Deda Mraza je obukla „Koka-kola”

Jedan katolički biskup u Italiji je rekao da Deda Mraz ne postoji i da je njegovo crveno odelo izmislila kompanija „Koka-kola” u reklamne svrhe. „Njujrok tajms” je izvestio o tome i podigla se buka da je u pitanju vrhunski skandal jer biskup tom konstatacijom uništava porodične vrednosti, i to za vreme pritiska kojem su deca izložena usred pandemije. Njegovi nadređeni su se izvinili zbog toga što je biskup svojom izjavom razočarao malu decu i naglasili kako se ne sme uništavati dečja mašta.

UJKA SEM NE ZABORAVLjA: Baš na Međunarodni dan ljudskih prava i nedugo uoči Božića Viši sud u Londonu je usvojio žalbu američke vlade zbog prvobitne presude da se odbije izručenje saosnivača „Vikiliksa” zbog špijunaže i odavanja državnih tajni. Iako ima pravo žalbe, Asanž se sada nalazi na korak do ekstradicije SAD. Britanski sud sada smatra da su se promenile okolnosti, pa je poništio prethodnu odluku iz januara da se izručenje odbija zbog ranjivog psihičkog stanja najpoznatijeg novinara i bojazni da bi, ako bude podvrgnut brutalnim zatvorskim uslovima u američkom zatvoru, mogao da počini samoubistvo. Viši sud je saopštio kako je sada zadovoljan uveravanjima američkih advokata da takozvane specijalne administrativne mere neće biti primenjene u Asanžovom slučaju.

Specijalne mere se određuju zatvorenicima koji se smatraju opasnim i uključuju izolaciju od drugih zatvorenika u maskimalno obezbeđenom zatvoru. Kritičari ove odluke svuda u svetu, izuzev što odluku britanskog suda ocenjuju kao sramnu, tvrde da bi Asanž, koji je od 2012. život proveo u različitim oblicima izolacije – u SAD bio izložen nehumanim uslovima koji u nekim slučajevima mogu da predstavljaju psihičku torturu. Ukoliko britansko pravosuđe usvoji američku žalbu, mašta će biti nedostatna da opiše ono što dekica u crvenom odelu donosi novinarima koji pokušaju da kažu kako je Deda Mraz ispod odela ipak go.

TOPLI ZEC ZA BAJDENA: Kao i posle junskog samita Putina i Bajdena u Ženevi, američki predsednik prolazi kroz toplog zeca. Pojedini mediji, senatori i članice istočnog krila NATO-a (o Ukrjaini da ne govorimo), već upozoravaju da je, dok je bio potpredsednik, zastupao mnogo oštriji stav prema Putinu nego sada kada kao predsednik mora da se suoči s njim. Loš utisak je ostavilo već to što je naspram Putina, koji je sedeo sam u prostoriji, kriptovanoj video-vezi prisustvovao ceo tim njegovih saradnika. „Dubokoj državi” se ne dopada što je dan posle razgovora američki predsednik novinarima rekao da ne razmišlja o slanju trupa u Ukrajinu u ovom trenutku i podsetio da ona nije članica NATO-a i da u tom smislu nema bezbednosne garancije alijanse. Čak je i savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan, koji je prisutvovao razgovoru, rekao kako „još uvek ne veruju” da je Putin doneo odluku o invaziji na Ukrajinu. Učvršćivanje NATO-a dodatnim kapacitetima na istočnom krilu ostaje na snazi, takođe i pretnje sankcijama kakve nisu viđene od 2014. godine, a što se tiče gasa – on „Severnim tokom 2” ne teče. „Ako Putin želi da ga pusti, uzdržaće se od invazije na Ukrajinu”, zaključio je Saliven.

Bajden je sam ponudio da razgovara s najmanje četiri najvažnije članice o davanju bezbednosnih garancija Rusiji, a pre toga je razgovarao sa „Bukureštanskom devetorkom”, koja je kritikovala predlog o pokretanju dijaloga Rusija–NATO. Navedeno je da je Bugarsku, Češku, Slovačku, Letoniju, Litvaniju, Estoniju, Mađarsku, Poljsku i Rumuniju uveravao u posvećenost SAD transatlantskoj bezbednosti i „svetom” članu 5 o kolektivnoj odbrani. Blumberg je objavio da je jedna članica NATO-a naročito besna zbog stava Vašingtona, a Rusi tvrde da je „razbesnela vlada” sedi u Varšavi.

KUBANSKA KRIZA PRED KREMLjOM: Moskva po hitnom postupku priprema svoj koncept vizije bezbednosnih garancija i u toku su pripreme za neku vrstu sastanka na visokom nivou Rusije i glavnih saveznika u NATO-u. Rusiji je svakako više stalo da se ova kriza reši jer bez obzira na to što njeni zvaničnici podsećaju na novu „kubansku krizu”, u ovom slučaju su rakete mnogo bliže Moskvi nego tada Vašingtonu. Počela su i curenja informacija sa zatvorenog stanka, pa je prema rečima Nulandove Rusija spremna da povuče svoje trupe iza Urala. Asošijejted pres tvrdi da će se i Ukrajina pomaći s mrtve tačke neispunjavanja Minskih sporazuma i da su SAD spremne da odlože slanje manje dodatne vojne pomoći Ukrajini vrednosti 200 miliona dolara. Ipak, Crno i Azovsko more su i dalje najposećenije vodene provršine, a vazdušni prostor je premali za bliske susrete lovaca. U međuvremenu Pentagon i CIA su smanjili pompu povodom gomilanja ruskih snaga, a predah će barem dati šansu diplomatiji.