Протести и блокаде – дуг пут од улице до гласачке кутије

Ако ову енергију не акумулирамо у две грађанске победе него их претворимо у неку врсту избацивања захтева, бојим се да ћемо после тога поново доћи у ситуацију да долазимо у емисију овде и кукамо како је народ крив јер народ неће да се буни и не слуша генијалне ствари, рекао је у једној телевизијској емисији Саво Манојловић из покрета „Крени – промени”, који је један од организатора протеста и блокада саобраћајница и мостова претходне две суботе. Коментарисао је, наиме, покушаје да се листа захтева протестаната прошири, а који долазе из политичког сектора. Представници зелено-левог блока (Заједно за Србију, „Не давимо Београд” и „Еколошки устанак”) затражили су да листа захтева садржи и усвајање закона којим се „брише” план о отварању рудника литијума у Јадру и смену РЕМ-а, а председник покрета „Ослобођење” Млађан Ђорђевић поручује да „протести не смеју стати чак и ако режим попусти по питању Закона о експропријацији” јер „крајњи циљ свих протеста мора да буде оставка Александра Вучића”.

Овакве поруке из опозиционих редова власт дочекује „на волеј”, то јест као доказ за тврдње да протести немају никакве везе с бригом о грађанима и заштитом животне средине. Функционер СНС-а и градоначелник Новог Сада Милош Вучевић тврди да су „ведете протеста који се наводно организује због ’Рио Тинта’ исти они који су га довели у Србију – представници бивше власти”, а министарка Зорана Михајловић каже да „основни разлог протеста јесте против владе, председника Вучића и СНС-а”. „Имали смо договор да ће ови протести бити грађански и други део опозиције је био коректан да се неће мењати захтеви да се прича не би разводњавала. Сматрам да је овим захтевима договор прекршен”, истакао је Манојловић прексиноћ у „Утиску недеље” и додао да „ако сви буду додавали захтеве, бићемо џубокс жеља”.

Политичари не би били политичари ако не би покушали да искористе овакву ситуацију за подизање сопственог рејтинга, или макар видљивости – а да ли ће у томе успети зависи од више фактора. Упитани колики је политички домет актуелних протеста, у чијем средишту су захтеви еколошких група и појединаца за повлачење Закона о референдуму и народној иницијативи и измене Закона о експропријацији, саговорници „Политике” помињу питање кредибилитета и аутентичности.

Наводећи да су протести свакако једним делом у политичкој функцији, политички аналитичар Драгомир Анђелковић указује да се сигурно један значајан део и организатора и велики део људи опредељује за протесте из својих еколошких мотива, али да, с друге стране, политичари настоје да из тога извуку корист. „Друго је питање колико ти политичари који гледају да се у целу ствар ’убаце’ имају кредибилитета и колико ће моћи да то искористе. Али, свакако, сама прича о протестима биће платформа где ће бити разних ствари, од покушаја страначког инструментализовања до покушаја да се неке нове снаге појаве. И, коначно, једна велика компонента свега је аутентичност”, истиче Анђелковић.

И професор Зоран Стојиљковић, на питање колико имају шансе они опозиционари који покушају да се окористе овим протестима, каже – онолико колико се ту препознају као аутентични. И наглашава да „око истих ствари играју и власт и опозиција”. „Покушавам да кажем оно што важи са становишта теорија грађанског отпора и протестне партиципације. Протести имају шансу уколико покрећу питања која су јасна, ургентна, важна људима и не деле их претерано. Што су питања јаснија, што су процењена као важнија за грађане, колико се у њима не види некаква непосредна политичко-изборна функција, то су они утицајнији. И ако хоћете ту енергију и протестни потенцијал да сачувате и да покушате неку малу победу око тога да остварите, онда морате то да радите око ствари о којима постоји широк консензус. Као што се власт с друге стране труди да смањи штету и ризике”, објашњава Стојиљковић.

Политиколог Јелена Вукоичић не мисли да је политички домет ових протеста велики, али, како додаје, „оно што може да буде проблематично јесте насилна природа протеста”. Сматра да је то и циљ – да се изазову неки насилни инциденти и да онда читава ситуација ескалира, што не би смело да се дозволи. „Као и код свих протеста које смо имали раније, постоји та латентна опасност да ситуација измакне контроли. А бојим се да има и политичара који знају да им је рејтинг јако слаб и надају се неком хаосу да би онда у таквој ситуацији, рецимо, покушали да добију нешто што на изборима не могу. А што се тиче неког чистог политичког профита – не видим да ће много добити, поготово људи који су, попут Драгана Ђиласа, до пре неколико година аплаудирали ’Рио Тинту’, а сад се боре за екологију. То је просто смешно. Не видим неки простор за побољшање рејтинга таквих људи на овај начин и не видим да ће они због протеста имати више гласова на изборима. А могу да имају мање”, оцењује Вукоичићева.

О изборним исходима је у овом тренутку, каже Анђелковић, тешко говорити јер је питање да ли ће протест потрајати. Сигурно ће, сматра он, један део организатора и политичких фактора настојати да потрају, али сад све то зависи и од државне политике, шта ће бити са законима због којих су протести покренути, какав ће бити развој догађаја даље у преговорима између власти и компанија о којима је реч у овој причи...

Зоран Стојиљковић додаје да би следеће што би могло да има широку подршку грађана могло да буде нешто што је у вези с правом да знају око избора и да могу да дођу до информација на основу којих се одлучују. „Волим да кажем – да имате онолико информација о изборима, изборним кандидатима и платформама колико имате кад уђете у самопослугу и бирате неку робу. Па имате етикете, и гаранције и произвођаче, и рокове трајања, и састав. Шта имате око изборне понуде с овако неравномерно распоређеним медијским простором”, каже професор и примећује да је велико питање да ли би сада тај захтев требало да буде лицитирање о саставу РЕМ-а.

Демократске процедуре

Трајање протеста зависи од стратегија коју ће имати и власти и цивилни сектор и опозиционе политичке структуре, наводи Стојиљковић. „У мери у којој ту енергију сачувате и не трошите на нешто о чему нема неке врсте широке сагласности грађана, то ће протести бити успешнији и имаће веће деловање на изборе. Да прецизирам: око тога да морате имати демократске процедуре око референдума и народне иницијативе и поготово око новог Закона о експропријацији, да не можете у оваквој ситуацији са сумњивим сврхама и у инвалидној процедури, у кратким роковима вршити експропријацију, и то пре свега у вези с темама рудника и екологије, које су људима важни – ту имате неку врсту капитала и око њега можете да окупите и леве и десне, и политички активне и политички релативно пасивне, као и припаднике различитих социјалних група”, указује он.