Страх од раста инфлације

Откако је Републички завод за статистику објавио да је и код нас, као и у Немачкој и Америци, инфлација стигла до 6,6 одсто, навиру питања хоће ли још расти и докле, и какве су шансе да се врати на ниво колики је годинама био. Почело се с тврдњом да је тај скок привременог карактера и да је узрокован углавном спољним факторима. Међутим, зебња да би инфлација могла да се отме контроли увлачи се под кожу и нестаје почетно веровање да ће се ствари вратити у нормалу већ у другој половини наредне године.

Додатна је невоља што је 6,6 одсто инфлације, у ствари, просечан раст цена које улазе у обрачун инфлације, док су цене животних намирница скочиле више него двоструко, па је пад куповне моћи просечног, а нарочито исподпросечног кућног буџета, виши од раста опште инфлације. С тим у вези, забрањено је подизање цена неких животних намирница у наредних 60 дана, с тим да продавци морају да одржавају понуду тих артикала у висини просека у последњих 12 месеци, да не би дошло до несташице. Искуства с административним ограничењем цена нису позитивна, али – видећемо.

Ако се оствари предвиђени реални раст бруто домаћег производа (БДП) у наредној години од 4,5 одсто, а општа инфлација буде, рецимо, шест одсто, то би значило номинални раст БДП-а од 10,5 одсто (4,5+6), колико би требало највише да расту зараде, ако желимо да расту у складу с растом БДП-а. То засигурно не би обезбедило очување њихове садашње куповне моћи због, сасвим извесно, раста цена основних животних намирница вишег од опште инфлације. Могућ је стога, притисак запослених за повећање зарада, што многи послодавци неће моћи да прихвате без отпуштања дела запослених, а у случају фирми у страном власништву могуће је измештање делатности, попут недавно „одбеглог” „Геокса”.

Још гору ситуацију можемо очекивати у погледу куповне моћи пензија. Чак и да се узме наведени раст плата и инфлације за обрачун раста пензија, пензије би у наредној години номинално расле 8,25 одсто (50 одсто раста плата плус 50 одсто инфлације). А неће расти ни толико, јер је раст пензија за наредну годину већ утврђен на 5,5 одсто. Дакле, пад куповне моћи зарада, а нарочито пензија, у наредној години је сасвим известан.

Сасвим другачији утицај напред претпостављена инфлација имаће на буџет државе. Могло би се рећи да ће му обилато ићи наруку. Зашто? Због важећег системског механизма да се главнина буџетских прихода заснива на примени важећих стопа пореза на номиналну вредност основице на коју се примењују важеће стопе. Дакле, приходи буџета у великој мери могу расти независно од реалног, па чак и номиналног раста БДП-а.

Сасвим је реално очекивати виши раст и виши износ буџетских прихода од предвиђених недавно усвојеним буџетом за 2022. годину. На страни расхода предвиђена инфлација неће направити веће проблеме. Најкрупнија ставка расхода буџета су расходи за плате запослених, чији је раст већ планиран на око 7,5 одсто. Нека тај раст буде и 10 одсто, то неће утрошити сав прираст буџетских прихода изнад првобитно предвиђених, утолико пре што ће део раста тих расхода бити компензован даљим падом давања из буџета Фонду ПИО за пензије. Сви остали расходи вероватно ће расти умереније од буџетских прихода, чији је номинални раст, због инфлације, сасвим известан. Зато ће власт бити у прилици да, ако зашкрипи, дода пензионерима стотинак или више евра, што ће, као и ове и претходне године, бити много мање од губитка због важећег решења усклађивања раста пензија. И на крају, могуће је да буџетски дефицит буде мањи од предвиђеног, што ће бити „доказ” домаћинског пословања.

Ефекти веће инфлације на укупну економију биће сразмерни ваљаности системских решења и економских политика које су јој претходиле. Тако гледано, имамо разлога за страх од њеног раста.

Војислав Гузина,
економиста, Београд