Policajac Raša i njegova deca

Gotovo da nema bezbrižnijih roditelja u Srbiji, bar što se tiče razmišljanja šta li rade njihova deca dok su u školi, od onih čiji osnovci pohađaju mladenovačku OŠ „Kosta Đukić”. Dve zime unazad nema šanse da nijedan đak iz ove osmoletke izađe nezakopčan i bez kape zahvaljujući školskom policajcu Radiši Saviću, koji svako mlađe dete „očinski oblači i zakopčava”, a starije upozorava da to učini. Svakom učeniku svaki dan on uputi osmeh s vrata škole, kaže da mu se obrati ako ima problem, a kada slavi rođendan, Raša đacima koji ostanu u boravku donese čokoladu i zamoli učiteljicu da svim njegovim malim drugarima da po komadić. Ovako je mladenovačkog školskog policajca opisao jedan od zahvalnih roditelja i pismo uputio Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije, koje ga je nedavno ponosno istaklo na zvanični fejsbuk profil uz napomenu: „Ponosni smo na našeg Rašu!” A Radiša u čudu zbog pohvala i našeg, novinarskog, poziva kaže da njemu sve to dolazi prirodno i da je normalno da brine o tome da svaki đak o kom se stara bude zdrav, zadovoljan i nasmejan. 

Savić je 16 godina policijski službenik u prigradskoj beogradskoj opštini, u kojoj su mu živeli baba i deda, a u koju je stigao iz Obilića na Kosovu i Metohiji. Mladenovačku školu čuva već dve godine. I ne samo nju već po nekoliko puta dnevno obilazi i širok krug oko školskog dvorišta kako bi i „okućnicu” držao u savršenom redu. To mu je, kako kaže, potpuno normalno jer se oseća odgovornim za bezbednost dece, kao što zna da njegovog sina u drugoj osnovnoj školi brižno čuva njegov kolega. 

– Imam troje dece i svaki slobodni trenutak se igram s njima. Kada sam ih dobio, shvatio sam da ne postoji veće blago od mališana, da ne postoji bolja nagrada od iskrenog dečjeg osmeha, da nema lepše stvari od igre i brige o deci. Zato sam i zatražio da postanem školski policajac i želja mi je uslišena. Nadam se da ću čuvati đake i školsko dvorište do penzije. Kada sam prvi dan došao na posao u školu, najvažnije mi je bilo da zadobijem dečje poverenje i, naravno, nikad ga ne izneverim. Ne znam kako sam ga stekao, takav sam kakav sam, sam nas je život jednim drugima namestio. Ali znam da jesam i da mi đaci veruju jer mi mlađi osnovci stalno prilaze i traže da ih zagrlim, to im uliva sigurnost. A stariji mi kad god prođu dovikuju: „Gde si, drugar?” i bacaju „petaka” – ponosno ističe Savić, zahvalan što dosad u rejonu koji nadgleda nije bilo nikakvih poroka, niti problema. 

Reči zahvalnosti sve češće čuje ne samo od roditelja već i od članova školskog kolektiva s kojim ima odličnu saradnju. Direktorka škole Valentina Stanković kaže da Savić „nije policajac kojim roditelji plaše svoju decu, nego policajac u koga deca imaju poverenja i na koga uvek mogu da se oslone”. Dodaje da je Raša izuzetno predusretljiv prema đacima, njihovim roditeljima i zaposlenima u školi. 

– Kada bi neko pitao kako treba da izgleda pozornik i kako on treba da radi, rekla bih mu da pogleda Rašu. To je čovek koji se potpuno uklopio u našu sredinu. Deca o njemu govore kao o nekome ko im pozajmljuje novac za užinu, ko pazi na njih kada im nije dobro i nekoga ko s njima čeka roditelje dok ne dođu po njih. Osećaju se sigurno pored njega. Zaista smo srećni što imamo takvog školskog policajca – kaže Stankovićeva za naš list. 

Koliko učenici i kolektiv OŠ „Kosta Đukić” vole i poštuju Radišu Savića govori i to što su mu posvetili pano u najvećem školskom hodniku. Na pitanje „Ko je Raša?”, koje je ispisano velikim slovima na sredini panoa, odgovore su davala i pisala deca. Tako su se među odgovorima našli da je on čovek „koji im vezuje pertle i pomažu da obuku jakne”, „kontrolor situacije”, „posmatrač”... 

A biti sve to u očima deteta – velika je stvar. 

Saradnjom sa školskim policajcem i njegovim odnosom prema deci, ali i roditeljima, prezadovoljan je i Mladenovčanin Aleksandar Krivokapić, čije dve ćerke pohađaju OŠ „Kosta Đukić”. 

– Raša se prema našoj deci ophodi kao prema svojoj. Ukoliko se desi da neki roditelj ne dođe po svoje dete, on ih poziva telefonom. Čak i ako mu se ne jave, on uvek nađe način da stupi u kontakt s njima. Takvi su nam policajci potrebni – zaključuje Krivokapić.