Мајстор Јонаш у Панчеву

Панчево - Где год да станем прво видим људе па тек после пејзаж или ствари. Због косаца сликам њиву, због оронулог старца пећ и целу собу. Други сликају њиву и на крају кажу: „Е, овде ћу да убацим људе”, речи су Мартин Јонаша, чија уља на платну, графике, диплома и признања, до штафелаја и других личних предмета, иначе само делић опуса, из Ковачице стижу у Народни музеј у Панчеву. На централном месту и тек рестауриран „Ковачички процес”, капитално дело историјске теме, којом се великан наиве ретко бавио, познат и по бриљантном цртежу, акварелу и пастелу.

„Јонашови људу имају изразито велике руке и ноге, а мале главе. Тиме указује колико је живот сељака тежак, заснован на физичкој снази. Његови Ковачичани су увек питали зашто их тако слика, на шта је одговорао да је као дете обожавао да чучи испод стола и посматра родитеље, и из те перспективе му деловало да имају огромна стопала и руке, а малу главу. Такође, он композицију ослобађа сувишних појединости, чиме основна идеја постаје уочљивија. Клип кукуруза, бундеве, симболи богатства, постају тако огромних размера. На Јонашевим сликама доминира наранџаста, боје летине, јесени... Говорио је да га оне смирују, подсећају на њиву, на мирис плодова и хлеба. Можемо рећи да је он оставио и најдубљи траг у ковачичкој школи наивног сликарства”, каже за „Политику” Ана Жолнај Барца, директорка Галерије наивне уметности у Ковачици.

Мајстор Јонаш, како су га звали његови Ковачичани, сликао је банатско село и сељаке, вредне људе, који хране градове. Величао је природу и та невероватна уметност, коју је немогуће укалупити у дефиниције, опчинила је планету, на више од 400 самосталних и групних изложби у преко 50 земаља – толико да је 1978. године у Милану добио медаљу за графику, раме уз раме са Салвадором Далијем, док је две године раније на италијанском Каприју, пет графика отиснуто у злату које се чувају у тамошњој музејској збирци. Из тог света у малену Ковачицу, због његове уметности, долазиле су Софија Лорен, Елизабет Тејлор, посада Апола 11, Ролингстоунси, најславнија имена ‒ и куповали његове слике.

На централном месту Свечане сале панчевачког музеја и јединствени „Ковачички процес”, уље на платну димензија 138x108 центиметара из 1957. године. Важна слика која зауставља историјски тренутак из 1909. из времена Аустроугарске, када власти забрањују црквену службу на словачком језику и побуну људи који су због тога 40 дана провели у затвору. Тај процес приказао је Јонаш на слици, која је после готово две деценије потраге за финансијама, ове године рестаурирана и конзервирана.

„Био је то озбиљан захват, јер је платно дуго стајало уролано, што је проузроковало озбиљна оштећења, вертикалне пукотине са унутрашње стране, на самој слици. Првим прелинарним конзерваторским испитивањима констатовали смо неопходност консолидације платненог носиоца, уследило је фиксирање и стабилизација свих структурних слојева, затим лакирање, наношење нових заштитних слојева и све то је трајало неколико месеци”, каже Гордана Ђурађевић Прванов, конзерватор-рестауратор панчевачког музеја, док директорка ковачичке галерије, истиче да је сада репрезентативна слика, јединствена и по томе што нико не би рекао да је дело Мартина Јонаша.

„Слика је врло значајна за Ковачицу и памћење тог историјског догађаја. Зато смо захвални општини, што је финансирала њену рестаурацију, јер је била у катастрофалном стању. Такође, то је и наш дуг према великану, али и огромно задовољство што је његово дело поново пред публиком, када се навршава и 25 година од његовог одласка у вечност”, напомиње Ана Жолнај Барца.