Čak 44 odsto mladih bili su žrtve digitalnog nasilja

Skoro svaka druga mlada osoba u Srbiji prati nekog influensera na društvenim mrežama, a najpopularniji među njima i dalje su kontroverzni jutjuber Baka Prase, poznati gejmer Muđa, instagram zvezda Zorana, pevačica Sara Jo i jutjuber Đota, koji svojim vernim pratiocima nudi dnevnu dozu sadržaja u vezi sa sportom. Stepenicama digitalne slave ubrzano se penju i Tamara Ćosić, zahvaljujući instagram nalogu „Lepa svaki dan”, lajfstajl guru Dunja Jovanić i model Jana Dačović. Istraživanje koje je sproveo CESID za program „Nova pismenost” – koji partnerski vode Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) i organizacija „Propulsion” – na reprezentativnom uzorku od 1.188 osoba iz opšte populacije i poduzorku od 567 mladih pokazalo je da svaki četvrti građanin Srbije, uzrasta od 12 do 60 godina, prati između deset i 19 influensera, a svaki deveti kupuje proizvode koje oni preporučuju. „Instagram” je kraljevstvo influensera i virtuelna adresa na kojoj stanuje najveći broj novih idola mlade generacije, a „Jutjub” i „Tiktok” su društvene mreže kojima raste popularnost u svetu influensera jer sve veći broj njih koristi ove platforme kako bi komunicirali sa svojim pratiocima. Koju vrstu sadržaja influenseri najčešće nude na svom digitalnom meniju?

Pre svega smeh i zabavu, ističe Vanja Banković, edukatorka programa „Nova pismenost”, i dodaje da najveći broj influensera svoju popularnost gradi na sadržajima koji predstavljaju otklon od sumorne realnosti i depresivnih vesti, bilo da su u pitanju saveti o šminkanju, pravljenju torte „reform”, odgajanju blizanaca ili je reč o igranju video-igrica. Ona, međutim, ne krije zadovoljstvo što se na lestvici popularnosti polako uzdižu oni koji edukativne i naučne činjenice svojim pratiocima objašnjavaju na popularan i zabavan način. Zvezde „Tiktoka” nedavno su postale jedna profesorka fizike i jedna studentkinja astrofizike, koje stiču sve veći broj obožavalaca na ovoj popularnoj socijalnoj mreži. „Naše istraživanje pokazuje da oko 40 odsto mladih priznaje da influenseri utiču na formiranje njihovih stavova, ponašanja, mišljenja, oblačenja i muzički ukus. Međutim, za razliku od mladih kojima su idoli influenseri koji nude zabavu, odrasli prate osobe koje nude informativne sadržaje, a u pitanju je veganstvo, mentalno zdravlje, biznis, porodica, astrologija, uređenje doma i slično. Ipak, treba reći da u Srbiji postoji generacijski jaz u kojem su mladi u velikom procentu korisnici društvenih mreža i dobro upoznati sa  influenserima, nasuprot populaciji starijoj od 55 godina, koja i dalje prati tradicionalne medije i kojoj su nove socijalne mreže (poput ’Tiktoka’) udaljeni, a neretko i teško shvatljivi koncepti. Zato ne čudi podatak da preko polovine roditelja smatra da su sve društvene mreže štetne ili veoma štetne za decu. Međutim, oni moraju da prestanu s njihovom stigmatizacijom jer je to druga ’adresa’ na kojoj njihova deca žive. A kada se dese problemi u digitalnom svetu, deca moraju da potraže pomoć roditelja, bez straha da će im oni ukinuti profil na socijalnoj mreži ili oduzeti telefon”, primećuje naša sagovornica.

Nažalost, strahovi i strepnje roditelja imaju potporu u realnosti. Pomenuto istraživanje pokazuje i da je čak petina ispitanika iz celog uzorka bila žrtva nasilja na internetu i nije znala kako da se izbori s tom situacijom. Očekivano, najpogođeniji su pripadnici generacije Z (zed), kojoj pripadaju mladi od 15 do 25 godina. Čak 44 odsto njih bili su žrtve digitalnog nasilja, to jest govora mržnje na internetu.

„Nasilje na internetu je globalna tendencija i administratori društvenih mreža trude se da zaštite svoje korisnike od takozvanog sajberbulinga. ’Tiktok’, primera radi, ne dozvoljava postavljanje video-snimaka s cigaretama ili pornografskim sadržajem, ali ostaje problem verbalnog nasilja. Na sreću, zajednica na ’Tiktoku’ je mnogo manje tolerantna na govor mržnje, seksizam, diskriminaciju i rasizam i brzo ’banuje’ korisnike koji šire takav sadržaj”, zaključuje Vanja Banković.

Katarina Đorđević