Četvrtak, 19.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Praznik zenitizma u prestoničkom Narodnom muzeju

Izložba artefakata iz zaostavštine Ljubomira Micića poslednji je događaj kojim se u 2021. obeležava sto godina od objavljivanja prvog broja časopisa „Zenit”
Део изложбеног простора (Фото: Гордана Станишић), Александар Архипенко, „Две жене”, 1920, скулптослика (Фото: Вељко Илић)

Večeras od 19 do 20 sati, a pred sam kraj godine u prestoničkom Narodnom muzeju, u njegovoj Velikoj sali na programu je praznik zenitizma. Upravo u to vreme biće svečano otvorena izložba „Zenitistima celog sveta. Iz zaostavštine Ljubomira Micića u Narodnom muzeju u Beogradu”, poslednji događaj kojim se u 2021. obeležava sto godina od objavljivanja prvog broja časopisa „Zenit” (Zagreb, 1. februar 1921) i pokretanja prvog avangardnog jugoslovenskog pokreta zenitizma.

Pred publikom će biti umetnička dela i raznovrsna dokumentarna građa, originalna izdanja pomenutog časopisa, pisma, fotografije, glasila evropske avangarde i druge publikacije. Reč je o bogatstvu koje je ostalo iza ovog pisca, kritičara, prevodioca, tvorca „Zenita” i glavnog ideologa i propagatora ideja zenitizma, a čiji je najvredniji deo, odlukom Skupštine opštine Vračar, 1980. dodeljen Narodnom muzeju u Beogradu.

Gordana Stanišić, muzejska savetnica u uvoj kući umetnosti i autorka izložbe, ističe da ovu izuzetnu kolekciju čini 385 umetničkih dela 30 jugoslovenskih i međunarodnih autora, vodećih protagonista predavangardne i avangardne scene, u periodu između 1914. i 1930. I dodaje da će sve do 10. aprila naredne godine posredstvom gotovo 90 slika, crteža, kolaža i grafika moći da se prate revolucionarne tendencije koje su obeležile epohe ekspresionizma, kubizma i postkubizma, ruske avangarde i konstruktivizma mnogobrojnih autora među kojima su Mihailo S. Petrov, Jovan Bijelić, Jo Klek/Josip Sajsel, Avgust Černigoj, Vasilij Kandinski, Aleksandar Arhipenko, Laslo Moholj-Nađ, El Lisicki, Mark Šagal, Serž Šaršun, Branko Ve Poljanski iz postzenitističke faze i mnogi drugi.

Već od prvog broja „Zenita” i svog uvodnog teksta „Čovek i umetnost”, Micić je jasno izrazio svoje antiratne stavove i revolucionarnu borbu za novog čoveka, novi duh i novu umetnost, što je od početka bio jedan od prioritetnih ideoloških ciljeva zenitizma, ali isto tako kategorički i protiv svih modela tradicionalizama u umetnosti, a ujedno je promovisao i ekspresionizam kao, kako je napisao, „imperativ duše sa najjačim izražajem u umetnosti”, priča naša sagovornica, izdvajajući za naš list nekoliko umetnika i njihovih dela kojima bi svakako prilikom posete ovoj postavci trebalo posvetiti pažnju:

– Tako je u ranijim brojevima časopisa isticao grafike jednog od svojih prvih saradnika, Mihaila S. Petrova. Grafike su izvedene pod uticajem nemačkog ekspresionizma i posebno grupe „Most”, ekspresivno snažnih izlomljenih linija i izraženih crno-belih kontrasta. Petrov je bio prvi umetnik koji je uneo radikalne promene u grafici, one su rađene namenski i umnožavane prema tiražima „Zenita” i Micić ih je smatrao originalnim zenitističkim grafikama. Jedan od umetnika ruske avangarde čijim delima je Micić definitivno odredio drugu, konstruktivističku fazu „Zenita”, posebno od tzv. ruske sveske iz 1922, bio je El Lisicki, koji je svoja iskustva slikara, arhitekte, a svakako i teoretičara konstruktivizma primenjivao u eksperimentalnim serijama slika i grafika čuvenih PROUN-a koje je počeo 1919, a intenzivno radio tokom 1923. Lisicki je koristio jezik suprematističkog slikarstva kao temelj za projektovanje takvih plastičkih formi koje se prilagođavaju industrijskoj revoluciji i u tom smislu ih je tretirao prostorno, izvan ravni slike, konstruisao ih kao novi arhitektonsko-prostorni poredak i trodimenzionalnu instalaciju.

Ova kustoskinja ukazuje nam i na monumentalnu skulptosliku „Dve žene” iz 1920, koja spada među najreprezentativnija dela Aleksandra Arhipenka i predstavlja umetnikov zreli stvaralački period koji se podudara sa njegovim boravkom u Parizu.

– Po svemu sudeći, a kako je svojevremeno i Irina Subotić tokom svojih studioznih istraživanja zenitizma i zaostavštine Ljubomira Micića zaključila, delo je dospelo u kolekciju verovatno u vreme Micićevog emigrantskog perioda u Francuskoj, dakle posle 1926, što se može pretpostaviti na osnovu toga da delo nije reprodukovano u „Zenitu”, kao i da nije izlagano na Prvoj zenitovoj međunarodnoj izložbi 1924. u Beogradu. Sve karakteristike moderne skulpture kakvom je Micić video zenitističku skulpturu, o čemu je uostalom i pisao u svom predgovoru za album posvećen Arhipenkovoj novoj „optikoplastici”, uspostavljene su u ovom radu: novi materijali, dinamičnost, raščlanjivanje formi i obuhvatanje prostora, suprotstavljanje pokreta i statičnosti – naglašava Gordana Stanišić i kao posebno zanimljivu pominje i korespondenciju koju je Micić tokom šest godina „Zenita” obavljao intenzivno sa umetnicima saradnicima, a posle 1926. povremeno i iz emigracije.

– Sadržaji tih prepiski vrlo često mogu da pomognu da se rekonstruišu najrazličitije stvari bitne za prirodu njihovih odnosa ili za sama dela. Iz jednog od pisama Kandinskog Miciću saznajemo, recimo, razloge zbog kojih su umetnikovi akvareli morali da budu vraćeni posle „Zenitove” izložbe 1924, a dve litografije ostale kao deo već postojećeg fonda buduće „Zenitove” kolekcije. Micić je u svakom slučaju veoma dobro prepoznao značaj i umetničkog i teoretskog angažovanja Kandinskog na polju apstrakcije, afirmisao je istočanjačku duhovnost i kosmičku harmoniju prirode i umetnosti na njegovim slikama, a Kandinski je za „Zenit” napisao za to vreme posebno atraktivan tekst „Apstraktna umetnost” – objašnjava ona i zaključuje razgovor pominjući Josipa Sajsela:

– Kao što je tokom prve, ekspresionističke faze grafike Petrova nazivao zenitističkim grafikama, tako je tokom druge, konstruktivističke faze zenitizma, eksperimentalne konstrukcije, nazvane PAFAME tj. ARBOS, odnosno slike mladog studenta arhitekture Josipa Sajsela (Jo Kleka), dinamične vizionarske montaže formi i boja u prostoru, Micić promovisao u „Zenitu” i na Zenitovoj izložbi kao „najuspešniju ekonomiju materijala, rada i dejstva” i smatrao ih originalnom futurističkom projekcijom nove zenitističke umetnosti.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

posmatrač i svedok
Odlična i poučna izložba, preporučuje se, da vidimo koga smo sve imali pre 100 godina.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.