Jedan muzički dan u Peruđi

Specijalno za „Politiku”  
Peruđa – U vreme festivala Umbrija džez, Peruđa se budi u ritmu Nju Orleansa, uz muziku paradnog orkestra „Coolbone Brass Band”. Kolona ’ranoranilaca’ formira se ispred hotela „Roseta” da bi prošetala Korzom Vanuči do trga Četvrti novembar i probudila uspavani grad.

Na pola puta do odredišta je malo pozorište Pavone iz XVIII veka, svojevremeno omiljeno mesto plemićke zabave, a danas jedan od prostora u kome se odvijaju programi festivala Umbrija džez. Tačno u podne, u Pavoneu nastupa trio pijaniste Kerema Gorseva iz Turske, u okviru saradnje sa Istanbul džez festivalom, još jednim iz porodice IJFO (International Jazz Festival Organisation), koja okuplja 14 najvećih svetskih džez festivala. Očekujemo da čujemo „boje” istoka, ali Gorsev pokazuje da ga više zanima da nastavlja put klavirskih trija koji je nekad davno postavio Bil Evans, sa osnovom u bibapu i blagim nadgradnjama iz domena klasične muzike.

Kasnije tokom popodneva u istom pozorištu predstaviće se trio Bila Frizela, jednog od najcenjenijih džez gitarista današnjice. Frizel je odavno napustio glavnu struju i otvorio istraživanje ukrštanja džeza sa rokenrolom ili kantri muzikom – džez pravovernici nisu srećni zbog toga. Gitarista se više bavi postavljanjem uglađenog ambijenta nego što prikazuje tehniku improvizovanja. Kada nas je umalo uspavao, čućemo izvrsne verzije „A Hard Rain’s Gonna Fall”, Boba Dilena, i „A Change is Gonna Come”, Sema Kuka.

Prateći popodnevnu paradu stižemo do pozorišta Morlaki, koje je krajem XVIII veka izgradilo bogato građanstvo. Ovo impresivno zdanje, sa pet galerija i pozlaćenim svodovima, pruža dobrodošlicu kvintetu multiinstrumentaliste Džejmsa Kartera. Njegov set predstavlja proslavu istorije džeza – iz diksilenda, kvintet uskače u free svirku, iz nežne balade u fanki. Osim Kartera, koji kao solista briljira na nekoliko različitih saksofona, klarineta i flauta, zapaženu ulogu ima i trubač Kertis Tejlor, sve to uz žestoki takt ritam sekcije predvođene bubnjarom Leonardom Kingom.

Ispod istorijskih zidina, atletski stadion pored crkve Santa Đulijana je mesto gde u večernjim satima nastupaju najveće zvezde festivala. Obično su na programu dva benda, ali je dugo očekivani ponovni susret vibrafoniste Gerija Bartona i gitariste Peta Metinija dovoljan razlog da im organizator obezbedi ceo termin. Uz basistu Stiva Svoloua, i bubnjara Antonija Sančeza, slušamo numere koje su obeležile njihov zajednički rad u sedamdesetim i osamdesetim, a među kojima su mnoge postale standardi džeza, poput Metinijeve kompozicije „Question and Answer” ili Korijine „Sea Journey”. Atmosfera je idilična – nežni tonovi Metinijeve gitare i zvonki vibrafon Bartona ispunjavaju prostor ispod punog meseca, koji juri najsjajniju zvezdu na nebu iznad Peruđe, uz baladu „Angel Eyes”.

Povratak u Morlaki na ponoćni koncert vodi pokretnim stepenicama kroz tvrđavu Roka Paolina iz XVI veka. Na pola puta do vrha zastaćemo da probamo paštetu od maslina, uz muziku trija pijaniste Džeralda Klejtona. Talentovani sin slavnog džez kontrabasiste Džona jedno je od najvećih otkrića festivala. Njegov izraz je fantastična mešavina tradicije i modernog džeza – susret Oskara Pitersona, Bila Evansa i klasike XX veka u ritmu njegove generacije, sa ukusom fankija, soula i latinomuzike.

U prvim satima novog dana, legendarni džez vibrafonista Bobi Hačerson ponudio je standardni džez repertoar, sa baladama „I Love You For Sentimental Reason”, „Old Devil Moon” i „I Thought About You”, kao najboljim uvodom u san. U obližnjem klubu, oni najuporniji traže još uzbuđenja, na džem sešnu studenata letnjeg kampa Berkli škole. Sledećeg podneva probudiće ih ponovo veseli „Coolbone Brass Band”.