Znameniti svetski književnici

Šarl Bodler (1821–1867) bio je začetnik modernizma i jedan od najvećih pesnika sveta. Pisao je opsežno o aktuelnim temama iz francuske kulture, objavljivao kritike i eseje. Prvo umetničko delo koje je objavio bio je pregled – kritika, „Salon iz 1845”, a strast kojom je pisao o umetnosti privukao je pažnju umetničke zajednice u Francuskoj. Najpoznatije delo, zbirku pesama „Cveće zla”, objavio je 1857. godine. Remek-delo strasti, umetnosti i poezije, zbirka „Cveće zla”, kao i ostali Bodlerov umetnički opus i danas ostvaruje izuzetan uticaj na generacije stvaralaca, pre svega u Francuskoj i Velikoj Britaniji, ali i širom sveta. Književno nasleđe Šarla Bodlera je deo kulturne riznice čovečanstva pa otuda i obeležavanje dvestogodišnjice njegovog rođenja prigodnom poštanskom markom.

Umetnička obrada: mr Boban Savić, akademski slikar

Fjodor Mihailovič Dostojevski (1821–1881) je ruski pisac i jedan od najvećih književnika sveta. Uticaj koji je svojim delima ostvario može se meriti sa retkim velikanima svetske književnosti, poput Šekspira ili Servantesa. Neki od najvećih stvaralaca s kraja devetnaestog i dvadesetog veka, u književnosti, filozofiji i psihologiji oslanjaju se na inspiraciju proizašlu iz njegovih dela i stvaraju svoj doprinos čovečanstvu zahvaljujući delima ovog izuzetnog pisca, među kojima su najpoznatija „Kockar”, „Idiot”, „Zločin i kazna” i „Braća Karamazovi”.

Generacije čitalaca širom sveta sticale su životnu zrelost čitajući dela Dostojevskog, pa je veliki jubilej, obeležavanje dvestote godišnjice njegovog rođenja izvanredna prilika da se prigodnom poštanskom markom dodatno istakne njegov značaj.

Umetnička obrada: mr Boban Savić, akademski slikar

Rabindranat Tagor (1861–1941) je bio indijski književnik, dramaturg i filozof. Napisao je više od 1.000 poema, 24 drame, osam romana, više od 2000 pesama, veliki broj eseja i drugu prozu. Poezija Tagora se odlikuje jednostavnošću emocija, eseji jačinom misli, a romani društvenom svešću. Glavni cilj mu je bio povezivanje istoka i zapada, te je i sam prevodio svoju lirsku prozu na engleski jezik. Nobelovu nagradu za književnost dobio je 1913. godine, za zbirku pesama „Gutandžali”, a 1915. godine dobio je i titulu viteza. Ove titule se odrekao posle masakra u Amricaru 1919. godine. Najznačajnija dela su mu zbirke pesama „Gradinar” i „Gutandžali”, a od romana „Brodolom”.

Umetnička obrada: mr Boban Savić, akademski slikar

Stanislav Lem (1921–2006) je bio poljski književnik i jedan od najpoznatijih svetskih pisaca naučne fantastike. Svetsku slavu pisca naučne fantastike stekao je romanom „Solaris”, po kojem su snimljena dva filma, a druga njegova poznata dela su: „Bolnica promene”, „Astronauti”, „Neizgubljeno vreme”, „Istraga”, „Kiberijada”, „Dijalozi”, „Gospodarev glas”, „Priče o pilotu Piraksu”, „Uobražena veličina”, „Nepobedivi”, „Mir na zemlji” i dr. Od Ministarstva inostranih poslova Poljske dobio je nagradu 1970. godine za popularizaciju poljske kulture u svetu, a dve godine kasnije postao je član komisije Poljske akademije nauka „Poljska 2000”. Član Poljske akademije umetnosti postao je 1993. godine, a 1996. godine je dobio Orden sa belim orlom i titulu počasnog građanina Krakova.

Umetnička obrada: mr Boban Savić, akademski slikar