Evropskoj uniji prete zimske restrikcije struje

Hiljadu kubnih metara prirodnog gasa za 2.120 američkih dolara. Ovu nezapamćenu tržišnu vrednost gas je dostigao na ključnoj evropskoj energetskoj berzi u Holandiji. I to nakon procene berzanskih trgovaca da Evropska unija ove zime nema rešenje za energetsku krizu na domaćem terenu, kao i da će teško izbeći lančane restrikcije sve skuplje električne energije.

Bezbednosni problem u najmanje dve francuske nuklearke, izostanak dodatnih isporuka gasa (mimo postojećih dugoročnih ugovora) iz Rusije, Alžira i Norveške, slab vetar i preskupi tečni prirodni gas (LNG) navode se na berzama kao ključni razlozi za strepnju da je adekvatno energetsko snabdevanje EU ove zime neizvesno, kao i napajanje električnom energijom.

Prva na udaru ovog još neizvesnog, ali izgledno mračnog scenarija o budućim restrikcijama struje, našla se ovih dana Francuska. I to zbog neočekivanog bezbednosnog problema u najmanje dve francuske nuklearke: „Sivo 1” i „Sivo 2”, smeštene u regionu Vjen na zapadu Francuske. Naime, u postrojenjima te dve atomske elektrane pronađene su greške na cevima u sigurnosnom sistemu, objavila je Agencija za nuklearnu bezbednost Francuske (ASN).

Posle tog alarmantnog otkrića, još dva reaktora francuske nuklearne elektrane „Šo”, na lokaciji u oblasti Arden na istoku zemlje, obustavila su rad do 23. januara zato što koriste sličan bezbednosni sistem zaštite postrojenja za ubrizgavanje, preneo je Blumberg. U prevodu, Francuska je preko noći ostala bez gotovo 13 odsto proizvodnih energetskih kapaciteta, dok su nadležni naložili proveru bezbednosne situacije u još 14 domaćih nuklearki, uz najavu njihovog mogućeg zatvaranja do 23. januara.

Da energetska nevolja Evropljana bude veća, sa Francuskom je u neizvesnost u vezi s redovnim snabdevanjem električnom energijom nastupajuće zime upao i niz država na severozapadu EU, uključujući i Veliku Britaniju, koje uvoze struju iz francuskih atomskih elektrana.

U vreme kada su, mimo iskrslog problema u Francuskoj, domaće zalihe prirodnog gasa u EU na istorijskom minimumu (oko 69 odsto kapaciteta), a vodeći snabdevači Rusija, Alžir i Norveška se ne zaleću da isporuče dodatne količine energenta, berze znaju samo za jedno. A to je da podižu cene i prirodnog gasa i električne energije u EU. Tako se sada događa da je širom EU, s izuzetkom Poljske i pojedinih skandinavskih država, cena megavat-sata dostigla iznos od oko 300 evra. U Francuskoj i Švajcarskoj je još viša i dostiže gotovo 400 evra. A u septembru je megavat-sat u Francuskoj i Nemačkoj potrošače koštao oko 160 evra (što je tada predstavljalo povećanje od 48, odnosno 36 odsto u odnosu na avgust).

Šta sada treba da učine Brisel i članice unije, ako se zna da je Evropska komisija proletos, pre energetske krize koja je početkom jeseni postala očigledna, optimistički procenila da gotovo 31 milion Evropljana živi u „energetskom siromaštvu”, drugim rečima da nije sigurno da može da plati svoje račune za struju? Evropska komisija je inače 2019. godine, pre pandemije i energetske krize, smatrala da 50 miliona Evropljana obitava u „energetskom siromaštvu”. Nevladina organizacija „Prijatelji Zemlje” smatra da bi sve skuplje i sve manje izvesno snabdevanje gasom i strujom moglo da broj „energetski siromašnih” Evropljana poveća na čitavih 80 miliona ljudi.

Da bi obezbedili kakvo-takvo, makar i papreno snabdevanje Evropljana prirodnim gasom, berzanski i politički akteri u EU preduzimaju različite korake. S jedne strane, berze uviđaju postojanje snabdevačkog potencijala novoizgrađenog „Severnog toka 2”, koji stoji neiskorišćen. Svesni da od „zelenog svetla” tom gasovodu još nema ništa ni u Berlinu (gde je nova vladajuća koalicija tim povodom u otvorenom raskoraku), a kamoli u Briselu, evropski berzanski trgovci počeli su da se nadmeću s konkurencijom u Aziji.

Naime, Evropljani sada ne pitaju mnogo pošto je tovar tečnog prirodnog gasa (LNG), jer su spremni da ponude višu cenu nego azijski rivali. Više tankera krcatih gasom ovih dana se, umesto ka Aziji, gde su naumili, kreću ka Evropi, gde gas dostiže profitabilniju cenu. Samo, taj „okret iz mesta” ne donosi LNG tako brzo do evropskih luka, u kojima ionako vlada gužva zbog pretovara usporenog faktorima koje izaziva pandemija. Skupoceni tovari LNG teškom mukom nabavljeni ovih dana doploviće do Evrope u najboljem slučaju u januaru – usred zime, koja će prema većini najava biti hladnija nego mnoge prethodne.

Pošto su prirodni gas i električna struja u EU ovih dana sve skuplji, u prestonicama njenih članica sve ozbiljnije razrađuju planove za uvođenje raznih vrsta energetskih restrikcija. Može delovati bizarno, ali je „zaključavanje” nacija pod obrazloženjem pandemije jedna od mera za koju se smatra da može doneti osetno smanjenje potrošnje struje.

U međuvremenu, u registru mogućih mera koje se pominju u pojedinim prestonicama EU ovih dana su i uvođenje ugovora o smanjenju tražnje, snižavanje napona u elektrovodovima, a potom, u slučaju krajnje nužde, i dvočasovne restrikcije električne struje po regionima – potezi koje je zvanični Pariz i lane, na početku pandemije, uzimao u obzir.