Strah od rasta inflacije

Otkako je Republički zavod za statistiku objavio da je i kod nas, kao i u Nemačkoj i Americi, inflacija stigla do 6,6 odsto, naviru pitanja hoće li još rasti i dokle, i kakve su šanse da se vrati na nivo koliki je godinama bio. Počelo se s tvrdnjom da je taj skok privremenog karaktera i da je uzrokovan uglavnom spoljnim faktorima. Međutim, zebnja da bi inflacija mogla da se otme kontroli uvlači se pod kožu i nestaje početno verovanje da će se stvari vratiti u normalu već u drugoj polovini naredne godine.

Dodatna je nevolja što je 6,6 odsto inflacije, u stvari, prosečan rast cena koje ulaze u obračun inflacije, dok su cene životnih namirnica skočile više nego dvostruko, pa je pad kupovne moći prosečnog, a naročito ispodprosečnog kućnog budžeta, viši od rasta opšte inflacije. S tim u vezi, zabranjeno je podizanje cena nekih životnih namirnica u narednih 60 dana, s tim da prodavci moraju da održavaju ponudu tih artikala u visini proseka u poslednjih 12 meseci, da ne bi došlo do nestašice. Iskustva s administrativnim ograničenjem cena nisu pozitivna, ali – videćemo.

Ako se ostvari predviđeni realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u narednoj godini od 4,5 odsto, a opšta inflacija bude, recimo, šest odsto, to bi značilo nominalni rast BDP-a od 10,5 odsto (4,5+6), koliko bi trebalo najviše da rastu zarade, ako želimo da rastu u skladu s rastom BDP-a. To zasigurno ne bi obezbedilo očuvanje njihove sadašnje kupovne moći zbog, sasvim izvesno, rasta cena osnovnih životnih namirnica višeg od opšte inflacije. Moguć je stoga, pritisak zaposlenih za povećanje zarada, što mnogi poslodavci neće moći da prihvate bez otpuštanja dela zaposlenih, a u slučaju firmi u stranom vlasništvu moguće je izmeštanje delatnosti, poput nedavno „odbeglog” „Geoksa”.

Još goru situaciju možemo očekivati u pogledu kupovne moći penzija. Čak i da se uzme navedeni rast plata i inflacije za obračun rasta penzija, penzije bi u narednoj godini nominalno rasle 8,25 odsto (50 odsto rasta plata plus 50 odsto inflacije). A neće rasti ni toliko, jer je rast penzija za narednu godinu već utvrđen na 5,5 odsto. Dakle, pad kupovne moći zarada, a naročito penzija, u narednoj godini je sasvim izvestan.

Sasvim drugačiji uticaj napred pretpostavljena inflacija imaće na budžet države. Moglo bi se reći da će mu obilato ići naruku. Zašto? Zbog važećeg sistemskog mehanizma da se glavnina budžetskih prihoda zasniva na primeni važećih stopa poreza na nominalnu vrednost osnovice na koju se primenjuju važeće stope. Dakle, prihodi budžeta u velikoj meri mogu rasti nezavisno od realnog, pa čak i nominalnog rasta BDP-a.

Sasvim je realno očekivati viši rast i viši iznos budžetskih prihoda od predviđenih nedavno usvojenim budžetom za 2022. godinu. Na strani rashoda predviđena inflacija neće napraviti veće probleme. Najkrupnija stavka rashoda budžeta su rashodi za plate zaposlenih, čiji je rast već planiran na oko 7,5 odsto. Neka taj rast bude i 10 odsto, to neće utrošiti sav prirast budžetskih prihoda iznad prvobitno predviđenih, utoliko pre što će deo rasta tih rashoda biti kompenzovan daljim padom davanja iz budžeta Fondu PIO za penzije. Svi ostali rashodi verovatno će rasti umerenije od budžetskih prihoda, čiji je nominalni rast, zbog inflacije, sasvim izvestan. Zato će vlast biti u prilici da, ako zaškripi, doda penzionerima stotinak ili više evra, što će, kao i ove i prethodne godine, biti mnogo manje od gubitka zbog važećeg rešenja usklađivanja rasta penzija. I na kraju, moguće je da budžetski deficit bude manji od predviđenog, što će biti „dokaz” domaćinskog poslovanja.

Efekti veće inflacije na ukupnu ekonomiju biće srazmerni valjanosti sistemskih rešenja i ekonomskih politika koje su joj prethodile. Tako gledano, imamo razloga za strah od njenog rasta.

Vojislav Guzina,
ekonomista, Beograd