteste iz svojih ekoloških motiva, ali da, s druge strane, političari nastoje da iz toga izvuku korist. „Drugo je pitanje koliko ti političari koji gledaju da se u celu stvar ’ubace’ imaju kredibiliteta i koliko će moći da to iskoriste. Ali, svakako, sama priča o protestima biće platforma gde će biti raznih stvari, od pokušaja stranačkog instrumentalizovanja do pokušaja da se neke nove snage pojave. I, konačno, jedna velika komponenta svega je autentičnost”, ističe Anđelković.

I profesor Zoran Stojiljković, na pitanje koliko imaju šanse oni opozicionari koji pokušaju da se okoriste ovim protestima, kaže – onoliko koliko se tu prepoznaju kao autentični. I naglašava da „oko istih stvari igraju i vlast i opozicija”. „Pokušavam da kažem ono što važi sa stanovišta teorija građanskog otpora i protestne participacije. Protesti imaju šansu ukoliko pokreću pitanja koja su jasna, urgentna, važna ljudima i ne dele ih preterano. Što su pitanja jasnija, što su procenjena kao važnija za građane, koliko se u njima ne vidi nekakva neposredna političko-izborna funkcija, to su oni uticajniji. I ako hoćete tu energiju i protestni potencijal da sačuvate i da pokušate neku malu pobedu oko toga da ostvarite, onda morate to da radite oko stvari o kojima postoji širok konsenzus. Kao što se vlast s druge strane trudi da smanji štetu i rizike”, objašnjava Stojiljković.

Politikolog Jelena Vukoičić ne misli da je politički domet ovih protesta veliki, ali, kako dodaje, „ono što može da bude problematično jeste nasilna priroda protesta”. Smatra da je to i cilj – da se izazovu neki nasilni incidenti i da onda čitava situacija eskalira, što ne bi smelo da se dozvoli. „Kao i kod svih protesta koje smo imali ranije, postoji ta latentna opasnost da situacija izmakne kontroli. A bojim se da ima i političara koji znaju da im je rejting jako slab i nadaju se nekom haosu da bi onda u takvoj situaciji, recimo, pokušali da dobiju nešto što na izborima ne mogu. A što se tiče nekog čistog političkog profita – ne vidim da će mnogo dobiti, pogotovo ljudi koji su, poput Dragana Đilasa, do pre nekoliko godina aplaudirali ’Rio Tintu’, a sad se bore za ekologiju. To je prosto smešno. Ne vidim neki prostor za poboljšanje rejtinga takvih ljudi na ovaj način i ne vidim da će oni zbog protesta imati više glasova na izborima. A mogu da imaju manje”, ocenjuje Vukoičićeva.

O izbornim ishodima je u ovom trenutku, kaže Anđelković, teško govoriti jer je pitanje da li će protest potrajati. Sigurno će, smatra on, jedan deo organizatora i političkih faktora nastojati da potraju, ali sad sve to zavisi i od državne politike, šta će biti sa zakonima zbog kojih su protesti pokrenuti, kakav će biti razvoj događaja dalje u pregovorima između vlasti i kompanija o kojima je reč u ovoj priči...

Zoran Stojiljković dodaje da bi sledeće što bi moglo da ima široku podršku građana moglo da bude nešto što je u vezi s pravom da znaju oko izbora i da mogu da dođu do informacija na osnovu kojih se odlučuju. „Volim da kažem – da imate onoliko informacija o izborima, izbornim kandidatima i platformama koliko imate kad uđete u samoposlugu i birate neku robu. Pa imate etikete, i garancije i proizvođače, i rokove trajanja, i sastav. Šta imate oko izborne ponude s ovako neravnomerno raspoređenim medijskim prostorom”, kaže profesor i primećuje da je veliko pitanje da li bi sada taj zahtev trebalo da bude licitiranje o sastavu REM-a.

Demokratske procedure

Trajanje protesta zavisi od strategija koju će imati i vlasti i civilni sektor i opozicione političke strukture, navodi Stojiljković. „U meri u kojoj tu energiju sačuvate i ne trošite na nešto o čemu nema neke vrste široke saglasnosti građana, to će protesti biti uspešniji i imaće veće delovanje na izbore. Da preciziram: oko toga da morate imati demokratske procedure oko referenduma i narodne inicijative i pogotovo oko novog Zakona o eksproprijaciji, da ne možete u ovakvoj situaciji sa sumnjivim svrhama i u invalidnoj proceduri, u kratkim rokovima vršiti eksproprijaciju, i to pre svega u vezi s temama rudnika i ekologije, koje su ljudima važni – tu imate neku vrstu kapitala i oko njega možete da okupite i leve i desne, i politički aktivne i politički relativno pasivne, kao i pripadnike različitih socijalnih grupa”, ukazuje on.