Majstor Jonaš u Pančevu

Pančevo - Gde god da stanem prvo vidim ljude pa tek posle pejzaž ili stvari. Zbog kosaca slikam njivu, zbog oronulog starca peć i celu sobu. Drugi slikaju njivu i na kraju kažu: „E, ovde ću da ubacim ljude”, reči su Martin Jonaša, čija ulja na platnu, grafike, diploma i priznanja, do štafelaja i drugih ličnih predmeta, inače samo delić opusa, iz Kovačice stižu u Narodni muzej u Pančevu. Na centralnom mestu i tek restauriran „Kovačički proces”, kapitalno delo istorijske teme, kojom se velikan naive retko bavio, poznat i po briljantnom crtežu, akvarelu i pastelu.

„Jonašovi ljudu imaju izrazito velike ruke i noge, a male glave. Time ukazuje koliko je život seljaka težak, zasnovan na fizičkoj snazi. Njegovi Kovačičani su uvek pitali zašto ih tako slika, na šta je odgovorao da je kao dete obožavao da čuči ispod stola i posmatra roditelje, i iz te perspektive mu delovalo da imaju ogromna stopala i ruke, a malu glavu. Takođe, on kompoziciju oslobađa suvišnih pojedinosti, čime osnovna ideja postaje uočljivija. Klip kukuruza, bundeve, simboli bogatstva, postaju tako ogromnih razmera. Na Jonaševim slikama dominira narandžasta, boje letine, jeseni... Govorio je da ga one smiruju, podsećaju na njivu, na miris plodova i hleba. Možemo reći da je on ostavio i najdublji trag u kovačičkoj školi naivnog slikarstva”, kaže za „Politiku” Ana Žolnaj Barca, direktorka Galerije naivne umetnosti u Kovačici.

Majstor Jonaš, kako su ga zvali njegovi Kovačičani, slikao je banatsko selo i seljake, vredne ljude, koji hrane gradove. Veličao je prirodu i ta neverovatna umetnost, koju je nemoguće ukalupiti u definicije, opčinila je planetu, na više od 400 samostalnih i grupnih izložbi u preko 50 zemalja – toliko da je 1978. godine u Milanu dobio medalju za grafiku, rame uz rame sa Salvadorom Dalijem, dok je dve godine ranije na italijanskom Kapriju, pet grafika otisnuto u zlatu koje se čuvaju u tamošnjoj muzejskoj zbirci. Iz tog sveta u malenu Kovačicu, zbog njegove umetnosti, dolazile su Sofija Loren, Elizabet Tejlor, posada Apola 11, Rolingstounsi, najslavnija imena ‒ i kupovali njegove slike.

Na centralnom mestu Svečane sale pančevačkog muzeja i jedinstveni „Kovačički proces”, ulje na platnu dimenzija 138x108 centimetara iz 1957. godine. Važna slika koja zaustavlja istorijski trenutak iz 1909. iz vremena Austrougarske, kada vlasti zabranjuju crkvenu službu na slovačkom jeziku i pobunu ljudi koji su zbog toga 40 dana proveli u zatvoru. Taj proces prikazao je Jonaš na slici, koja je posle gotovo dve decenije potrage za finansijama, ove godine restaurirana i konzervirana.

„Bio je to ozbiljan zahvat, jer je platno dugo stajalo urolano, što je prouzrokovalo ozbiljna oštećenja, vertikalne pukotine sa unutrašnje strane, na samoj slici. Prvim prelinarnim konzervatorskim ispitivanjima konstatovali smo neophodnost konsolidacije platnenog nosioca, usledilo je fiksiranje i stabilizacija svih strukturnih slojeva, zatim lakiranje, nanošenje novih zaštitnih slojeva i sve to je trajalo nekoliko meseci”, kaže Gordana Đurađević Prvanov, konzervator-restaurator pančevačkog muzeja, dok direktorka kovačičke galerije, ističe da je sada reprezentativna slika, jedinstvena i po tome što niko ne bi rekao da je delo Martina Jonaša.

„Slika je vrlo značajna za Kovačicu i pamćenje tog istorijskog događaja. Zato smo zahvalni opštini, što je finansirala njenu restauraciju, jer je bila u katastrofalnom stanju. Takođe, to je i naš dug prema velikanu, ali i ogromno zadovoljstvo što je njegovo delo ponovo pred publikom, kada se navršava i 25 godina od njegovog odlaska u večnost”, napominje Ana Žolnaj Barca.